Павел Шелин: БЕКСТВО ОД СЕБЕ – ПУТ КА САМОУНИШТЕЊУ

Руска црква преживела је миленијум у којем је било прогона, успона и падова, преживела је и бољшевике – преживеће и ово у Украјини.

Ако верујемо да црква стоји на темељу Светог Духа, онда ће она надживети сваког, рецимо тако, криворошког комичара. И не само то – сви прогони ће, наравно, служити њеном прослављању.

Упркос свим искушењима и саблазнима, знамо неколико владика у Украјини – Арсеније, Лука, Теодосије, који још увек својим примером сведоче да је за њих суштина вере важнија од тренутне ситуације, тренутних погодних и политички коректних наступа. И на тој стени, на том камену, оно што је остало од малоруског народа, од становника ове земље, моћи ће, кад се Руине окончају, нешто изградити.

Овде бих желео да подсетим на две речи. Прва реч је реч Светог Владимира на крштењу Русије, који је рекао: Благословен је Господ Исус Христос, који је створио нови народ, руску земљу и просветио је Својим Крштењем. А тропар данашњег празника звучи овако: Благословен си Ти, Христе Боже наш, који си просветио руску земљу Крштењем, и послао њеном народу Духа Светога, који ће довести до спасења. То је прва реч.

Друга реч припада Јовану Кронштатском и гласи овако: „Руски народ је престао да разуме шта је Русь. Она је изашла испод подножја престола Господњег. Руски човек мора то да схвати и да захвали Богу што је Рус. Предвиђам обнављање моћне Русије, још јаче и моћније. На костима мученика, као на чврстом темељу, биће подигнута нова Русь, по старом узору, јака у својој вери у Христа Бога и Свету Тројицу, и биће, по завештању кнеза Владимира, као јединствена црква.“

Ето, ове речи, у паралелизму, чини ми се, показују управо ту искреност и управо ту суштину кроз коју је једини могућ живот у овом огромном простору. Све остало је бекство од себе, индивидуалног и колективног. Све остало је пут ка самоуништењу. И све остало су лажни снови који воде искључиво ка руинама, расколима, немирима, невољама.

И док не дође до дубоког повратка себи, ми ћемо, нажалост, наставити да расправљамо о томе шта је рекла Урсула, шта је рекао Трамп, како је наступио Зеленски, зашто се увредио, зашто није рекао ово или оно. 

Зато сам цитирао Јована Кронштатског: кад једном заборавиш ко си, постајеш објекат манипулације. И, као што каже Писмо, „понављање греха је смрт“. Кад заборавиш ко си, која је твоја дужност, која је твоја сврха. Овде ми се јако свиђа фраза руског филозофа: важно је не шта народ мисли о себи, већ шта Господ мисли о народу у Вечности. То је веома принципијелан моменат.

То јест, можеш себе убеђивати колико год желиш да си неко други, али ако себе убедиш, добићеш смрт, то јест, сагрешићеш против истине, добићеш раскол, добићеш Руину, добићеш Смутно време – то је сурова историософија. И то ће трајати док се не сетиш ко си.

У Новом завету постоји прича о Силоамској кули. Тамо Господ каже: ако се не покајете, и ви ћете погинути. А кад дође до одбацивања, до издаје сопственог имена, онда долазе веома несрећне последице.

Морамо схватити да се то неће зауставити само од себе, све док не дође до преображаја и покајања. Пут до живота иде само кроз покајање и преображај. Нема другог пута. И, нажалост, бојим се да ћемо ову једноставну истину морати да схватамо још веома дуго.

(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)