о. Андреј Ткачов: ДОК СМО МИ СПАВАЛИ…

У совјетско време, вера је била прећутно дозвољена на нивоу обичних људи. Бака која копа своју башту могла је да исповеда Господа без страха. А што сте били виши, то сте били тиши. Чак је и шеф колхоза тајно крштавао децу или се венчавао ноћу (то је била уобичајена пракса). А ако сте били још виши, морали сте да ћутите и да се кријете. То је био њихов начин маргинализације Цркве, како би она на крају сама умрла. Није успело. Бог није дао.

Али сад је ситуација потпуно супротна. Просечан човек је почашћен топлом, информативном купком здравствених програма и разних „Поља чуда“. Усред слављеничких извештаја националних медија, све је наводно сјајно. Опустите се, радите и уживајте.

Али тамо где људи заузимају одговорне положаје и баве се мрачном страном живота (криминалом, ратом, миграцијама и другим тешкоћама), људима у униформи и без ње, на вишим и нешто нижим положајима, али који су укључени у реалну агенду, потребан је Бог! Они кажу: Боже! Помози нам! Боже, не напусти нас!

Баш као у Великом Посту: Господе над војскама, буди с нама! Јер другог помоћника у невољи осим Тебе немамо! Господе над војскама, смилуј се на нас!

Државни људи – а то су сви безбедносни службеници и администратори – данас су, заправо, религиознији од шире јавности.

Грађанство је корумпирано либералним посластицама – познатим као „Нуланд колачићи“ – и брине о својој потрошачкој корпи и местима за будући одмор. Они прежвакавају вести и гласине. У међувремену, државни службеници се моле. Чак и ако се не моле, жале што их нико није научио да се моле. Јер све је тешко, и све је деликатна ствар. А ако Свети Бог не помогне, онда ће Русија поново бити опрана крвљу, и то потпуно.

Видимо, дакле, потпуну огледалну слику совјетских глупости на које смо се толико навикли. Наиме, старице се моле, док озбиљни људи граде каријере и зарађују новац.

Данас није тако. Сад старице иду у соларијуме, а потребу за молитвом и тражењем Божје помоћи више од свих осећају службеници. Они који се баве људском прљавштином: издајницима, страним агентима, терористима, „спавачима“ и отвореним непријатељима. Молим вас да имате у виду ову промену.

Да ли сте навикли да видите цркве пуне старијих жена? Спремите се да видите цркве пуне регрута и војника по уговору. А још раније – официра средњег и високог ранга. Они боље од било кога знају да тамо нећемо стићи без Бога. И да тамо морамо стићи по сваку цену. То су неочекиване и још увек несхваћене промене које су се догодиле у Светој Русији.

Док смо ми спавали.

(Телеграм канал А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)