Душан Достанић: Како је АфД утростручила бираче у Западној Немач

У недељу 14. септембра одржани су локални избори у немачкој покрајни Северна Рајна-Вестфалија. Тамо на покрајинском нивоу влада чудновата коалиција састављена од демохришћана (ЦДУ) и Зелених, управо савез који би се пре тридесет година сматрао незамисливим.

Ова чињеница довољно говори о томе колико мало програмске доследности постоји у немачкој политици, поготово у редовима оних који себе још увек називају хришћанском странком. Ипак, пропадање хришћанске демократије није ограничено само на Немачку и због неславног краја ове политичке опције не би требало жалити. Порука је да опортунизам може бити краткорочно исплатив, али да на дуге стазе представља пут у самоуништење.

Први резултати показују да је реч о изборима на којима различите странке могу да тврде да су оствариле некакву победу. Политичари ће, наравно, увек настојати да себе и своју политичку опцију представе као победнике, али никада нису постојали избори после којих су сви учесници славили.

Пад старих партија

Хришћанске демократе канцелара Мерца на први поглед имају разлога да одахну. Са 33,3 одсто освојених гласова они су убедљиво најснажнија странка. У тренутку када подршка Мерцовој влади опада, односно када се критички гласови чују чак и из редова његове странке, демохришћанима је неопходно нешто што би могли јавности да представе као свој успех. Међутим, критичари ће брзо приметити да резултат иако добар, ипак представља пад од један одсто у односу на изборе из 2020. године.

Тако се подршка коју ужива ова странка и даље лагано топи. Ипак, генерални секретар ЦДУ у овој покрајни, Паул Цимиак, одмах у недељу објавио је да је реч о великом успеху његове партије. Према његовом речима ЦДУ је јасно добила изборе, а АфД је остала испод оног процента који може да освоји на савезном нивоу. Једноставније речено, Цимиак је поручио да је све у најбољем реду, јер је ЦДУ чврсто у седлу, док је АфД означен као главни непријатељ и странка која мора да се по сваку цену држи ван власти.

Другим речима, Цимиак је ту да бодри страначке колеге поручујући им да је најважније да се АфД изолује, игноришући при томе питање са ким ће то његова странка морати да прави компромисе и какви ће они бити. Критичари би рекли да је управо неселективно тражење партнера оно што је довело до незадовољства и континуираног пада подршке демохришћанима.

Слично се може рећи и за њихове коалиционе партнере са савезног нивоа. Социјалдемократе (СПД) су на другом место са освојених око 22 одсто гласова. Најстарија немачка партија у овој покрајни изгледа стоји боље него на истоку земље, али се мора приметити да је и ова странка доживела пад од око два процента у односу на 2020. годину.

Тиме се поново показује да се може пратити тренд по коме су бивше велике народне странке у процесу опадања и да из избора у изборе губе подршку без обзира да ли се реч о локалним, покрајинским или савезним. Сва велика заклињања да су политичари разумели поруку и да ће послушати грађане, односно вратити се изворним позицијама странке показали су се као празне фразе.

Подршка коју ужива ЦДУ на челу са Фридрихом Мерцом и даље се лагано топи

Велико је питање не само да ли политичари мисле озбиљно када о томе говоре, него и да ли би били способни да донесу промене које обећавају чак и када би то истински желели. И ЦДУ и СПД су у Северној Рајни-Вестфалији доживеле своје најгоре резултате до сада и то се неће променити без обзира на победничка славља.

Зелени су и у овој покрајни такође остварили велики пад. Наиме, странка је завршила на четвртом месту са око 13 одсто подршке, што представља губитак од преко шест одсто. Поново, Зелени се налазе у необичном положају, јер док са једне стране грађани на изборима одбацују њихову политику, та политика се остварује деловањем других странака и уз снажну подршку из медијских кругова. Тек, Зелени никако неће имати разлога за славље, посебно ако се узме у обзир да су по подршци иза Алтернативе.

Левица је са нешто преко пет процената успела да направи пристојан резултат, посебно међу омладином, док су либерали (ФДП) наставили да падају у безначајност са 3,7 одсто подршке. Недавно је ову странку напустио и њихов високи функционер из Тирингије, Томас Кемерих, што сведочи о томе да је пред овом партијом у најмању руку неизвесна будућност.

Напредак АфД-а

Најзанимљивији развој тиче се, међутим, Алтернативе за Немачку (АфД). Упркос свему што се дешавало и свим потезима против ове партије њихов резултат није занемарљив. Алтернатива је са преко 14 одсто подршке трећа странка по снази. Штавише, у односу на 2020. годину десница је успела да поправи резултат за преко девет одсто и тиме практично утростручи број гласова.

О колико великом успеху је овде реч схвата се када се узму у обзир три битне околности. Прво, Северна Рајна-Вестфалија је најмногољуднија покрајна на западу земље, односно покрајна са велик уделом становништа страног порекла. Ту се налазе велики градови као што су Келн, Минстер, Бохум, који су универзитетски центри и у којим поред значајног броја левичарских студената живи и много дошљака и миграната те је ту због присуства Антифа структура и свакојаких левих екстремиста смањена могућност за деловање једне десне странке.

