Миша Ђурковић: Откуд Турци у Црној Гори?

фото: R.R./ATAImages

Прича о Турцима у Црној Гори има разне нивое током последњих девет година, тачније од када се десио покушај пуча у Турској. Тада су почели долазити богатији Турци, да би за њима дошли и радници, а сада се њихова бројка процењује у десетинама хиљада

Прошле суботе, 25 октобра, десио се сада већ познати инцидент у подгоричком Забјелу, када су неколика држављана Турске и Азербејџана ножем повредила домаћег момка који је изашао да заштити девојке. Ово је изазвало масовно покретање локалног становништва, протесте, свађе са полицијом, расправе у парламенту, и паљење неколико локала турских држављана у Подгорици и Херцег Новом. Мултиетнички рај се претворио у потенцијални пакао сукоба домицилног становништва са досељеним или привремено настањеним турским становницима.

Они који не прате дешавања на терену, нашли су се у чуду. Откуд сад Турци, дакле прави Турци, а не наши муслимани у Црној Гори? У самој Црног Гори кренуо је озбиљан талас панике и нагађања са бројкама које тврде да их можда има и целих 100.000 и да би у земљи са малом популацијом ускоро врло лако могли да постану озбиљна конститутивна нација.

Министар полиције Шарановић изјавио је да је пописано 13.500 турских држављана и да је то далеко од популистичке и ксенофобичне приче која се шири по мрежама итд. Влада је, међутим, привремено суспендовала безвизни режим са Турском, ухапсила 45 особа и најавила борбу против илегално присутних уз истовремено противљење домаћим појавама шовинизма и „расне нетрпељивости“ итд.

Са турске стране је дошла реакција из Владе, министар спољних послова Фидан је звао свог колегу у Влади Црне Горе и затражио гарантовање сигурности за турске држављане. Онда се преко моста у Подгорици направила пројекција у бојама турске заставе као симболичка геста. У четвртак док ово пишемо, ситуација је и даље напета, али су људи углавном збуњени и није баш јасно шта се то дешава

Оф шор рај

Прича о Турцима у Црној Гори има разне нивое током последњих девет година, тачније од када се десио покушај пуча у Турској. Покушајмо да региструјемо бар неке од њих. Након пропалог пуча и почетка рата Ердогана и АКП против Гулена и чланова његовог покрета Хизмет, који су оптужени као главна снага за извођење пуча, ови „издајници“ су почели да одлазе из земље у разним правцима.

Пошто се ради о модернистима, велики део је кренуо ка Европи и Америци. Центар гуленизма на Балкану је Албанија, Рамин својеврсни дизниленд, који је и један од два центра иранске опозиције, простор преко кога западњаци раде разне контроверзне послове, повезане и са традицијом тзв. Жуте куће, као и са супстанцом са којом највише повезују Албанце и два чувена црногорска села.

Но пошто је Црна Гора у близини, има дивну обалу, лепу медитеранску климу, а Ђукановић је и њу претворио у својеврсни оф шор рај за све проблематичне послове и проблематичне ликове попут чувеног Шинаватре, они  су почели да откривају малог балканског еколошког тигра.

Први пут сам се суочио са овим новим феноменом пре три године када сам, после неког времена, поново провео известан период на црногорском приморју. Ови људи су се већ били укоренили, раширили бизнис, орагнизовали су се и били видљиви више него Руси који су стандардно представљали највећу инострану заједницу. Брзо су преузели пуно послова у старом граду у Будви и у Котору, и осим ресторана преузели су чак и послове са сувенирима. На пример, ако сте путовали аутобусом, по правилу је бар један путник био из ове нове заједнице.

Но, осим приморја, почели су озбиљно да се шире и у Подгорици. Дакле ови људи су дошли са озбиљним капиталом, вредни, предузимљиви, са породицама и почели су себи да организују живот, веома задовољни новом средином, климом, и могућностима.

Министар полиције Шарановић изјавио је да је пописано 13.500 турских држављана и да је то далеко од популистичке и ксенофобичне приче која се шири по мрежама

Након њих, почели су да долазе, било као њихови радници, или као запослени на грађевини, неки другачији Турци. То је већ и другачији антрополошки и социјални слој који је стизао из курдских делова Турске и са Кавказа. Дакле ондашњи „динарци“ су дошли у простор домаћих динараца. Они су временом почели да се осећају сигурније, организованије, јер их је био све већи број, док је домаће становништво наставило да одлази.

Тако су „Турци“, од пријатних, вредних и истицању несклоних људи, полако постали бучни, видљиви и све више наметљиви, као што се дешава са муслиманском миграцијом у оним деловима европских земаља где овладају неким местом и постану већина или бар јака и видљива заједница. Црна Гора се, у извесном смислу, претворила у студију случаја брзе трансформације, где се на малом узорку брзо мења састав становништва. Домаћа популација у повлачењу почела је да говори о томе и да се осећа угрожено, да би са овим инцидентом у Забјелу ствари експлодирале извлачећи старе црногорско-херцеговачке архетипове.

