ЈОШ ЈЕДАН „СВЕТИ СТЕПИНАЦ“ НА ПОМОЛУ: Ватикан спрема канонизацију Шептицког
ДА ЛИ ЈЕ СВЕТИ ПЕТАР БИО „ПРВИ ПАПА“?
На Петровдан православни славе Светог апостола Петра, за кога римокатолици верују да га је Христос поставио за темељ Цркве, и да су све папе његови наследници и „намесници Христови на земљи“. Иако је Господ утемељио веру не на Петру, него на његовој вери да је Он Христос, Син Бога Живога, за паписте је папа – темељ и стена хришћанства. Свети Јован Кронштатски је рекао да је то главна заблуда Рима:“ „Узрок свих лажи римокатоличке цркве је гордост и признање папе за стварну главу Цркве, и то још непогрешиву. Одатле све ропство западне цркве. Ропство мисли и вере, лишеност истинске слободе у вери и животу, јер је папа на све ставио своју тешку руку: одатле – лажни догмати, одатле – дволичност и лукавство у мишљењу, речима и деловању, одатле – разна лажна правила и установе приликом исповедања греха, одатле индулгенције (попустљивост); одатле – унакажавање догмата; одатле – фабриковања светаца у западној цркви, као и непостојећих моштију, Богом непрослављених; одатле – устајање на познање Божје ( Друга Кор. 10, 5) и све врсте противљења Богу под видом борбе за већу славу Божју.”
Како је било, тако је и остало. Ево једне вести која то доказује.
Читам и преписујем запис Станислава Стремидловског.
ПРИПРЕМЕ ЗА КАНОНИЗАЦИЈУ
Префект римокатоличке Дикастерије за канонизацију светих кардинал Марчело Семераро посетио је заседање синода епископа Украјинске гркокатоличке цркве, које се тренутно одржава у италијанској престоници. Како саопштава секретаријат поглавара УГКЦ у Риму, у свом обраћању епископима гост је говорио о току процеса канонизације митрополита Андреја Шептицког, који је предводио унијате од 1900. до 1944. године.
Према речима Семерара, случај прибрајања митрополита лику светих налази се у завршној фази. Завршна документација је „већ у фази штампања“, изјавио је префект, „чим она стигне, проследићемо је на разматрање експертима. И ако се појави потреба за неким појашњењима, ми ћемо их, наравно, урадити. Међутим, већ смо у завршној етапи“.
Украјински гркокатолици одавно настоје да од Свете столице издејствују канонизацију Шептицког. Против тога су се раније изјашњавали римске папе Павао Шести, Иван павао Други и Бенедикт Шеснаести. Међутим, у јулу 2015. године папа Фрања потписао је указ у којем митрополит фигурира међу „Слугама Божијим“, што је отворило пут његовој канонизацији. То је изазвало оштру реакцију пољских патриотских организација, које се крајње негативно односе према Шептицком, видећи у њему покровитеља украјинских националиста.
„Током две до три године у САД, приватна лица из украјинске дијаспоре предузимала су скупе и енергичне напоре ради убрзања беатификације“, причао је пре десет година порталу „Креси“ професор Јагелонског универзитета Анджеј Земба. „За лобирање су били позвани истакнути амерички и ватикански делатници, као и јеврејски рабини и православни јерарси. То је требало, макар и незванично, да помери ствар са мртве тачке. Одлучујући подстицај требало је да буде актуелна ситуација у Украјини“.
Пољаци имају посебан разлог да се успротиве канонизацији украјинског унијатског митрополита – Волински геноцид. Како истичу пољски историчари, Шептицки никада није помињао овај догађај у комуникацији са Ватиканом „из политичких разлога“. Он је „сматрао да би признање да су по налогу Оранизације украјинских националиста ( ОУН ), њено наоружано крило – УПА (Украјинска устаничка армија) и обични Украјинци масовно убијали Пољаке, могло да буде основ за оптужбу његових присталица после рата за самостално планирање и извршење тешког злочина“.
КО ЈЕ БИО АНДРЕЈ ШЕПТИЦКИ?
Унијатски бискуп – метрополита Андреј Шептицки је своје духовне снаге уложио у учвршћивање и развој унијатске заједнице у Источној Галицији, али је истовремено учвршћивао и украјински шовинизам, усмерен против Русије.
