Љиљана Смајловић: Смрт неутралности

Би-Би-Си је ухваћен у емитовању лажних вести и челни људи корпорације присиљени су да због тога поднесу оставке. У недељу је то била велика вест, сада је већ бајата. Али би код нас и даље морала да производи концентричне кругове, из барем четири разлога.

Прво, зато што нема ни месец дана да је овде прозападна јавност пенила на идеју да би Би-Би-Си икада ишта слагао. Неке моје колеге, што рече неко на X-у, узрујале су се што је њихова бивша колегиница (Сузана Васиљевић) “изнела неке непријатне чињенице о колонијалним медијима којима и сами припадају”.

Време, Н1, Цензоловка и други грмели су да су медијска саветница председника Србији и њен шеф „у мисији уништавања угледа целе једне професије“ коју је тај исти тандем, иначе, већ „уништио“, „смрвио“, „обезвредио“, „погазио“, „преварио“, „извређао“ и „девастирао“. Инфлацију глагола пратила је инфлација придева и именица, па је тобожње саветничко клеветање Би-Би-Сија описивано као „језиво“ и „штетно“, као „огрешење“, „наношење штете читавим народима“, као „неприхватљиво и недопустиво“, ма једном речју „зло“.

Као за пакост нашим дизачима моралне панике и бранитељима британске корпорације, оклеветани Би-Би-Си је само неколико седмица касније аутован као клеветник ком амерички председник, не без основа и не без озбиљних изгледа на успех, прети тужбом за клевету тешком милијарду долара. Британци су, наиме, уочи прошлогодишњих председничких избора у Америци емитовали политички документарац у ком су прво исекли две Трампове реченице изговорене у размаку од 50 и више минута, а затим их монтирали да испадне како председник хушка на насиље.

Методи манипулације

Друго, зато што је Н1, уместо сведочењу из прве руке о непрофесионалном раду британске корпорације, поверење поклонио управо тој корпорацији, која за себе тврди да је најпоузданија на свету јер је „посвећена тачном, независном и непристрасном извештавању“. Филијала Си-Ен-Ена спремно је поверовала саопштењу из седишта Би-Би-Сија, ваљда по новом правилу по ком „верујемо да је истина оно што бисмо волели да је истина“.

Као што је и Би-Би-Си доспео у центар највећег светског медијског скандала првенствено због тога што његови уредници у Доналду Трампу виде политичку опасност откако се спустио низ покретне степенице у „Трамп Тауеру“ и објавио кандидатуру за америчког председника.

То је последица њихове политичке предрасуде. А нема на свету медијског професионалца који вам се неће клети да се политичких предрасуда клони као самог ђавола јер су убице кредибилитета новинара и сваке претензије на неутралност у нашој професији. Сви их имамо, али се сви кунемо да смо у стању да их контролишемо како нам не би овладале расуђивањем јер онда више нисмо новинари, већ политички активисти.

Треће, јер су Н1 и Би-Би-Си овде заједно успели да засене простоту и убеде део јавности како медијска саветница председника Србије „никад није била запослена на британском јавном сервису“. Аргумент да је била само спољна сарадница, а не на списку стално запослених, требало је да је дискредитује и представи као некога ко се лажно издаје па му већ због тога не треба веровати. Ова ситна, али не и неважна подвала, прошле је седмице заслужено одлетела у ваздух.

Нема на свету медијског професионалца који вам се неће клети да се политичких предрасуда клони као самог ђавола јер су убице кредибилитета

Због политички непријатног питања које је поставио представници за штампу Европске комисије у седишту ЕУ у Бриселу, млади италијански новинар добио је експресан отказ од италијанске агенције Нова. Његово наводно „технички“ некоректно питање заправо је било савршено јасно и гласило је: „Више пута сте рекли да Русија треба да плати реконструкцију Украјине. Мислите ли да би Израел морао да плати реконструкцију Газе будући да је уништио њену цивилну инфраструктуру?“ Портпаролка Европске комисије одбила је да одговори, али авај по њу, питање без одговора је обишло свет и постало вирално. Тако је дух изашао из боце, а млади новинар је добио отказ који је одјекнуо.

Поента је да нико није покушао да умањи значај политички мотивисаног отказа инсистирањем на статусу почетника који је радио по уговору. Овај вид цензуре је исправно назван отказом.

Садлер и Јунајтед група

Четврто, али битно: Би-Би-Си је сам пао и сам се убио. Ни по јада што је монтирао Трампов говор: да је то и са закашњењем од годину дана сам признао и грешку сам исправио, све би руководеће главе у Би-Би-Сију и даље биле на руководећим местима. Али се испоставило да те главе од лане крију за њих сачињен интерни извештај чије су постојање прикрили, да би га аутор ове године процурио опозиционом листу.

Свака штампа греши, али да грешке нису намерне и политичке доказује тако што их признаје и исправља. У Лондону је скандал избио само зато што је заташкан интерни извештај.

Зар се нешто слично није управо десило и код нас? Тек кад је Јунајтед група променила власника, сазнали смо да је још пре седам година или осам година запослени по имену Брент Садлер, бивша звезда Си-Ен-Ена, написао интерни извештај о кршењу уређивачких стандарда у овој медијској кући, наводно под утицајем власничких и менаџерских структура. Извештај је заташкан, баш као и овај због ког је пало руководство Би-Би-Сија. А онда је, због промене власника Јунајтед групе, клупко ипак почело да се одмотава…мада још нема истраге због лажне вести о смрти шеснаестогодишњака ни представљања паљевине и деструкције као “одсуства инцидената“.

И за крај, најважније: новинарство ни овде ни тамо није изнад или изван политике. Да је Трамп лане изгубио изборе, никога данас не би занимало шта у неком Би-Би-Си извештају о њему пише. А да је улица пролетос срушила Вучића, нико у Србији не би ни чуо за Брента Садлера и његову критику Н1 телевизије.