НИКОЛИЋЕВ ИНТЕРВЈУ ЗА БИ-БИ-СИ: Србија плодно тле за инвестиције

Председник Србије Томислав Николић рекао је данас да је Србија плодно тле за стране инвеститоре, али да би сада, за разлику од ранијег периода када се углавном инвестирало у инфраструктуру, требало променити врсту инвестиција.

„Мислим да врста инвестиција мора да се промени и да доминирају инвестиције у нови производ, а не инвестиције у инфраструктуру, и то је оно о чему интензивно разговарамо с партнерима који имају новаца и желе да инвестирају“, рекао је Николић у интервјуу за британски Би-Би-Си, који ова станица данас емитује.

Он је рекао да српске власти сада покушавају да убеде све инвеститоре да улажу у градњу објеката за производњу зато што је, како је рекао, из више разлога веома повољно произвести у Србији и продати робу из Србије на другим тржиштима која за ЕУ нису бесцаринска.

Николић је подсетио да је до сада углавном инвестирано у инфраструктуру.

„Сви су се утркивали да у Србији граде аутопутеве, мостове, железнице… Наравно, то су велики инвеститори из Турске, Азербејџана, Кине, Руске Федерације“, рекао је Николић.

Европски инвеститори су, како је истакао, радили праву ствар – они су инвестирали у фабрике у којима се производило за руско тржиште, које је за Србију ослобођено царине.

Николић је рекао да није незадовољан приливом страних инвестиција и оценио да је много већа сигурност и веће поверење у Србију, посебно од разговора са ММФ-ом и припрема за склапање споразума с њим у фебруару.

„Мора на другим основама да Србија буде тле за инвестиције и о томе постоји коначно потпуна сагласност и између председника и владе. Ми ћемо сигурно учинити ове године много тога да усмеримо инвестиције, да усмеримо и, ако буде и задуживања по основу кредита, у нови производ, у оно што ће најбрже моћи да врати“, рекао је он.

Иначе, упозорио је, уколико не обезбедимо инвестирање у ново запошљавање, онда се суочавамо с великим проблемом да дођемо у ситуацију у којој је била Хрватска пре неколико година – да је потрошила сав новац на инфраструктуру, а да су људи остали незапослени.
„Друга опција, а можда и прва, је пољопривреда“, указао је председник Србије.

„Србија има здраву земљу, воду, ваздух, може да производи огормне количине хране и држава ће на томе морати да ради много више него до сада“, истакао је Николић.

Упитан шта мисли о судбини многих државних предузећа у Србији, Николић је одговорио да Србија има висе проблема које је створила себи у последњих 15-ак година.

Србија је, како је рекао, из индустријске земље која је била отперећена проблемима, из земље у којој је доминирало државно и друштвено власништво, ођедном прешла у земљу либералног капитализма са доминантним првиатним власништвом, специјално над својом индустријом.

„То је рађено јако лоше и на криминални начин, понекад зато да престане производња, зато што онај ко је куповао није био заинтересован да производи у Србији. Понекад је куповао само зато што је било пословног простора или земље која је била захваћена објектима индустрије и ми смо остали без огормног броја радних места, а многа предузећа су остала у фази реструктурирања, где су или биле поништаване приватизације због криминала или нико није био заинтересован“, рекао је Николић.

Како је додао, Србија има и предузећа која су државна и у којима држава обезбеђује извесна примања за оне који су запослени или, тобож, фиктивно запослени пошто уопште не долазе на посао.

„Истовремено, имамо и много предужећа која су државни монополисти, а која морају да се препусте тржишној утакмици у којој нису достојни партнери за такву утакмицу“, указао је Николић.

Такође, српски сељак је препуштен тржишној утакмици са пољопривредницима из ЕУ који имају много више погодности од своје државе него што ми можемо да дамо својима, додао је он.

„Ми имамо једну општу кризу у којој смо најпре морали да ускладимо своја издвајања из буџета са оним што у буџету можемо да приходујемо. Све досадашње владе су рачунале колико могу да се задуже у периоду док им траје мандат, да обезбеде грађанима примања која су имали до тада, чак и да повећају пензије иако није било новог производа у довољној мери, али зато су рачунали да могу да буду популарни и да остану на власти“, рекао је Николић.

„Можда смо и ми могли бар још један мандат да на тај начин владамо Србијом, али наш договор је био да ми реформишемо Србију и свесни смо тога да они који реформишу и који ускрате део привилегија за које нема и никада није ни било довољно новаца, да могу да буду непопуларни и да могу чак и да изгубе следеће изборе“, истакао је он.

Али Србију је неко требало да отрезни, да јој каже истину, и мислим да је то најбоље сада када је Српска напредна странка толико јака да не страхује за подршку у парламенту, да влада помоћу истине, додао је Николић.

