Денис Батурин: Глобалисти не желе крај рата, већ предах

Нико не скрива колико су интереси Зеленског и европских режима тесно испреплетени. Украјински председник Владимир Зеленски рекао је да је пре састанка са председником САД Доналдом Трампом договорио став са европским лидерима: „Заједно са лидерима Финске, Велике Британије, Италије, Европске комисије и генералним секретаром НАТО-а, договорили смо ставове пре састанка са председником Трампом.“ Додао је да је „Украјина спремна за право примирје и стварање нове безбедносне архитектуре.“ (овде) Хоћемо ли у то поверовати?

Мапа Украјине, изложена у Овалном кабинету Беле куће, постала је визуелно геополитичко помагало за разумевање ситуације и одраз трогодишње кофронтације, у којој Украјина губи. Мапа је показала да је питање територије значајна тема разговора за председника САД Доналда Трампа.

Британска телевизија је раније известила да је мапа Украјине изложена у Овалном кабинету Беле куће током затвореног састанка између Владимира Зеленског и америчког председника Доналда Трампа. Источни део мапе је обојен ружичастом бојом, што илуструје територију под руском контролом. Посебно се наводи да Русија контролише 76 одсто територије ДНР, ЛНР (тачније 99 одсто те области), Запорошку област (73 одсто), Херсонску област (73  одсто), Крим (цела територија), Сумску, Дњепропетровску, Николајевску област Украјине (један одсто) и Харковску (четири одсто).

Касније је заменик шефа кабинета Беле куће, Ден Скавино, објавио нову фотографију из Овалног кабинета, на којој се видела мапа Украјине. Зеленски је захвалио Трампу на мапи, додајући да ће је понети у Украјину.

Мапом је забележена ситуација на терену – проценти враћене територије историјски руских земаља које сада контролише Москва. Русија такође контролише део територије других украјинских региона, будући да фигурише и задатак стварања тампон зоне (Сумска и Харковска област) и демилитаризације Украјине (Дњепропетровска и Николајевска област).

Питање територије

У позадини таквог визуелног помагала, може се претпоставити да је Зеленском у Белој кући постављено питање: Државе су уложиле десетине милијарди долара, а Украјина се повлачи, колико новца треба уложити да би вратила своје територије, о којима Зеленски тако много говори? Поред тога, новац и тенкови неће решити питање повратка – потребни су људи, а они беже од мобилизације.

Мапа још увек не укључује економске и инфраструктурне губитке Украјине и енергетску зависност Кијева од европских земаља. Једном речју, мапа је занимљива, поучна за Кијев и Европљане, али – није потпуна. Јер ако на мапу ставите инфраструктурне и економске губитке Украјине, ситуација за Кијев ће попримити нове, суморне боје, питање територија и подршке Украјини изгледаће донекле другачије. Зато мапа приказује само територије. То олакшава Зеленском и европским лидерима, а што је најважније, Трампу, да разговарају о територијалним уступцима и испоруци оружја. Економија и социо-економска ситуација мало занимају европске лидере и Трампа; у питању је политичка судбина Украјине, на чијој позадини су економија и проблеми становништва непотребна варијабла.

Да је питање територијалних уступака једно од кључних за америчку страну, сведоче и Трампове изјаве након састанка на Аљасци, као и објаве у западној штампи. (овде) Извештавано је да су амерички званичници изузетно незадовољни невољношћу Украјине да призна руску контролу над целим Донбасом. Америчка влада види „уступак Донбаса“ као „јаку карту“ коју је успела да освоји за Украјину у преговорима са Путином и сматра да би Украјина требало да пристане на ове територијалне уступке, „пошто ће их (територије у Доњецкој области) ионако изгубити“. Трамп је рекао да би требало разговарати о потенцијалној размени територија.

Посебну нијансу дискусији о територијалном питању дао је фински председник Александар Стуб, који је такође објаснио зашто је био присутан на преговорима: „Ми имамо дугу границу са Русијом и имамо историјско искуство интеракције са Русијом. (…) Пронашли смо решење 1944. године и мислим да ћемо моћи да пронађемо решење 2025. године.“ (овде)

Њихово решење 1944. године било је да се предају, чак и пре пораза свог савезника – нацистичке Немачке, и одустану од територија. Истовремено, почео је да се исправља да није мислио на територијалне уступке Кијева: „Наравно да не. Ситуација 1944. године била је потпуно другачија. (…) Наш циљ је, наравно, да обезбедимо очување суверенитета Украјине и територијални интегритет на дужи рок. То јест, нема сличности између ових ситуација.“ (овде)

О чему је онда Стуб говорио? Тешко је разумети. Те 1940. године – након Зимског рата, и 1944. године, Финска је дала део своје територије СССР-у. Требало би то схватити на овај начин – изгубили смо територију, али смо задржали суверенитет. Што и предлаже његов голф-пријатељ Трамп.

