МАКСИМ ТОМИЋ: ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И БУДУЋНОСТ РАДА
Чињеница је да вештачка интелигенција (у даљем тексту ВИ) има велики утицај на савремено друштво. Од аутоматизације постојећих послова до стварања нових радних места и губитка старих, сусрећемо се са изазовом који неретко не разумемо, те самим тим не можемо да предвидимо како ће се будућност тржишта рада. Технологија о којој говоримо суштински није нова, она је присутна готово седам деценија, али се њена суштина често не разуме и мистификује. Са једне стране страх од примене нове технологије, са друге стране наивни техно-оптимизам указују на то да је утицај ВИ на савремено друштво несумњив. Имајући у виду последице које је ВИ (поред технологија попут рачунарства у облаку) остварила на савремено друштво, Јанис Варуфакис је поредак у ком живимо назвао „технофеудализам“. Све то указује да живимо у времену које можда недовољно разумемо, те ћемо тешко разумети оно што нам будућност доноси. У овом тексту покушаћемо да одговоримо на питање како тренутно ВИ утиче на трансформацију нашег рада, због чега она тако утиче, односно какве бисмо трендове могли да опазимо у будућности. Спекулисати о будућности је наравно незахвалан посао са једне стране, док нам са друге стране ствари које се тренутно дешавају могу указивати на то у ком смеру може ићи светско тржиште рада. На трагу те мисли покушаћемо да дамо одговор на питање како ће ВИ утицати на савремено друштво убудуће.
Тренутни утицај ВИ на тржиште рада
Покушајмо да за почетак укажемо на то како ВИ тренутно утиче на тржиште рада. Према извештају (из 2025. године) Светског економског форума процењује се да ће до 2030. године ВИ заменити 92 милиона послова, док ће 170 милиона послова настати услед појаве ВИ. Према појединим наводима (1) ВИ је довела до масовног отпуштања претходних година. Само у току првих седам месеци ове године, на територији САД посао је изгубило више од 10000 радника. Нарочито треба споменути масовна отпуштања која се догађају у оквиру великих технолошких компанија, јер оне предњаче у примени ВИ(2). Компанија Амазон је у октобру ове године најавила да ће отпустити 30000 радника што представља највеће отпушатање у оквиру те компаније од 2022. године. Након Амазона овај тренд су прихватиле и други технолошки гиганти(3).
Треба нагласити да постоје наводи да ће ВИ свакако „створити“више прилика него што ће их „угасити“(4). Осврнимо се кратко на ову тезу коју ћемо прокоментарисати и на крају самог текста. Чак и да се овакве прогнозе покажу тачним, треба обратити пажњу на то да ће људи у сваком случају радити посао који је другачији од оног који су до сада радили. У којој мери ће он бити сличан је врло дискутабилно. За многе људе њихова професија представља битан део њиховог живота и било каква роботизација исте може довести до губитка мотивације за радом. Нова радна места која се спомињу махом имају директно везе за ВИ, односно са контролом или надзором система заснованих на ВИ.
Што се тиче питања како ВИ мења тренутно радно место човека (који га још није изгубио) ту се махом провлачи теза „повећања продуктивности рада“(5). Суштински речено, послодавац очекује од вас да услед могућности које пружа нова технологија, за исто време урадите рецимо 20% више посла него пре годину дана. Узмимо за пример рад у софтверској индустрији ових дана. Пре пар година програмер је био задужен за писање одређеног кода, његово тестирање и документовање. Данас се од њега очекује да користити алате ВИ који ће му помоћи да документује свој рад, напише одређене тестове провере квалитета и слично. Јасно је да је програмер дужан да надгледа рад ВИ имајући у виду бројне мањкавости које карактеришу савремене моделе ВИ(6).
