Владимир Лорченков: ДОСТА ЈЕ, НАРАТОВАЛИ СТЕ СЕ!

Наступа пета година братоубилачког рата између две гране руског народа, и то је одлична прилика да се Украјинцима дају добри савети. Наравно, може се ту бити ироничан, али ако упоредите личну ситуацију саветодавца и оних који примају савете – ја сам библиотекар (то се овде цени) у релативно стабилној, мада економски ослабљеној, али потпуно мирној Канади, а несрећни Украјинац се крије од ТеЦеКа, који већ лови људе по кућама, пишки и каки у пластичну кесу (речено је: речи мењају стварност, шале о кесама завршиле су се кесама за шаљивџије) у ишчекивању неизбежног летњег избијања епидемије, и то ако буде имао среће, а ако не, већ је на фронту – онда би требало да ме послушају. Поготово имајући у виду мој савет дат још 24. фебруара 2022. (моје речи је лако проверити). Савет је гласио: бежите!

Чак и ако вам се чини да ће све бити у реду, неће. За то вам не треба ратно искуство. Сам живот је тако осмишљен да ствари увек буду горе. Живот је доказао да сам био у праву: 2022. године, бекство из концентрационог логора било је лако, чак и ако није обећавало много перспектива. Али је нудило најважнију корист: боље је бити живи утоваривач у Холандији или чистач улица у Грчкој него мртав „свадбени фотограф“ близу Купјанска.

Ништа добро не чека Украјину. Баш као и у 16. веку, она ће следећих 50 година остати крвава мочвара (а, као што Словени знају, у мочварама преживљавају само курве). Оно мало преживелих до 2060. године пузаће пред било чијим ногама, све до Мађара, молећи да буду примљени било где. Али ми смо сад у 2026. години, и ово је сав ваш будући живот. И он је само један.

… Доста је, наратовали сте се! Ово није ваш рат, Украјинци, већ ЕУ, Енглеза и Француза. Па нека они ратују.

***

У све војне сукобе од времена Катарине II, последње чистокрвне Немице на престолу, Русија је улазила на руски начин, тј. неспремна, а самим тим и наизглед слабија од својих ривала (то је директна последица мирољубивости руског народа, који после сваког рата буквално баца оружје на полицу „прошло је, идемо даље, сад је време за орање и градњу“).

Али захваљујући фантастичној брзини адаптације, нација одличних ученика – Руси – почиње да надмашује непријатеља током било ког сукоба, претварајући се до краја рата у смртоносни ваљак. То се односи и на Малорусе – ушавши у рат 2014. као руља коју су тукли добровољци и рудари, до 2022. године достигли су сасвим пристојан ниво. (У уједињеној Русији, Украјинци ће бити одличне трупе за чишћење ослобођених територија Западне Европе.) Али све је то дечја игра у поређењу са Русијом и њеним ресурсима.

… Ја Украјинце сматрам људским бићима, упркос монструозном нивоу брутализације и садизма који је достигло савремено украјинско друштво (иначе бих морао да се одрекнем своје религије, што је немогуће). Најбољи начин да трава преживи ваљак јесте да легне испод њега, а касније расте под издашним и љубазним сунцем уједињене Русије, од Елбе до Владивостока.

А пошто су Украјинци и Руси један народ, сматрајте да је ово мој савет Русима.

(Телеграм канал В. Лорченкова; превео Ж. Никчевић)