Никита Сјундјуков: БУДИ ЋУТЉИВ!

Поређење Путиновог реторичког стила са Трамповим реторичким стилом може послужити као савршен пример разлике између премодерне и постмодерне.

Путин је штедљив на речима, говори пажљиво, сажето и чврсто. Његови јавни наступи су ретки, а све врсте коментара „на ту тему“ само понављају оно што је већ речено. Зато се аналитичари и херменеутичари хватају за сваку Путинову реч, прежвакавајући је овако и онако, покушавајући да издвоје бар зрно председниковог „аутентичног“ тока мисли. Све по Пушкину: „Буди ћутљив; не сме се узалуд губити у ваздуху царски глас.“

Путинов стил подсећа на начин ширења информација у предмодерно доба, тј. у свету пре Гутенбергове револуције, пре настанка штампарства. Чини се да је јавна реч тада била неупоредиво више вреднована због своје реткости. Оскудност информација стварала је око речи мистичну ауру, која је подстицала борбу њених различитих тумачења.

Трамп је другачији. Он даје превише информација. То је његов посебан стил: брбљати тако да се за сваку твоју реч може изабрати и нека друга. Трампов говор се савршено уклапа у мрежну еру, кад је потрошач затрпан прекомерном количином информација које је једноставно немогуће самостално разумети и осмислити – нема довољно рачунарске снаге. Ово је доба хиперинфлације речи.

Тако настаје реторичка магла рата. Трамп је толико тога изговорио да више нема средстава да разликујемо истину од лажи, искреност од претварања. Чак и ако успемо да одвојимо једно од другог, одмах ћемо бити бомбардовани баражом нових информација које ће нас натерати да све поново размотримо.

Дакле, Путин је дефицит информација, а Трамп – профицит, вишак. Резултат је, међутим, исти: јасно је да ништа није јасно. Али тај резултат постиже се на различите начине, који, наравно, обележавају постојећу неизвесност.

(Телеграм канал Н. Сјундјукова; превео Ж. Никчевић)