У имену Божијем је суд и правда: Шест година од протеста који је прерастао у величанствене литије за одбрану светиња

Навршава се шест година од протеста одржаног 24. децембра 2019. године у Подгорици, који је, као израз народног и црквеног отпора, убрзо прерастао у величанствене и достојанствене литије за одбрану светиња. Те литије су оставиле неизбрисив траг у савременој историји Црне Горе и вратиле је њеним духовним коријенима.

Након Тројичинданског и Световасилијевског сабора, а уочи скупштинске расправе о спорном и дискриминаторном Закону о слободи вјероисповијести, стотине свештеника, монаха и вјерника окупиле су се испред Скупштине Црне Горе како би јасно и мирно изразили противљење безакоњу.

Тог уторка, 24. децембра 2019. године, док је Законодавни одбор Скупштине усвајао приједлог Закона о слободи вјероисповијести, чиме су створени услови за пленарну расправу заказану за наредни дан, испред парламента је одржан протест предвођен Високопреосвећеним Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и Преосвећеним владикама будимљанско-никшићким Јоаникијем и диоклијским Методијем.

Архијереји, свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке кренули су литијски од Саборног храма Христовог Васкрсења под слоганом: „У имену Божијем је суд и правда“ (Свети Петар Цетињски), апелујући на посланике да не гласају за закон који је већ тада изазвао снажан отпор јавности и за чије је повлачење петицију потписало више од 100.000 грађана Црне Горе.

Пред Скупштином, владика Методије је прочитао проглас Световасилијевског сабора одржаног у Никшићу, док је митрополит Амфилохије позвао посланике да не учествују у расправи и изгласавању закона који је, како је нагласио, у супротности са правдом, историјом и вољом народа.

„За крст часни и слободу златну – на томе је утемељено наше законодавство кроз вјекове. На то подсјећамо овај парламент. Нијесмо овдје ни против кога, већ да укажемо на одговорност коју носи овај дом“, казао је тада митрополит Амфилохије.

Он је посебно указао на поруку коју су носиле монахиње на транспарентима:
„У имену Божјем је суд и правда. Наше сестре ову истину свједоче својим животом, уграђујући своју младост у обнову светиња и душа. Само они закони који су утемељени на овој истини могу бити праведни.“

У ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године, у Скупштини Црне Горе, 45 посланика тадашње парламентарне већине изгласало је Закон о слободи вјероисповијести, што је изазвало масовне протесте широм земље.

Ти протести су убрзо прерасли у мирне, молитвене литије које су постале незаустављива духовна и друштвена снага, а свој епилог добиле су 30. августа 2020. године, када су на изборима поражени они који су били одговорни за доношење овог закона.

Годину дана касније, 17. децембра 2020. године, новоизабрана демократска Влада Црне Горе, на својој трећој сједници којом је предсједавао проф. др Здравко Кривокапић, утврдила је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и упутила га Скупштини на усвајање по скраћеном поступку.