Андреј Ткачов: ЛОГИЧНЕ ГРАНИЦЕ БЕЗВЕРЈА

Руски заокрет ка Истоку нема само економско значење, супротстављање санкцијама итд. Ми смо до сада гледали на Запад као на подручје где живе Власници Истине! Молим вас да ово схватите и не изгубите из вида.

Као сиромашни рођаци, ми смо похлепно хватали идеје које су летеле са Запада и мање-више копирали културне форме које су тамо настајале. Ако погледате површински, то су: дамска мода, дворско позориште, романтична књижевност, либералне слободе итд.

Али ако погледамо дубље, у област увезених идеја, позајмили смо:

волтеријанство

површни енциклопедизам „просвећене монархије“

масонерију (заједно са идејама дворских пучева)

капитализам, марксизам, анархизам и друге сласти из ове серије, социјалистичке револуције и тако даље, све до космополитизма, сексуалне револуције, либерализма и осталог „фукујамизма“ који директно води у историјску смрт.

То јест, ми смо увозили (250 година заредом) идеолошке облике смртног пропадања. Наше историјско путовање у „европском вагону“ је заправо било вожња у „гасном вагону“, кад су у кабину уношени издувни гасови. И заиста смо били отровани „прогресивним издувним гасовима“ Запада, јер је све прогресивно тамо – духовни отров.

Тек сад, кад је Запад достигао логичне границе свог безверја, мењајући пол, укидајући Бога, умножавајући родове…, ми смо се у страху од њега повукли.

Све се ово дешавало и раније. Само што је раније ситне душе заводило лепо паковање. А данас нас једноставно хране прљавштином, не трудећи се да је умотају у омот од бомбона. Срамота је што смо се тек у овој фази окренули од канибалског, расистичког, богом заборављеног Запада. Али је добро макар и тако.

Испоставља се да нам је донедавно „формално–хришћански“ Запад продавао гомиле антихришћанских идеја и пракси. А сад је Запад одбацио чак и формално хришћанство и вековна обмана је разоткривена.

Ми смо успели да не одбацимо Христа. Штавише, почели смо да се враћамо Њему. До сада смо били „млађа браћа“ у хришћанској породици и смирено трпели шамаре по потиљку од „старије браће“. А сад идемо на Исток. На нехришћански Исток.

Паганска Индија и конфучијанско-комунистичка Кина показале су се искренијим, а самим тим и бољим, од лицемерног антихришћанског Запада. Да ли треба да се плашимо идеолошке зависности од Индије и Кине? Не! Толико смо се опоравили од болести комунизма да се не могу очекивати озбиљни рецидиви.

И мало је вероватно да ће Индија желети да предузме духовну експанзију са именима својих богова на застави. Паганизам у Индији ће остати за унутрашњу, уобичајену потрошњу. Од нас су им потребне чисто западне ствари: технологија, оружје и енергетски ресурси.

А ми добијамо прилику да постанемо авангарда светског хришћанства. Јер се окрећемо Истоку не као западни робовласници, нити као трагачи за „источном мудрошћу“, већ као једина велика хришћанска земља на свету способна да сачува своју веру и да поучава друге.

Ми од Истока не очекујемо идеологију. Ми сами, ако Бог да, понудићемо им нашу сопствену идеологију, потпуно лишену гордости и супериорности од којих је најпре оболео Папа, а затим и цео Запад.

Ми се просто налазимо на средини између антихришћанског колективног Запада и вишемилијардног древног Истока, где је хришћанство присутно у микро-дозама, али где постоји снажан потенцијал за цивилизацијско деловање Цркве.

Велико време са грандиозним задацима!

(Телеграм канал А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)