
Овај рат је откровење. У буквалном смислу – апокалипса.
Рат открива како ствари заиста стоје. Не какве сте ви мислили да јесу, не како сте лагали себе, већ какве заиста јесу.
У 30 година које су претходиле овом рату накупило се много самообмана.
Русија је мислила: можемо да се одрекнемо свог историјског крста и ништа се неће десити.
Украјина је мислила: можемо да се одрекнемо свог имена и добијемо рат на туђи рачун.
Запад је мислио: можемо да проширимо НАТО без последица, а ако се нешто деси, увешћемо санкције, и они ће нам сами допузати.
Сви су се препустили лагању.
Само рат разоткрива ову логику. И Русија – траљаво, накриво – кроз бол, веома споро, али ипак почиње да открива истину. Потреба-захтев за самосталношћу и суверенитетом нараста. Идеја да смо ми добра копија оригинала претрпела је ударац. Можда је ово почетак: да се Русија присети свог истинског имена?
Контуре су видљиве. Пут Руине је неизбежан. Али Руина – то није смрт; то је горка чаша која се мора испити до краја, да би се васкрсло. Једино питање гласи: да ли је срце спремно за то васкрсење? Да ли смо спремни да изаберемо да се сваког дана крећемо увис? (Кретање надоле је увек лагодније него кретање увис.)
(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)