За оне који су упознати са историјом Украјинске гркокатоличке цркве (УГКЦ), није изненађење што 2014. године неонацистички слогани и скандирања „Евромајдана“ добијају благослове унијатског свештенства Украјине. УГКЦ је својевремено подржала Хитлера, и то не појединачно, него институционално. У „мајданским“ данима, гркокатолички епископат Украјине изашао је са обраћањем поводом друштвено-политичке ситуације. Тада је било јасно да је УГКЦ отворено стала на страну „Десног сектора“ и њему сродних укронациста. Документ се завршава практичним упутствима за организацију општег читања „Молитве за бољу судбину украјинског народа“ аутора грофа и официра аустроугарске војске Андреја Шептицког, поглавара украјинских унијата до 1944. године.
Наравно, аутор „мајданске молитве“ није изабран случајно. Андреј Шептицки је по налогу цара Франца Јозефа постао галицијски метрополита још 1900. године, и од тада је чинио све што је могао против православне Русије.
ПОЗДРАВ ХИТЛЕРУ
А 1941. године, након што су Немци заузели Кијев, митрополит је упутио Хитлеру лично писмо:
„Ваша Екселенцијо!
Како поглавар Украјинске гркокатоличке цркве, преносим Вашој Екселенцији моје срдачне честитке поводом овладавања престоницом Украјине, златокуполним градом на Дњепру – Кијевом! Видимо у Вама непобедивог војсковођу неупоредиве и славне Немачке армије. Украјинска гркокатоличка црква зна о истинском значењу моћног покрета немачког народа под Вашим вођством.
Молићу се Богу за благослов за победу, која ће постати гаранција дуготрајног мира за Вашу Екселенцију, Немачку Армију и Немачки Народ.
С посебним поштовањем
Андреј гроф Шептицки, метрополита“
Баш тако – с посебним поштовањем.
БЛАГОДАРЕЊЕ ЗА ОКУПАТОРА
А 1. јула 1941. године Шептицки обратио пастви „пастирским писмом“, које је почињало речима:
„По вољи Свемогућег и Свемилосрдног Бога у Тројици Јединог започела је Нова Епоха у животу Државне Саборне Самосталне Украјине…
Национално сабрање, које се одржало јучерашњег дана, утврдило је и објавило ову историјску чињеницу.
Обавештавајући те, украјински народе, о томе да су наше молитвене прозбе услишене, позивам те да покажеш верност Свевишњем, верност Његовој Цркви и послушност власти.
Победоносну немачку армију, која је већ заузела готово целу нашу област, поздрављамо с радошћу и захвалношћу за ослобођење од непријатеља. Сваки пастир ће првог наредног недељног дана по пријему овог позива одслужити благодарење “Тебе Бога хвалимо” и отпојаће многољествије немачкој армији и украјинском народу.“
Тако је Степинац наложио својима да служе благодарење за долазак усташа на власт.
ОСНОВА УКРАЈИНСТВА: МИ СМО ЗАПАД
На тај начин, папски бискуп Шептицки је заједно са народом Источне Галиције стао на страну Немаца. То је било наставак оне традиционалне политике која је нагонила политичке делатнике Источне Галиције да траже подршку код Немаца. Галицијска интелигенција, одгајана од стране Аустријанаца и Пољака, сматрала је себе интелигенцијом Запада и тиме се поносила. Унијатска црква их је повезивала са Римом и одвајала од православног народа на руским земљама. После немачке окупације Волинске и Кијевске области, а затим и преласка Дњепра, за немачком војском је ишла маса Украјинаца из Галиције да буду администратори окупираних земаља. Сматрајући себе високо културним, Галичани су се не само са омаловажавањем, већ и са презиром односили према маси украјинског становништва, коју су сматрали несвесним елементом.
На плакатима у Лавову је писало „Слава Хитлеру – ослободиоцу“. Након тога је Шептицки предао на претапање црквена звона Немцима, именовао војне свештенике за сваки одред украјинских нациста – бандероваца у служби окупатора, обавезао подређене свештенике да масовно освештавају заставе са свастиком, а радио је на скупљању Украјинаца за рад у Немачкој ( познати феномен „остарбајтера“). „Борaвак у туђини ће вам у нечему донети корист и добит. Научићете страни језик, упознаћете свет и људе, можете стећи животно искуство, добићете многа знања која вам могу бити од користи у животу“, писао је Шептицки позивајући своју паству на рад у Хитлеровој Немачкој.