Најједноставније речено, у таквом окружењу чак и постављање предизборног штанда захтева извесну личну храброст. Преко 14 одсто освојених гласова показује да АфД није више само странка која своје упориште има на истоку земље, него да све снажније успева да ухвати корена и у западним крајевима, и то чак и тамо где им демографска ситуација, генерално гледано, због феномена етничког гласања грађана страног порекла, не иде наруку.

Други важан моменат је да АфД стицајем околности није свуда истакла кандидате. То значи да у неким градовима бирачи нису могли да гласају за АфД, односно да је изборни потенцијал странке виши од освојеног процента гласова. Треће, уколико се има у виду да су кампању против Алтернативе и њених кандидата биле укључене и државне институције као у случају Јоахима Паула, кандидата за место градоначелника Лудвигсхафена (овде) односно да се не може говорити о фер односу према опозицији успех који је АфД остварио је више него значајан.

Вреди поменути и чудноват талас смрти међу кандидатима АфД. Наиме, њих седморо је преминуло непосредно пре избора. Поједини функционери АфД као што је Каи Готчалк нису журили са изјавама и обећавали су да ће се ствар испитати, док је Штефан Бранднер изјавио да је реч о појави која је „статистички упадљива и тешко објашњива“. Наиме, никада до сада није се догодило да политичари једне странке у том броју премину и то непосредно пре избора.

Утицај руководства

Поред тога у неким градовима као што су Дујзбург, Гелзенкирхен и Хаген кандидати АфД су ушли у други круг за место градоначелника. У Гелзенкирхену је кандидат АфД Норберт Емерих са 29 одсто други иза заједничке кандидаткиње Зелених и СПД-а, Андрее Хенце која је освојила 37 одсто гласова.

Емирих рачуна да ће у другом кругу успети да придобије део гласача ЦДУ-а, који нису задовољни левичарском кандидаткињом и који би се могли одлучити да окончају политику континуитета. Поред тога у овом граду ће АфД поред СПД-а имати и најснажнију одборничку групу у градском парламенту. Обе странке ће располагати са 20 мандата, што је за АфД значајан успех.

У Хагану ће за две недеље у другом кругу учествовати Денис Ребајн (ЦДУ) и Михаел Ајхе (АфД). Разлика у гласовима није велика, будући да је Ребајн освојио око 25 одсто, а Ајхе нешто преко 21 проценат гласова. Тако је у овом граду срушена досадашња доминација социјалдемократа иако су мале шансе да ће Алтернатива имати свог градоначелника.

У односу на 2020. годину десница је успела да поправи резултат за преко девет одсто и тиме практично утростручи број гласова

У Дујзбургу је АфД у тежем положају, јер је досадашњи градоначелник Серен Линк (СПД) са 46 процената гласова остао испод потребних 50 одсто. Карстен Грос из Алтернативе је узео нешто преко 19 посто гласова. С обзиром на стање у градском парламенту и јавно вођство социјалдемократа АфД у овом граду неће моћи да рачуна на освајање власти. Ипак, АфД остаје појединачно најснажнија опозициона снага што повећава њихове шансе у будућности.

Иако се може очекивати да ће ту доћи до општег уједињења против деснице – о томе су већ постигнути договори између социјалдемократа и демохришћана – и већ виђених сцена демонстрирања врлине у борби против опозиције, не може се спорити да све указује да се АфД не може више држати у изолацији, те да је питање дана када ће ова странка бити довољно снажна да на локалном нивоу образује власт без потребе за коалиционим партнерима, односно да ће старе странке морати да се привикну на доминантну позицију Алтернативе.

ЦДУ и СПД су већ у недељу увече објавили да ће подржавати кандидате оне друге странке како би спречили успех Алтернативе. Тиме се заправо старе партије и даље држе досадашње тактике која их је, уосталом, и довела у положај у коме праве труле компромисе и константно губе гласачку подршку.

Најједноставније речено, политички картел одбија да АфД прихвати као нормалну странку и саставни део политичког спектра чак и на локалном нивоу, и држи се политике санитарног кордона и тамо где за тако нешто нема никаквих разлога, без обзира на подршку коју ова странка има међу грађанима. Тиме не само што се подрива демократски процес на локалу, него се демонстрира и ароганција моћи према грађанима, а комунална питања изврћу у морална.

За Алтернативу се, међутим, поставља друго питање, а које се тиче могућности мобилизације оних који не излазе на изборе. Наиме, излазност од нешто преко 56 одсто не може се сматрати великом, док је АфД до сада увек имао значајног успеха код оних који нису задовољни досадашњом политичком понудом.

То значи да у Северној Рајни-Вестфалији странка још није успела да искористи пун потенцијал. То се можда може довести у везу са чињеницом да је страначки огранак у овој покрајни либералнији од огранака на истоку. Странка која је већ на удару са свих страна свакако нема других савезника до незадовољних грађана. Уз другачије покрајинско вођство изборни потенцијал Алтернативе ишао би и до 20 одсто што би ову странку учинило незаобилазним фактором и на западу земље. Тек са нешто преко 14 посто подршке АфД дефинитивно има добар разлог за славље.

Др Душан Достанић је сарадник Института за политичке студије. Ексклузивно за Нови Стандард.

Насловна фотографија: Reuters/Leon Kuegeler 

Извор Нови Стандард