Дискусије о територијалном питању сумирао је Зеленски, изјавивши: „Разговараћемо о свим осетљивим питањима, територијалним и другим, на нивоу лидера током трилатералног састанка.“ (овде) Ово указује на намеру да се питање одложи, барем у јавној сфери, јер је расправа о територијалним уступцима опасна за Зеленског. Последња реч у овој дискусији, по значењу, а не по реду, препуштена је Трампу, који је изјавио да не верује у „претњу даље агресије“ Руске Федерације против Украјине.

Гаранције Кијеву

Друга препрека је било питање прекида ватре. Међутим, после Аљаске, Трамп је рекао да циљ није прекид ватре, већ дугорочни мир. Што је био доказ да је Трамп чуо и прихватио став руског председника Владимира Путина. Мировни споразум о Украјини може се постићи чак и током војних операција, изјавио је амерички председник Доналд Трамп током разговора са својим украјинским колегом Владимиром Зеленским и европским лидерима у Белој кући. Са извесним разумевањем ситуације, приметио је да ће стране „морати да се боре“. „Волео бих да престану. Волео бих да се зауставе, али стратешки то можда неће бити повољно ни за једну страну.“ (овде)

У јавности је извештавано да су амерички званичници изузетно незадовољни невољношћу Украјине да призна руску контролу над целим Донбасом

Следеће изјаве показују какав је резултат постигнут у дискусији о безбедносним гаранцијама за Украјину. Трамп је обећао да ће Украјини пружити „веома добру заштиту“ у оквиру мировног споразума и изјавио да ће НАТО платити америчко оружје за Украјину: „Ми продајемо опрему НАТО-у, а НАТО – шта он ради? Не знам какав је ваш споразум. Али знам да желе да ви имате ову опрему. Ми испоручујемо најбољу опрему на свету, и они нам плаћају за то.“ (овде)

Међутим, неће бити гаранције у виду приступања Украјине НАТО-у – неприхватљивост чланства Украјине у НАТО-у је разматрана „много пре председника Путина“, подсетио је Трамп на састанку са Зеленским. Дакле, гаранције за безбедност Украјине ће пружити европске земље у координацији са Сједињеним Државама.

Важно је напоменути да се током разговора у Белој кући појавило питање председничких избора у Украјини. Трамп је поставио питање о идеји да се избори у Украјини не одржавају током рата: „Дакле, ви кажете да за три године, ако будемо у рату, више неће бити избора?“ (овде) Зеленски је одговорио уздржаним осмехом. Важно је да је питање избора јавно покренуто, што значи да чак и ако се о њему није расправљало иза затворених врата, оно остаје важно за решавање кризе из Трампове перспективе.

Присуство европских лидера у Белој кући постало је још један доказ да је њихова геополитика изграђена на Украјини. Ту је и идеологија, и економија, и њихова политичка будућност. Зато желе да ратују. То доказују изјаве немачког канцелара Фридриха Мерца и француског председника Емануела Макрона.

Немачки канцелар Мерц је казао: Не могу да замислим следећи састанак о Украјини без прекида ватре, хајде да извршимо притисак на Русију. (овде) Треба напоменути да је овај став у супротности са Трамповим изјављеним намерама. На то се надовезао председник Макрон (овде) инсистирајући на томе да Украјина мора имати јаку војску и да Европа мора да учествује у преговорима. Такође за његово становиште се може навести и следеће:

• Макрон је подржао идеју о проглашењу прекида ватре пре трилатералнoг састанка лидера. Он је рекао да је Украјини потребна јака војска као гаранција безбедности и да се Европа нада да може рачунати на Трампа у постизању мира.

• Макрон је предложио да се о завршетку украјинског сукоба разговара на састанку четири стране уз учешће Европе.

Куповина америчког оружја

Додатне информације о позицијама страна у преговорима постале су познате из материјала Фајненшел тајмса, који је објавио наводно поверљива документа са састанка Зеленског, Трампа и европских лидера у Белој кући:

• Према овим материјалима, Украјина је обећала Сједињеним Државама да ће купити америчко оружје за 100 милијарди долара уз финансијску помоћ Европе као део споразума о добијању гаранција безбедности од САД. Поред тога, Кијев и Вашингтон ће закључити уговор вредан 50 милијарди долара за производњу дронова од стране украјинских компанија. У документу се не наводи које оружје Украјина тражи да купи као део споразума, али је Кијев јасно ставио до знања да жели да купи најмање 10 америчких система противваздушне одбране „Патриот“, како би заштитио своје градове и критичну инфраструктуру. као и друге ракете и опрему. У документу се не прецизира који део уговора о дроновима ће се односити на куповину, а који на инвестиције. (овде)

• О територијама и прекиду ватре – Кијев неће прихватити никакав споразум који подразумева територијалне уступке у корист Русије и инсистира на прекиду ватре као првом кораку ка потпуном мировном споразуму, наводи се у документу који су саставиле украјинске власти. (овде) Кијев такође одбацује Путинову понуду Трампу на Аљасци да замрзне остатак линије фронта ако Украјина повуче трупе из источних региона Доњецка и Луганска.