Укратко, сарадња са нацистима била је најтешња, а укупно је у Лавовској области, према материјалима Нирнберга, убијено седамсто хиљада људи. Шептицки и данас предводи пантеон унијатских (националистичких) „јунака“.
ХИТЛЕР, ШЕПТИЦКИ И УКРАЈИНСТВО
Током Великог отаџбинског рата Шептицки је подржавао оснивање свих украјинских војних формација које су се бориле против Црвене армије, па и оних потпуно потчињених немачкој команди.
Године 1942, у једној од наредних депеша фиреру, Шептицки је јављао:„Руководећи кругови у Украјини стреме најтешњој сарадњи са Немачком, како би удруженим снагама немачког и украјинског народа спровели у дело нови поредак у Украјини и целој Источној Европи“.
И чак је помало незгодно подсетити, да је Шептицки непосредно био потчињен папи римском. Без папе није могао ни корак да начини.
Православни публициста Кирил Фролов пише:„Канонизација Шептицког је канонизација украјинства као политичког унијатства, јер је Шептицки фабрикант „украјинства“, обожавалац Хитлера, изумитељ пројеката „Кијевске патријаршије“ и „јединствене помесне украјинске цркве“. Шептицки је унијатски митрополит, и он је цинично сведочио да је пројекат отцепљења Малоруске митрополије од Руске Цркве и стварање „Кијевске патријаршије“ – унијатски, дакле, усмерен на уништење Православља, у директном, физичком смислу. Шептицки је идеолог геноцида православне руске Галицијске Русије, када је с његовим „благословом“ и унијатском „црквом“ спроведен први геноцид у ХХ веку, када је православна руска већина Галицијске Русије уништена у концлогорима Терезин и Талерхоф или директно у градовима и селима. У животу су остали само идеолози и главни извршиоци геноцида – галицијски унијати, „украјино-мазепинци“.“
И наставили су свој крвави посао до данашњег дана: са отвореном или прећутном подршком папе римског.
УКРАЈИНСТВО И ВАТИКАН
Године 1944, 79-годишњи поглавар украјинских гркокатолика Андреј Шептицки преминуо је. Пред смрт је пристао на сарадњу са совјетском влашћу… Наизглед се разочарао у фашизам… Оградио се од бандероваца… Међутим, у стварности је иза себе оставио плејаду следбеника, набијених мржњом према СССР-у, Русији и свему руском. Део његових следбеника је отишао у дубоку илегалу, део у емиграцију.
Наследник митрополитске катедре, свих титула и мисије Шептицког постао је Јосиф Слипи, коме је предстојао духовни надзор над унијатском емиграцијом, унијатима у илегали, а затим и покретање новог таласа истог оног дугогодишњег украјинског „антимоскаљства“.
И данас иза свих поступака унијата у Украјини стоји Ватикан, који је 2014. године организовао „Мајдан независности“. И не треба заборавити да Папску курију, заузврат, на све начине подржавају Американци са свом својом војно-политичком и економском моћи.
И не треба заборавити да је папа Леон Четрнааести недавно примио велику групу унијатски поклоника са Украјине, благосиљајући њихову „отаџбинску борбу“.
БУДУЋНОСТ ЕКУМЕНЗИМА ЈЕ НА СУДУ БОЖЈЕМ
Пошто сам публициста који се читавог живота бавио критиком екуменизма као квазирелигиозног глобализма и нове, постмодернистичке верзије унијаћења, поново постављам питање свим екуменистима, укључујући и оне у Српској Цркви – како је могуће сарађивати са Ватиканом који светост налази и код Степинца и код Шептицког? И да ли је могуће маштати о везивању српске лађице за руски брод, а не знати куда воде путеви унијатске украјинизације, која се, преко Шептицког, заувек везала за нацизам? Зар није крајње време да се православни врате Богу и себи, нарочито кад виде да их нестаје са овог света кроз који, како рече Бранко Ћопић, и даље путује куга с косом? А да би се вратили Богу и себи, морају коначно да се одврате од Ватикана.
У једно можемо бити сигурни – Господ неће трпети лицемерје оних који су формално у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, а признају благодатност антицкрвеног папизма, коме су свеци Степинац и Шептицки. Долази време суда у коме ће, како рече Господ у Јеванђељу, свако дрво без рода вере и покајања бити посечено и бачено у огањ.
А ми да се држимо речи Светог Марка Ефеског: ако немамо ништа друго да изнесемо пред Бога, да макар изнесемо веру православну.
Извор: Правда
