Срђа Трифковић: Куга на обе ваше куће!

У чувеној првој сцени трећег чина Ромеа и Јулије смртно рањени Меркуцио баца клетву на оба завађена дома, Монтагије и Капулете, пре него што издахне. „Куга на обе ваше куће!“ један је од најчувенијих Шекспирових цитата. Подсећа нас на трагику крваве завађености људи исте крви и језика и на бесмисао њихове мржње.

Меркуцијево проклетство указује да циклус насиља погађа не само директне актере већ и оне око њих који покушавају да остану по страни од конфликта. Оно је такође суморни подсетник на пут уништења којим људи некад крену као да немају слободну вољу. „Куга“, која асоцира на болест и смрт, симболише токсичну природу сукоба који није више подложан трезвеном смирењу а камоли рационалном разрешењу.

Киркова смрт

Управо таквом кугом одише убиство Чарлија Кирка, гнусни чин који ће имати веома озбиљне последице по ионако дубоко подељено америчко друштво. Атмосферу линча створила је радикална левица, цртајући мету на челу свима који се противе идеологији самомржње и самоуништења познатој под именом воук (woke).

Кирково мучеништво ће довести до даље радикализaције америчког друштва, али ће из ове трагедије уследити и једна добродошла последица. Примењиваће се озбиљније правне мере против починилаца насиља, пре свега смртоносног насиља које долази од стране Афроамериканаца (нпр. недавни случај убиства Украјинке у Шарлоту од стране црног серијског криминалца) и самозваних ,,антифашиста“ – заправо поборника лево-либералног тоталитаризма, агенде политизованог хомосексуализма и трансџендеризма, неспутане обојене имиграције и осталих морбидности.

Већ годинама су млади, бели, хетеросексуални мушкарци најмаргинализованија група на америчким универзитетским кампусима. Овај трагичан догађај показује да су према становишту ултралеве, односно тоталитарне левице, они сада достојни и физичке ликвидације. Ипак неће доћи до већих и озбиљнијих нереда, будући да се ради о сукобу тихе већине и радикалне мањине. Нема шансе за грађански рат, јер се када је реч о радикалној левици заправо ради о врло малом проценту агресивних фанатика.

Ко жели да умре за право либерала да кастрирају тринаестогодишње дечаке у име идеологије трансџендеризма? Ко жели да умре за тобожња права илегалних имиграната да добијају бесплатно школовање и здравствену заштиту, док истовремено чине злочине, а не бивају депортовани? Ко још жели да умре за идеологију која проповеда да Американци треба да се стиде својих предака, своје прошлости и својих Очева оснивача нације, а да треба да се поносе ликовима попут Џорџа Флојда, серијског криминалца?

Типична карактеристика тоталитарних система јесте да уместо уласка у рационалну дебату, етикетирате свог идеолошког противника политички некоректним етикетама. Тоталитарна левица најрађе користи термин ,,фашизам“ који је сада већ потпуно изгубио свако значење. Самим тим што је неко на такав начин етикетиран, он бива и канселован, искључен из политичког живота и јавне дебате.

Неутралност као опредељење

Такво јавно етикетирање и прогон свих који нису уз њих спроводе и лидери и режисери протеста у Србији. Заправо, можемо мирне душе констатовати да у данашњем свету нема ситуације на коју је Меркуцијева клетва изразитије примењива од сукоба власти и њених противника у Новом Саду и остатку Србије. Ствари су попримиле карактер заплета који нас подсећа на још једну чувену изреку, много старију од Шекспира: када богови реше да некога униште, прво му узму памет.

„Куга на обе ваше куће!“ нормална је и савршено оправдана реакција једног трезвеног и притом добронамерног, умерено родољубивог Србина на театар апсурда у десетом месецу протеста.

Он наравно зна ко је и шта је Александар Вучић, као човек и политичар, као карактер и менаџер. Он не зна баш све о њему и његовима, али зна довољно и добро види шта су урадили Србији. Али он сада зна – не баш све, али довољно – и о мрачној страни протеста, о Сабахудиновим усташама у Новом Саду и о србомрзитељима у кругу двојке који су преузели руковођење протеста уз асистенцију спољних ментора.

Рак јетре не лечи се раком плућа. „Пленум“ је опака реч од које сваког пристојног човека, који памти време страховладе Броза, његовог СКЈ и његове Удбе, спопада мука.

Пленумаши нам после петог маја 2025. нуде нови Пети октобар 2000, само овога пута крвавији, у једном још огољеније србофобном руху. Ту нема ни „д“ од демократије. Зацртани идеолошки исходи има да се испуне милом или силом, укључујући прогон и демонизацију „неутралаца“: ко није са нама, тај је против нас. Зрео је за пасје гробље или стрељање у Лисичјем потоку, по моделу њихових дедова.

Да употребимо стари клише, маске су пале. Бедни остаци остатака протеста – у Новом Саду пре свега – немају благе везе са „нашом децом“ већ са најгорим другосрбијанским шљамом и са британском обавештајном службом. Оном истом која нас је онако усрећила 27. марта 1941. године.

У овој трагичној ситуацији, остајање по страни – „неутралност“ – није пука опција него нужност опредељења сваког пристојног човека у земљи Србији. Да, куга на обе њихове куће, него шта!

Ти тобожњи противници Вучића су планирано помогли његов опстанак, истуривши у строј против њега – уместо „наше деце“ – сепаратистичке, самомрзитељске, другосрбијанске, култур-марксистичке рушитеље свега постојећег, психопате равне гротескниим ћаци-дебилима, или горе од њих. Већу услугу Вучић није могао пожелети.

У удару неоколонијалних блокадера на неоколонијалну власт све је подешено да Он опстане, ослабљен и у паници, спреман на сваку, буквално сваку, вазалску предају. Овај сценарио очигледан је још од 15. марта, дакле пре тачно пола године, када је направљен наизглед величанствени улични перформанс – али смишљено без завршнице: политички coitus interruptus без преседана.

У овој трагичној ситуацији, остајање по страни – „неутралност“ – није пука опција него нужност опредељења сваког пристојног човека у земљи Србији. Да, куга на обе њихове куће, него шта!

Срђа Трифковић је спољнополитички уредник месечног магазина „Chronicles” и ванредни професор на Факултету политичких наука у Бањалуци. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Tanjug/Miloš Milivojević/nr