Ако се осврнемо на то које индустрије су претрпеле највећи утицај од стране ВИ ту можемо рећи да су највише „пољуљана“занимања попут корисничке подршке, људи који се баве ручним уносом неких података, односно почетника у било ком послу(7). Евидентно је да је најлашке аутоматизовати „дигиталне“ послове, односно оне које махом зависе од рада на рачунару (што представља одређени парадокс јер су они представљани као „најмодернији“). Да бисте опстали на тржишту рада често се саветује упознавање са принципима рада ВИ, односно да оберучке прихватите технологију која ће и вас, сва је прилика, једнога дана коштати радног места.
Да ли је ВИ боља у нечему?
Покушавајући да одговоримо на питање да ли је ВИ заиста боља у обављању одређених послова, треба дефинисати два појма:
- ВИ је боља
- ВИ је ефикаснија
Што се тиче првог термина њега ћемо илустровати примером шаховске „машине“односно алгоритама који играју шах. Њих називамо бољим јер је вероватноћа да човек победи савремене алгоритме овог типа веома мала. Без обзира на то да ли игра једну партију дневно, десет заредом, да ли игра два сата или игра 5 сати против алгоритма, шансе за позитиван исход у игри против озбиљних шаховских машина су заиста мале. Исто важи и за древну кинеску игру Го (AlphaGo програм). То би отприлике било као да почетник у тенису игра против Ђоковића, па се можда може десити да га победи једном у 1000 игара, јер се Новак повреди или је просто преуморан па преда меч. У овом случају сматрамо да је ВИ боља у обављању неког посла. Поред поменутих програма за играње игара треба споменути модел AlphaFold који је направио револуцију у савремној науци предвиђају прилично успешно просторну структуру протеина, што је до тада био нерешив проблем у науци(8). Међутим, као што ћемо видети из даљег излагања оваква достигнућа су заиста ретка и не представљају прави разлог масовне примене ВИ.
Што се тиче другог термина, њега ћемо објаснити следећим примером. Замислимо да поредимо ефикасност радника и машине у лепљењу поштанских маркица на писмо које треба послати. Рецимо да радник може да за сат времена залепи 100 маркица, док машина за то време обави 1000 лепљења. Са друге стране, рецимо да је идеално место за лепљење маркице горњи леви квадрант (ако писмо поделимо на 4 једнака дела). Радник апсолутно успева да свих 100 маркица залепи на „идеално место“, док машина маркице лепи потпуно насумично – некада лево, некада десно, некада на средину, без икаквог реда. Ако погледамо појединачно лепљење маркице, евидентно је да је учинак човека бољи у односу на машину. Ствари постају другачије ако у обзир узмемо дужи временски интервал. Тада машина постаје ефикаснија у обављању овог посла. Ово је кључна разлика у односу на дефиницију бољег, у ком нема разлике између тога да ли се игра једна партија или њих 10 – исход је исти у суштини. Јасно је да ће из перспективе власника вишемилионске компаније бити апсолутно оправдано заменити оваког радника машином, јер њега апсолутно не интересује то што радник лепи маркицу на идеално место. У овом случају примећујемо да нема никаквог „бољитка“ у односу на учинак радника, већ је просто ствар у томе што то ради машина, која посао може да обавља брже, ефикасније, односно јефтиније. Овде треба уочити да је ВИ боља на исти начин на који су машине из 19. века биле боље од радника у фабрикама.
Свакако треба напоменути да је други, а не први појам, разглог масовне примене ВИ у привреди. Узмимо за пример раднике корисничке подршке који су били једни од првих који су почели да губе посао због примене система ВИ. Очигледно је да се ВИ не сматра бољом (у горе дефинисаном смислу) од иоле мотивисаног радника за такав посао. Тешко је уопште замислити како би то неко обављао посао корисничке подршке боље у односу на мотивисаног радника. Али то уопште није битно. Мотивисани радник корисничке подршке изгубиће посао само зато што је човек. Чак и када бисмо могли дефинисати „бољег“ радника (или машину) од просечног мотивисаног радника корисничке подршке, послодавце апсолутно не би интересовало да запосле неког таквог – јер им његове супер-квалификације не праве никакву разлику. Нема потребе запошљавати доктора наука на место наставника у основној школи – његове квалификације просто неће доћи до изражаја, а врло вероватно ћемо га плаћати више него просечног наставника. Ово је кључни разлог масовне примене ВИ у разним сферама људске делатности. Једноставно смо дошли до тачке када су алгоритми колико-толико упоредиви (свакако не бољи, заправо мало лошији) од просечног радника. То што су можда и мало лошији надоместиће тиме што неће тражити повећање плате (осим ако то не захтевају велике технолошке компаније), неће ићи на одмор, радиће непрестано… Просто неће бити човек, него машина.