Турске инвестиције

Било је занимљиво гледати побуњене људе са Забјела како се расправљају са полицијом где једни друге међусобно оптужују да су продали државу. Каже полицајац: „Па људи нијесам ја поиздавао оне станове за по 500 евра…“ Црна Гора између осталог од 2018. године има и закон о продаји држављанства за оне који уложе више од пола милиона евра што је по статистикама искористило више од 2.000 људи. Европска унија је са негодовањем реаговала на тај закон и више пута тражила од Подгорице да га укине.

Кључно питање је колико Турака заиста има. Многи су почели да говоре о правој инвазији и да процењују да их је од 30 до чак 100 хиљада. Занимљиво је да је странаца са легалном дозволом боравка у ЦГ 100.000, од чега није мали број Турака. Турци по званичној статистици или поседују или имају удео у свакој петој фирми која ради у ЦГ. И турско присуство се врти на око 20 процената привредне активности.

Турска је највећи страни инвеститор са око петином страних инвестиција. Двадесет посто летова са црногорских аеродрома је ка Турској. Од 2019 уложили су у куповину некретнина око 220 милиона евра. Видљиве су школе за децу, фирме са натписима на турском итд.

Но, Турска је још у прошлој деценији почела да се јавља као озбиљна инвеститор и чак се говорило о куповини и реактивацији аеродрома у Беранама, када је велика турска компанија 2012. купила Жељезару Никшић. Нове власти су наставиле сарадњу са турском државом после 2020. и, рецимо, турски Дијанет је добио могућност да директно поставља муфтију за Црну Гору. То је уважени Рифат Фејзић који је ових дана Србију оптужио да подстиче овакве сукобе и да хоће да наруши мултиетничко јединство и „казни Турску преко Црне Горе“ како је написао у објави на Иксу. Подгорица је чак договорила и отварање заједничке амбасаде са Турском.

Но, успон ових односа пореметило је неколико ствари. Ердоган није баш био задовољан што су гуленисти нашли сигурну луку у ЦГ, све док су му представљали озбиљан проблем код куће. Већи је проблем афера Чамгоз о којој морамо да кажемо пар речи.

Права бројка

Године 2022. полиција Црне Горе ухапсила је Биналија Чамгоза, турског држављанина, контроверзног бизнисмена, који је са фалсификованим пасошем дошао у ЦГ и отворио предузеће у Будви. Дакле, ради се о инвеститору. По другој причи, полиција га је случајно ухватила кад је из Албаније прешао у ЦГ. Што би рекли, посрећило им се. Овај господин, кога је по званичној причи потраживала полиција Турске, одмах је затражен од Анкаре. Црна Гора је то најпре одбила да би у августу месецу прошле године одлука била преиначена и овај курдски Турчин отишао је у земљу свог порекла.

Ердоган није баш био задовољан што су гуленисти нашли сигурну луку у ЦГ, све док су му представљали озбиљан проблем код куће

Незванична верзија тврди да се ради о важном асету неких структура у Турској, турском Космајцу, до кога је елити тамо било веома стало и да је он заправо размењен за једног црногорског грађанина који је провео осам месеци у турским затворима јер су га отпужили да је помагао служби утицајне блискоисточне државе, тиме што им је отварао фирме по Црној Гори (дакле опет инвеститори).

У свему овом има разних занимљивих аспеката попут рецимо подељеног односа домаћег муслиманског становништва према овим Турцима. Неки су задовољни што расте број муслимана у земљи, а код других је преовладао класно-социјални однос па их доживљавају као озбиљну пословну конкуренцију у низу области попут грађевине, трговине итд.

На све ово треба додати да званичном попису не верује баш нико што је случај за готово све балканске земље. Сетимо се да је од његовог завршетка до објављивања резултата прошло годину дана што се тумачи политичким штеловањем података. Отуд су ови подаци о броју фирми у власништву далеко важнији и илустративнији од броја пописаних.

Дакле ако 15.000 људи има фирму није тешко израчунати макар оквирни број чланова њихових породица што за малу Црну Гору представља озбиљан проценат становништва. Уз то, ту је и неких 60 до 70 хиљада Руса и Украјинаца, тако да се Црна Гора убрзано мења у саставу популације, систему образовања и разним другим аспектима. За централну и западну Европу пре свега се поставља питање безбедности и будућности ислама у Европи.

Реџеп Тајип је у једном од својих тренутака инспирације и препирања са европским званичницима рекао: „Идите, рађајте децу тамо и Европа ће бити ваша“.

Миша Ђурковић је директор Центра за геополитику на Школи за међународне односе будимпештанског Матија Корвин Колегијума. Ексклузивно за Нови Стандард.