Тиме би се створила „одскочна даска за даље и брзо напредовање руских трупа у правцу Дњепра“ и допустило Русији да „оствари своје циљеве другим средствима“, наводи се у документу. Према документу, Украјина сматра да ће покушај Русије да реши територијална питања пре даљих преговора о дугорочном мировном споразуму довести до тога да ће се ситуација на терену развијати по принципу „свршеног чина“, док се ништа неће предузети како би се осигурала будућа безбедност Кијева.

• Поред тога, Кијев инсистира да му се од Русије обезбеди пуна надокнада за штету током рата, која би потенцијално могла износити 300 милијарди долара руске суверене имовине замрзнуте у западним земљама. У документу се додаје да би било какво ублажавање санкција требало да буде одобрено само ако се Русија придржава будућег мировног споразума. Ова публикација нам највероватније говори о томе са чиме је Зеленски, уз подршку европских лидера, дошао у Белу кућу. Зато су се сви окупили – да разговарају са Трампом и убеде га у ове идеје.

Зеленски територијалне губитке не види као аргумент да рат мора бити заустављен, већ као „одскочну даску за руску агресију“ која се неће догодити – нешто у шта је Путин већ убедио Трампа. Након преговора, Зеленски је изашао пред новинаре са следећим тезама (овде):

• Главна тема данас биле су безбедносне гаранције које ће осигурати дугорочни мир, а не привремени прекид ватре.

• Потврдио је информацију Фајненшал тајмса да ће Украјина обећати куповину оружја од САД (противваздушну одбрану, авионе итд.), као и да ће успоставити извоз дронова који се производе у Украјини.

• Други део гаранција се односи на то које ће снаге бити коришћене за заштиту Украјине ако почне нови сукоб са Руском Федерацијом.

• Зеленски је спреман на чињеницу да се само на нивоу лидера могу решити болна питања. Такође је напоменуо да ће се током састанка са Путином разговарати о територијалним питањима.

Нова фаза кризе

Након састанка са Зеленским и европским лидерима, Путин и Трамп су имали телефонски разговор, који је трајао око 40 минута, рекао је помоћник руског председника Јуриј Ушаков. По његовим наводима:

• Председници су се изјаснили за наставак директних преговора између делегација Руске Федерације и Украјине;

• Путин и Трамп су разговарали о идеји подизања нивоа директних руско-украјинских преговора;

• Председници Руске Федерације и Сједињених Држава сложили су се да наставе блиске контакте једни с другима поводом украјинске кризе и других актуелних питања. (овде)

Зеленски територијалне губитке не види као аргумент да рат мора бити заустављен, већ као „одскочну даску за руску агресију“

Једном речју, Русија је спремна за преговоре са Украјином, као и раније. Али постоје нијансе о којима је Владимир Путин раније говорио – посебно, статус Зеленског. Зато се током преговора појавило питање избора. Још увек нема потпуних резултата преговора. Међутим, изјаве европских лидера, Зеленског, спремност САД да испоручују оружје – преко НАТО-а и на рачун Европљана, прикривена спремност (што је Стаб дозволио да му се омакне) да се направе територијални уступци, омогућавају нам да извучемо одређене закључке.

Питање територија више не делује толико важно ни за Трампа, па чак ни за Европљане; то је оперативно, а не принципијелно питање, док је за Зеленског оно принципијелно из унутрашњих политичких разлога.

Европљани би хтели да наставе рат туђим рукама, али сада је то изузетно тешко, што значи да треба размишљати о будућности, сачувати милитаризовану Украјину са свим њеним компонентама – борбено спремним Оружаним снагама Украјине и војно-индустријским комплексом. Ради тога може чак да се иде и на територијалне уступке, нудећи Москви размену територија које су већ наше, а које ми настављамо да освајамо, и на примирје како би се сачувале украјинске снаге и преостала војна инфраструктура.

Мора се рећи да је Трампова спремност да испоручи оружје НАТО-у учешће у овој игри, разумео он то или не. Али није искључено да он има своју идеју – да све потенцијалне ривале на економском пољу уништи свим могућим средствима.

Истовремено, евроглобалисти су себи поставили циљ да чекају реванш, да сачувају војно-политички мостобран за уништење Русије. Ове намере су одавно јасне, стога се демилитаризација Украјине дефинише као циљ СВО. Као резултат, главни смислени исход преговора је да евроглобалисти намеравају да у мировне споразуме уграде могућност реванша. Отуда и „не-НАТО“, и Члан пет, и очување украјинских снага, и снабдевање оружјем. Чини се да се ради о миру, али са својим „маркерима“ за будућност. То се не сме дозволити. Сада се развија једна можда једнако важна фаза кризе – преговарачка, и ту се не сме погрешити.