Владимир Умељић: ПЛАГИЈАТ „СНЕЖАНЕ И СЕДАМ ПАТУЉАКА“ И ПОСЛЕДИЦЕ

При разбијању друге Југославије Запад је плагирао бајку „Царево ново одело“, масивно кршио међународно право тврдећи да то чини у име међународног права а да његове бомбе и ракете са осиромашеним уранијумом с правом заслужују назив „Милосрдни анђео“.

Но цар је био го а зима је долазила.

У случају Украјине пак Запад је покушао да плагира још једну сопствену бајку, но испоставило се да Кремљ није Снежана, већ прејаки медвед, чак ни преодевен у Снешка Белића, а да су седам патуљака заправо Велика Британија, Немачка, Француска, Пољска и три балтичке државе.

Неумешни плагијатори, аутогол, тешка лавина, крвава бајка? Од свега помало.

Нема (у овом тренутку) разлога за радовање због долажења одавно очекиваног новог светског поретка, јер порођај је тежак и није у питању колико актера се представљају јавности као бабице, мада све чине да дође до побачаја, да прославе мртворођенче и своју спасену светску доминацију.

У којој је њихово богатство расло и расло, њихова ах! тако хумана „помоћ за неразвијене“ била алиби-милостиња, која није решавала ниједан проблем сиромашне, политички, економски (и по потреби војно) придављене, јер више/мање суптилно односно отворено уцењене светске већине.

У којој је свака двогодишња Милица Ракић на својој ноши за њихове ракете била само још једна „колатерална штета“.

Они не одустају од испредања нових и лажирања старих бајки.

Тако немачки канцелар Фридрих Мерц недавно загробним гласом обзнањује нацији да је „стари међународни поредак владавине међународног права мртав, те долазе тешка времена и велика искушења“.

Можда то утеши родбину преко десет убијених српских цивила, међу њима деце и трудница, које је 12. априла 1999. НАТО-ракета АГМ-130 у возу у Грделичкој клисури раскомадала и спржила?

Стога се при томе радило само о једном „неопрезном инциденту“, како је појаснио тадашњи НАТО-главнокомандујући Весли Кларк. Шта друго, јер шта је тај воз тражио на шинама?

И то се ето десило још у време владавине међународног права, барем по Мерцу.

Да, врхунски политичари морају да буду мудри и далековиди, њихова страховања се морају разумети, јер можда они на хоризонту виде како Алжир колонизује Француску, Јужна Африка Велику Британију, Намибија Немачку, Индонезија Холандију, Етиопија Италију, Конго Белгију, ко зна?

Знају они да је историја учитељица живота, то се понекад чује и на телевизији, као и да су они нецивилизовани и подли Абориџини смислили и бумеранг, који се враћа ловцу и каткад и њега погађа.

Доналд Трамп, међутим, не бави се никаквим псеудо-интелектуалним баснословљењем, он је брутално отворен при практиковању снаге једне светске силе а прагматичан само у односу на друге светске силе, којима сасвим сигурно не припадају било какви Лилипутанци. Кратко и јасно: „Нико не би требало да изазива снагу и моћ оружаних снага Сједињених Америчких Држава“ (поводом актуелног напада на Иран).

Тја, још када би то и тренутни васпитачи у ЕУ-вртићу схватили…

Ни та његова игра наравно није сасвим безопасна, али садржи много мање ризика него играње ватром у европским НАТО-метрополама, буквално „плашење (руске) мечке решетом“ и призивање катастрофе за сопствене земље и народе.

Ако не и шире.

Када је атински сенатор Демостен својевремено упозоравао на опасност, која долази од Филипа Македонског и његовог сина, потоњег Александра Великог, ти његови ватрени говори су ушли у историју под именом „Филипике“.

Можда ће се данашње црне поруке челника ЕУ, тај прилично неуки плагијат античког Демостена, једног дана учити у школама под именом „Путинике“, „Трампике“ и, поређења ради, „Барбике“, „Свастике“, шта ли. Наравно, само ако претходно буду утувљени вештачкој интелигенцији, јер за природну би њихово место смело да буде у стриповима (не)научне фантастике..

Много већа вероватноћа је, међутим, да би то заиста могло да послужи као збирка бајки за плашење и дисциплиновање непослушне деце у вртићима. Као што то и данас превасходно служи за плашење и дисциплиновање одраслих припадника својих народа и читавог света.

Јер ништа у овом тренутку не говори о могућем нападу Русије на ЕУ.

Шта би Кремљ наиме добио са стотинама милиона непријатељски настројених људи и са једном, тада вероватно разореном, можда и нуклеарно загађеном територијом, осим огромних проблема и тешке глаавобоље?

Но надајмо се ипак да енглески Стармер, немачки Мерц и француски Макрон (или њихови наследници, на које се вероватно неће дуго чекати) неће претерати, отићи онај одсудни корак даље при својој игри шибицама изнад бурета бензина. Да су барем пушачи, знали би колико је та врста шибицарења опасна, али они ето ни то нису.

Јер, то је једино где су они у праву, пушење угрожава здравље.