
Фото: Спутњик – Лола Ђорђевић
У БЕОГРАДУ је – у организацији Српско-руског братства и Првог покрета за Србију – одржана трибина „Актуелни односи Србије и Русије са САД и ЕУ“.
Факти преносе у целини излагање др Срђана Перишића, професора геополитике:
У току је одвајање Србије и Срба од Русије и у току је велика кампања у провладиним и прозападним медијима у Београду против Русије. Дошла је до нивоа да се у готово свим медијима говори и доводе се саговорници који крајње лоше говоре о Русији. Сви ти саговорници су или прорежимски, провладини или су прозападни.
Упоредо са кампањом против Русије, почела је и кампања против Милорада Додика у смислу да је издајник и да је издао управо Русију.
Иза обе стоје западни центри моћи у Београду оличени у Великој Британији и делимично у Немачкој.
се одваја од Русије – већом или мањом мером – од када је формирана 1804. године као модерна држава.
Карађорђе и Петар Први су кренули да створе државу на Балкану – како је Свети Петар Цетињски писао тадашњем руском цару – од два милиона људи. Модерна српска држава на Балкану – и стара Црна Гора и Србија – прављене су да би биле под заштитом Русије и то је оно што је у темељу српске модерне државности.
Први српски устанак 1804-те, и сви каснији међународни уговори у 19. веку иза којих је стајала Русија (Букурешки 1812, Акерманска конвенција 1826. и Једренски мир 1829-те) – њима је Русија себе утемељила у наш темељ. Да није било ње у 19.веку, наши устанци и буне би били исти као они у 18-ом. Пропали би.
Русија је темељ наше модерности.
Истовремено, британска геополитика од Једренског мира, а касније и америчка која је наследила британску после Другог светског рата, свим силама нас одваја од Русије.
Обе Југославије, и монархистичка и социјалистичка, биле су анти-Русија! А у унутрашњој димензији – антисрпске државе, усмерене на сузбијање српског фактора. Те две Југославије више нема, али та југословенештина још постоји у српској елити, овде у Београду.
Она је и даље усмерена на то да будемо тампон, као што су обе Југославије биле тампон односно кордон према Русији. Кордон је британски појам у геополитици. Кордон је почео да се формира са устанком Пољака 1830-те, у царској Русији.
Дакле, они нас виде у кордону од Балтика до Балкана одакле Русија треба да се протера.
Откад видимо своју државност, гледамо и да нас гурају у кордон супротстављања Русији и ево га сад: простор од Балтика до Балкана је неоколонијални простор из кога треба да се протера Русија. Сад треба да истерамо Русе, да истерамо НИС, а потом и кинеске геоекономске пројекте и утицај.
Трпање Срба у кордон против Русије траје већ два века. Французи су му додали придев – санитарни.
Обе Југославије су вршиле срамну улогу санитарног кордона супротстављања Русији и српском фактору.
У спољној политици садашње Србије уочавамо ту југословенштину. У чему се огледа?
Имамо континуитет између оне владе до 2012-те и у свим владама од 2012-те до данас. Све владе од Петог октобра до данас су водиле исту спољну политику – члнаство у ЕУ. Не постоји ни једна влада која је била против те политике кордона.
Колико год искорачимо у правцу ЕУ – толико смо се повукли са Косова и Метохије.
То су све владе Србије радиле, а поготово после Бриселског споразума 2013. и 2015. године.
Геополитички речено, Запад нам је наменио судбину кордона, да будемо супротно од Русије која је у нашим темељима. И зато имамо друштвену и политичку кризу у Србији која је кулминирала у последње две године. Јер, љуљамо своје темеље. Љуљамо их југословенштином која је против Русије и глобалистичким неоколонијалним пројектима који долазе са Запада.
Гостовао сам синоћ у једној тв емисији у којој сам остао сам у односу на друге госте који су оптуживали Русију за разна зла, а она их није починила, од тога да је довела усташе 1944-те у Србију до тога да је наоружавала Хрватски МиГ-овима, С-300. То је говорио народни посланик владајуће странке!
Једно време је то било присутно, па замрло, па се сад опет оживљава и зато и кажем да је у току одвајање, ново одвајање, које гледамо у јавном простору, ради гурања Србије од Русије.
И у економском простору гледамо како се Русија оптужује за НИС!
Тема наше трибине су наши односи са ЕУ, Русијом и САД. Као саветник Милорада Додика, једном приликом сам му рекао: „Да председниче, идите у Вашингтон, разговарајте са њима, али ваш пут у Вашингтон иде преко аеродрома у Москви“.
Додик је имао 12 сусрета са Путином у ове четири године колико траје војна операција. Међутим, председник Србије је имао 12 сусрета са Владимиром Зеленским у те четири године. А ми сад морамо да говоримо увијено или не знам како и да кажемо – није Србија, она се не одваја од Русије!
Западне елите имају циљ да нас држе под контролом интегрисане у Југославије, или Западном Балкану, Отвореном Балкану, што су све облици како да Србе држе у кордону одвојено од Русије и света који гради мултиполарни свет.
БРИКС је свет изван Запада, пробудио је своју цивилизацијску припадност. То су државе-цивилизације!
Мултиполарни свет о коме су Руси почели да говоре за време Јевгенија Примакова 1997. године, сада се у пракси реализује. Цивилизације ће бити те које ће бити суверене. Оне функционишу на верској основи. То нас Србе и Србију ставља пред питање којој цивилизацији припадамо. Западној или источно-православној у којој је највећи народ руски народ.
Елите у Београду морају да одговоре на то питање. А југословенштина је пут на Запад, вођен руком Велике Британије од 1914. године.
Монархистичка Југославија је створена пред почетак Првог светског рата у британском министарству спољних посла. Ми смо после рата само обавештени. О томе пишу наши историчари, Екмечић и други, само што ми нашу децу о томе не учимо.
Дакле, све зависи од нас. Колико ће Русија бити присутна у Србији, не зависи од воље Русије него од нашег захтева!
Синоћ сам у поменутој емисији имао сукоб и отворено сам том посланику (владајуће странке) рекао да лаже оптужујући Русију. Видите како то иде у том дискурсу: он каже да воли Русију, а све најгоре говори о тој Русији. Таква је и наша спољна политика: као смо пријатељи са Русијом, а све радимо против Русије. Мислим на државу.
И наоружава и шаље муницију у Кијев, кијевском режиму. Нисмо увели санкције Русији али економске односе немамо – сад су најнижи за последњих 25 година.
То је једна манипулација Срба у одвајању Србије од Русије.
Део елите другачије размишља, али он још није у позицији да доноси политичке одлуке и треба да се окупи да би дошао у позицију да доноси одлуке супротне од ових које ми сад гледамо.
ЕУ је партија рата која води рат са Русијом. То је права партија рата.
Пут БиХ у ЕУ је био пут који води развлашћивању РС, укидању њених закона, а пут Србије у ЕУ је одустајање од српства, од Косова и Метохије и потом одустајање и од много чага још.
Потребно је окупљање политичких странака и покрета у отпору Европској Унији и њеним политичким изразима у властима Србије и опозицији Србије која делује на том истом плану.
Ако то не урадимо, мултиполарни свет ћемо дочекати неспремни.
Живимо у смени епоха. Тада нестају и државе и цивилизације. Да ли ћемо ми бити на путу да нестанемо – ако не разумемо шта се данас дешава у свету?
Нестаћемо заједно са овим светом који нас је гушио од кад смо почели да стварамо модерну српску државу – а то је Запад.
(Д. Милошевић)