“ А грађани Србије ће видети да ли је то за њих прихватљиво или није ….. Ми смо морали или овај потез да повучемо, или да кажемо да Србија више не може да испуњава даље своје обавезе“, нагласио је председник Србије.

Николић је рекао да мисли да је ова година, уколико се не десе неки велики светски поремећаји каква је била светска и финансијска криза, можда и последња година у којој ће грађани Србије страховати да ли ће идуће године да живе лошије него претходне.

Николић сматра да Србија до 2020. неће постати члан ЕУ, али да прогрес на путу ка ЕУ очигледно постоји.

„Али то не значи да нећемо потпуно довести односе у ниво с кога можемо врло лако да постанемо члан. Ја видим само два велика проблема, а све остало ћемо да решимо: један је Украјина, а други је Косово и Метохија“, рекао је он.

Николић је, међутим, указао да нисмо отворили ниједно поглавље.

Сада, наравно, долазимо до оног од чега ми Срби страхујемо – да ли је можда разлог за то што процес иде спорије – судбина КИМ и наш однос према другом делу Европе, посебно према Русије, упитао је он.

„Мислим да Србија ради највише и најбоље што може, али и сама има нека ограничења пред којима ЕУ није више тако риогорозна и тако захтевна, већ једноставно каже: ‘Па добро, хајде да ми завршимо преговоре, а онда ћете се наћи пред одлукама које данас не можете да донесете’ „, рекао је Николић.

Осврћући се на украјинску кризу, Николић је рекао да је жеља Србије да буде чланица ЕУ огромна, али да не може да прекине историјско пријатељство са Русијом.

Како је додао ЕУ је тога свесна и још увек не поставља ригорозне услове.

„Али комесар за проширење Јоханес Хан отворено рекао да чланство у ЕУ подразумева заједничку спољну политику и да бисмо тог дана ми морали да се определимо онако како се опредељују у Бриселу“, рекао је Николић.

Србија не заузима ниједну страну, али може, као неко ко је у пријатељству и с једнима и с другима, да покуша да успостави покидане везе и то ће јој бити можда најтежа улога као председавајућег ОЕБС.

„Када говорите о украјинској кризи, онда смо на потпуно истим позицијама, ЕУ и Србија – потребно је очувати суверенитет и територијални интегритет Украјине. Када то пребаците на терен Србије и КиМ, онда смо ту на истим позицијама са РФ, која у овом случају каже треба сачувати суверенитет и територијални интегритет Србије. Значи, у два иста примера Русија и ЕУ имају различита схватања и шта ми мали да се у свему томе снађемо, шта да очекујемо од тога? Ми и даље инсистирамо на правилу“, поручио је он.

Говорећи о отказивању изградње Јужног тока, Николић је рекао да је Србија много полагала у тај пројекат.

Он је рекао и да Србија има две године да направи нови стратешки план о обезбеђивању својих енергената, о чему је разговарао са премијером.

„Говори се о том гасоводу који би ишао преко Грчке, али то је нама изузетно скупо и не доноси нам никакву зараду. Јужни ток је предвиђао да Србија буде чвориште из кога ће се снабдевати на све стране својим гасоводима многе државе и да ми од тога имамо велике приходе. Ситуација је веома озбиљна али мислим да цео југ Европе данас нема енергетску стабилност зато што су обустављени радови на Јужном току“, рекао је Николић.

Николић се осврнуо и на неспоразум између шефа Делегације ЕУ и премијера Србије.

„Постоје потпуно јасни докази да се поједини медији у Србији финансирају из средстава ЕУ и да сви имају јединствену уређивачку политику усмерену против напора државног руководства да Србију изведу из кризе. И Александар Вучић је то отворено рекао, можда не речником који се користи у таквим приликама, али је уз извињење за речник замолио да му неко одговори где није био у праву“, рекао је Николић, нагласивши да то не може да поквари односе ЕУ и Србије, нити амабасадора ЕУ у Београду и премијера.

Он је додао да су у Србији амбасадори САД, Немачке, Британије, Француске, ЕУ, „некако научили по дифолту да критикују јавно рад државног руководства, да понекад предвиђају лоше ситуације за Србију и да траже изјашњавање унапред“.

„То траје јако дуго, још из времена Милошевића…….Понеки од амбасадора још не може да прихвати принцип да се не меша у рад државе у којој је амбасадор зато што то не раде ни српски амбасадори било где у свету. То је једноставно недозвољиво. То је дакле био један мањи неспоразум, мислим да је изглађен у интересу грађана Србије и ја се надам да се неће понављати“ закључио је он.

Тагови: Би-Би-Си, Томислав Николић