Томпсон, „за дом спремни“ и државна срамота: Ко ће одговарати за фашистички пир у Загребу?

Printksrin

У државама с јасном историјском свијешћу и моралном кичмом, усташки покличи немају шта да траже у јавном простору. Али у Хрватској, 2026. године, један од највећих скупова у организацији саме Владе Републике Хрватске завршава фашистичким перформансом — уз пјесме Марка Перковића Томпсона и скандирања „за дом спремни“. Ако је икада било дилеме — сада је нема: државни апарат у Хрватској свјесно је легитимисао усташтво.

Није грешка — него порука

Ово није био спонтани испад. Није грешка у протоколу. Није „пјевачев рефлекс“. Ово је била отворена, свјесна, политички оркестрирана порука: у Хрватској је дозвољено оно што је у цивилизованом свијету забрањено. Да подсјетимо — Томпсону су наступи већ забрањени у Њемачкој, Холандији, Швајцарској, Аустрији и Словенији. У Хрватској — он пјева на дочеку репрезентације. Са државним грбом у позадини.

То није само срамота. То је скандал димензија које превазилазе спорт. Јер овдје више није ријеч о једном „пјевачу“. Ријеч је о институционалном подривању антифашистичких вриједности, нормализацији говора мржње и отвореном гажењу жртава усташког терора.

Ко је наредио? Ко ће одговарати?

Неко је дозволио ову срамоту. Неко је притиснуо „да“. Неко је одлучио да Томпсон буде на бини, да „Чавоглаве“ одјекују Јелачићевим тргом, да „за дом спремни“ уђе у државни протокол.

Тај неко није анонимни фан. Није техничар. То је структура. То је врх државе.

Ако је тачно — како тврди градоначелник Загреба — да се захтјев за Томпсонов наступ појавио у задњем тренутку и да је Влада преузела организацију мимо знања и надлежности града, онда говоримо о институционалном насиљу. Уставној побуни. Преседану без преседана.

Ко је дао налог полицији да уклони градске службе? Ко је одобрио Томпсонов репертоар? Ко ће поднијети оставку?

Прекинути ћутање и привилегију некажњивости

Сваки новинар, сваки политичар, сваки грађанин Хрватске и региона који се данас претвара да је „то само концерт“ — саучесник је у затирању истине. Саучесник у ревизији историје.

И зато је кључно питање: шта сад?

• Да ли ће Европска унија реаговати, или ће и даље жмурити пред усташким рефлексима свог члана?

• Да ли ће спортске организације, попут Европске рукометне федерације, осудити инструментализацију репрезентације за промоцију екстремизма?

• Да ли ће икад ико у Хрватској одговарати за озакоњено усташтво?

Да се не понови — не смије бити мртво слово

Све док Томпсон пјева у државној режији, све док се „за дом спремни“ третира као „родољубље“, Балкан неће бити зона мира, већ зона прикривене идеолошке трулежи.

Свако ћутање на овакве догађаје је званична дозвола за поновну радикализацију региона. Свако релативизовање — директно је понижавање свих жртава фашизма. А кад држава то ради — онда више није проблем једног музичара, већ система који мирно корача уназад.