Ђорђе Вуковић: Сценарио опстанка Српске

Сви јавни и тајни, стварни и умишљени планови о нестанку Републике Српске своде се на два сценаријa. Први још од 1992. године подразумијева примјену физичког насиља, оружану агресију којом би се, попут „Олује“ и „Бљеска“, српски народ западно од Брчког протјерао преко Дрине, док би остатак Републике Српске, дио Семберије, Подриња и Херцеговине, био принуђен да репризира судбину источне Славоније, Барање и западног Срема.

По другом сценарију, уништавање Републике Српске одвијало би се постепено, развлашћивањем институција, отимањем надлежности, сатанизацијом појединаца, притисцима и уцјенама, прогоном националне свијести и српске идеје.

Ако бисмо и пристали на пријевремене изборе, ваљда је потпуно јасно да опозиција тек сада не би могла да побиједи вољом народа. Не би могла ни јединствена опозиција, са добрим политичким програмом и најбољим кандидатима а камоли оваква, растројена, спојива јединим заједничким циљем – скидањем Додикове главе. А када би се и дочепала власти на шта би личила њена владавина, колико би потрајала и шта би све морала да испоручи онима који су их ту довели. Како би их запамтила историја?

Не треба трошити ријечи набрајањем колико је СНСД забрљао и зашто сада његов позив на јединство, упоредно са оволиким свађама у Бањалуци, дјелује неискрено. И колико уступака би требало да понуди онима који би због вишег циља и општег интереса били спремни да им накратко забораве све гријехе.

Нема сумње да Додик и Станивуковић држе кључеве опстанка Републике Српске! За било који други сценарио опстанка Републике Српске, који би укључивао озбиљну парламентарну дебату, јавно резоновање интелектуалаца, добрих политичких и медијских аналитичара, патриотских снага без личних калкулације и рачунице, времена више нема. Ако има и њих…

Наслов, лекутра и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Глас Српске

Насловна фотографија: РТРС