Прота Стево Митрић: Догодине у Призрену – на светој Литургији

Ова реченица није само жеља за повратком у свети град, него литургијски вапај срца које стреми ка пуноћи заједнице са Богом и народом. Призрен овде није само место – он је симбол духовног завичаја, место повратка коренима, вери и сопственом литургијском идентитету.

„Догодине“ значи наду; „у Призрену“ означава повратак светом предању; а „на Литургији“ сведочи да је истински повратак могућ једино у Христу, у заједници и у Евхаристији. То је молитвена жеља да се саберемо тамо где нас је Бог кроз векове сабирао, где су наши преци служили, молили се и страдали.

Призрен је у предању називан градом од 365 цркава, колико дана има једна година.  То није пука историјска чињеница, него симбол непрестане Литургије – трајне молитве која је као дисање душе једног народа. Као да је сваки дан године имао своју цркву, свој олтар, своје „Амин“ и свој „Господи помилуј“.

То значи да је Призрен био, и остао у духовном предању, град у коме се време није мерило часовима, већ богослужењем; град у коме се живот разуме кроз Литургију, а не само кроз историју; град где је Божја благодат свакога дана имала свој дом.

Када кажемо: „Догодине у Призрену – на светој Литургији“, ми се не враћамо само месту, него ритму непрестане молитве, утабаном корацима предака. Враћамо се граду где је сваки дан био храм – и сваки храм један нови дан спасења.

Овом реченицом човек исповеда да нема истинског живота без Литургије, нити правог повратка без духовног препорода. То је позив да се сви вратимо Богу – јер само Он може вратити нас једне другима и наш народ његовим светињама.