Будући утицај ВИ на тржиште рада
Покушајмо сада да одговоримо на питање како ће ВИ убудуће утицати на тржиште рада? Према појединим проценама(9) до 2030. године 30% послова у САД ће се у потпуности аутоматизовати, док ће 60% послова претрпети значајне измене услед присуства ВИ. Са друге стране процењује се да ће до 2030. године између 400 и 800 милиона људи изгубити посао услед примене савремене технологије(10). Што се тиче самих грана привреде које ће се највише изменити ту свакако треба споменути производњу, финансијски сектор, продају, односно транспорт и логистику.
Можемо закључити да ће утицај ВИ на тржиште рада бити комбинација следећа 3 фактора:
- Потпуне замене човека на радном месту
- Измене радног места (сарадња човека са ВИ)
- Нултог учинка на радно место
Јасно је да ће трећа опција бити најповољнија за нас, али да ће у том случају бити пресудан појединац који може да утиче на то да не користи ВИ у свом послу односно у својој фирми (занатлија или предузетник на пример). Прве две опције су нешто што махом спомињу све прогнозе које смо навели. Ту свакако треба опазити „техно-оптимистичан“ став по питању ВИ, односно став по коме треба оберучке прихватити примену нових технологија где год је то могуће.
Теоретски гледано не постоји сфера делатности у којој се ВИ не би могла применити – делимично или у потпуности. Друго је питање колико та примена има смисла. Из перспективе људи који су власници великих компанија она ће итекако имати смисла уколико ВИ буде ефикаснија у односу на просечног радника. Ту свакако говоримо и о гранама попут медицине, образовања и безбедности које су свакако критичне за функционисање сваког друштво. Оно што такође треба напоменути јесте да изабрани пут развоја ВИ указује на то да ће се она тешко користити као испомоћ човеку, већ пре као самостални доносилац одлука(11). Опет се треба вратити на чињеницу да људи који су власници крупног капитала, бар они из технолошке сфере, махом представљају заговорнике трансхуманистичке „идеологије“ која свакако одбацује човека каквим га је Бог замислио. Овде се можемо осврнути и на идеју о „спајању“ човека са машином коју они такође заговарају, ради добијања ефикаснијег радника који би више личио на машину него на човека. Овакву визију човека нипошто не можемо прихватити из перспективе православног хришћанства. Вратимо се поново на тезу да ће ВИ створити више прилика него што ће их „уништити“. Та теза делује прилично наивно имајући у виду да власнике крупног капитала апсолутно не интересује да ли ћемо ми имати посла или не, већ их једноставно интересује да ли они могу да зараде више. Ако је одговор на то питање да, а људска радна снага не доприноси суштински томе, посла једноставно неће бити (бар у великим компанијама, што ће се несумњиво временом прелити и на мање фирме). Али не треба превише бринути о томе – „умни“ људи данашњице осмислили су начин да ми не умремо од глади ни у том случају(12).
