Никита Сјундјуков: БОГ ПОСТОЈИ, ЈЕР ЈЕ СВЕТ ЛЕП

Сваки покушај филозофирања приморан је да буде националан; од тога не можемо побећи. Као што не можете стати на своју главу, тако не можете постати већи од свог језика.

Међутим, овде би се неки руски мислиоци супротставили. На пример, кнез Јевгениј Трубецкој написао је изванредан есеј под називом „Спекулација у бојама“. Он износи занимљиву идеју: филозофија је постојала у Русији пре 19. века и развијала се у крилу црквене уметности. Наша истинска филозофија нису трактати, нису филозофски списи, нису расправе у салонима. То је иконопис: дубоке филозофске истине ми смо изразили кроз боје, кроз саму структуру икона. Управо кроз структуру: према Трубецком, икона је храм пренет на равну површину, а руска православна црква у фигуративном облику изражава представу руског народа о целом универзуму, о космосу.

Ову идеју развија још један руски филозоф, отац Павел Флоренски. У свом делу „Иконостас“, он нуди оно што сматрам запањујућом мишљу: „Од свих филозофских доказа о постојању Бога, најубедљивији је управо онај који се чак ни не помиње у уџбеницима; он се може грубо конструисати закључком: `Постоји Тројство Рубљова, дакле постоји и Бог`.“ 

То јест, кад погледамо „Тројство“ Рубљова, кад уронимо у његов концепт, схватимо његова апсолутно не-људска значења, његову не-људску природу, јер човек није могао створити тако нешто ван Божанске Промисли, тада разумемо да Бог постоји. 

Мислим да је многим људима познат овај осећај. Заиста, један од најубедљивијих доказа Божјег постојања је осећај лепоте. Видимо да је свет леп и одмах помислимо да ова велика лепота, хармонија, пропорција – да све то не може бити ствар слепог случаја. Мора да је постојао неки велики уметник који је створио лепоту. То се није могло догодити кроз слепе и неживе силе природе. 

Естетски доказ Божјег постојања, по мишљењу Флоренског, прилично је убедљив, много убедљивији од логички проверених аргумената које су предложили средњовековни схоластичари.

Узгред, ово је такође једно од објашњења зашто се руска филозофија, све до 19. века, није развила у дискурзивни и вербални облик карактеристичан за Западну Европу. Није било шта да се развија: сви одговори на сва питања су већ били дати. Како пише отац Сергије Булгаков, само постављање питања доказивања постојања Бога, о чему се активно расправљало у средњем веку међу западним схоластичким мислиоцима, већ сведочи о губитку вере. А пошто руска мисао није постављала ово питање, није имала ни потребе да развија филозофију ове врсте. Све што је руском народу било потребно већ је било дато у боји, у „Тројству“ Рубљова, у новгородској Софији. Пред овим великим уметничким открићем, руски народ је могао само да побожно ћути.

(Телеграм канал Н. Сјундјукова; превео Ж. Никчевић)