Закључак
За крај, осврнимо се на појам „суперинтелигенције“ који представља моменат „сингуларитета“– тренутак када ВИ престигне људску интелигенцију по свим параметрима. Приче о некаквој „суперинтелигенцији“ махом представљају маркетиншки трик. Као што је раније писано(13), тренутни развој ВИ не представља ни најбољи ни најсигурнији пут развоја ВИ. Он представља најпримамљивији приступ за власнике крупног капитала јер најбрже води повећању њиховог утицаја (моћи). Треба истаћи да Пенроузови (Roger Penrose) аргументи говоре о не-могућности рачунарске симулације људског ума. Ово свакако може бити теоретско ограничење сваке „суперингелинције“, но са друге стране савремени развој ВИ мало или нимало узима у обзир функционисање људског мозга. Пенроузов аргумент не говори о томе да „суперинтелигенцију“ није могуће достићи некаквим другим путем, који се уопште не ослања на људску. Овде наравно говоримо о рационалном аспекту људске психе. Но, као што можемо приметити, иако прилично „глупа“ ВИ има велики, неретко деструктиван утицај на савремено друштво. Ројеви дронова којим управља ВИ далеко су од интелигенције било ког детета, али представљају изузетно смртоносно оружје које се може користити на разне начине. Иста ствар важи и за појам „суперинтелигенције“. Она никада не мора да достигне ниво који се наводи у уџбеницима, већ је довољна да буде „суперинтелигенција без ингелигенције на великој скали“, да би се могла користити уместо великог процента људске радне снаге, била оруђе масовне шпијунаже и „дигиталног гулага“(14). Кључно је уочити да утицај ВИ на савремено друштво не мора нужно да корелира са грандиозним успесима у развоју исте. Утицај пре свега зависи од тога колико ће моћници данашњице (махом технолошке компаније које постају моћније од држава) уградити ову технологију у нашу свакодневицу.
Из свега наведног можемо закључити да је утицај ВИ на област људске делатности велики и несумњив. Поред тога јасно је да ће се тај утицај временом повећавати. До које мере ће он ићи зависи превасходно од тога колико ћемо успети да ограничимо, односно усмеримо примену ВИ. Ако оставимо то питање трансхуманистичким власницима великих технолошких компанија одговор је несумњив – док нас не буде на тржишту рада. Без обзира да ли радимо као лекар, неговатељ или професор на факултету, јасно је, бар у теорији, да је наш рад доведен у питање. Овде се свакако треба осврнути на оно што Елил назива „етиком не-моћи“ при чему мисли на поступање које неће увек бити у складу са оним што је могуће, већ са оним што је исправно. Нећемо дакле отпустити све раднике само зато што можемо, већ ћемо покушати да разумемо дубље последице једне такве одлуке. Ако не будемо имали оваквих дилема, замена човека је нешто што је само питање времена. Оваквих дилема је, нажалост, веома мало у случају технолошких магова. Наша професија може зависити од тога да ли ће неки мултимилијардер једнога дана схватити како му је исплативије да има роботе а не раднике у својој фабрици. Са друге стране, наша егзистенција може зависити од некаквог „универзалног људског дохотка“ који заговарају неки од највећих трансхуманиста данашњице. Да ли ће бити универзалан то не знамо али људски свакако неће бити. Јер у свету у коме одавно нема места за Бога било је питање времена када ће понестати места и за самог човека. То је светла визија будућности коју нам нуди трансхуманистички поглед на свет. Мало је рећи да би Орвел био инспирисан оваквом визијом…
1.https://www.cbsnews.com/news/ai-jobs-layoffs-us-2025/
4.https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=5316265
- https://www.pwc.com/id/en/media-centre/press-release/2025/english/ai-linked-to-fourfold-productivity-growth-and-56-percent-wage-premium-jobs-grow-despite-automation-pwc-2025-global-ai-jobs-barometer.html
- https://www.pecat.co.rs/2024/12/vestacka-inteligencija-ili-nezaustavljiva-novost/
- https://www.finalroundai.com/blog/ai-replacing-jobs-2025
- https://www.nature.com/articles/s41586-021-03819-2
- https://www.nu.edu/blog/ai-job-statistics/
- https://www.mckinsey.com/featured-insights/future-of-work/jobs-lost-jobs-gained-what-the-future-of-work-will-mean-for-jobs-skills-and-wages
- https://iskra.co/reagovanja/maksim-tomic-ko-usmerava-razvoj-vestacke-inteligencije/
12.https://www.forbes.com/sites/jackkelly/2024/07/17/ai-robot-job-displacement-universal-basic-income/
