Владимир Лорченков: О ЦРНОЈ ИСТОРИЈСКОЈ НЕЗАХВАЛНОСТИ
Са интересовањем настављам да пратим иранско-израелски рат. Ако посматрате правац зечјег трчања, а не треперење његовог белог репа, све ће вам бити јасно.
Прво, Израел је изгубио, као што је Немачка изгубила зими 1941. Није му успело да нокаутира тежег противника, а предстоји још 15 рунди. Даљи трзаји ће бити јачи и, као резултат, неко време ће створити привид војног успеха, али то није од лагодног живота, као што Наполеон није од лагодног живота кренуо на Москву. Човек је рачунао на брзи рат, али нема ресурса за дуги рат. Израелци ће сваких шест месеци дистрибуирати саопштење: „Победили смо, где су градоначелници са кључевима?“ Али неће бити ни градоначелника ни кључева. Иранци су аријевски народ који се, још од скитских времена, специјализовао за лажна повлачења.
Друго, неће бити могуће изаћи из рата и то не због Иранаца, већ због оних који контролишу Израел. Врући блискоисточни момци нашли су се у улози младог глупана, који у уличици малтретира пијане чике, након чега би озбиљнији момци прилазили „грубијану“. Сад клинац открива основе криминалног света – човек је човеку вук – кад „озбиљни“ момци нису дошли на „обрачун“ јер је постало опасно, а подстрекач мора да одговара за своје речи. САД неће спроводити копнену операцију – то је изван њихових могућности – али неће моћи дуго ни да подржавају Израел. Укратко: „Сад наставите сами.“
Треће, будућа судбина САД, коју је предвидео „давно заборављени филозоф Галковски“, приближно је јасна. То је Француска Луја XIV, али не онога који је Сунце, већ оног старца – са гангреном, безубог и са лошим задахом, који се возика кроз зимску Француску да би потписао капитулацију. Ово је освета ЕУ Американцима за неуспех у Русији. Али Французи су бар имали сјајну културу и стил. А Американци…
Свако ко је видео САД уживо, разуме да имамо посла са групом ауто-дилера који ће се потрудити око свега и свачега, само да би избоксовали куповину. И, треба напоменути, то је често функционисало – Израелци су куповали. „Не бојте се, ви само почните, а ми ћемо се прикључити“ – али сад је то све ређе.
Али у овој тужној причи највише ме, као писца, занима културни и историјски аспект. Према Јеврејима се односим са великим симпатијама, ствар није само у томе што ми нису странци – чак имам и јеврејску прабаку! – већ у томе што сам Рус. А ми, Руси, увек смо се веома добро и веома попустљиво односили према Јеврејима, упркос русофобији која је генерално својствена нашој јеврејској заједници. А цела поента је у томе што у свету, поред нас, постоји још један народ који је био лишен природног антисемитизма својственог Европљанима. То су… Персијанци.
Дозволите ми да вас подсетим да је, поред Русије, која је спасила јеврејску етничку групу од геноцида и физички је сачувала током совјетског периода, у јеврејској историји важну позитивну улогу одиграла и Персија. Након вавилонског ропства, кад су Јевреји прогнани у Вавилон, Кир II Велики, персијски цар, дозволио им је да се врате у Јудеју и обнове Јерусалимски храм. Тај догађај је „омогућио обнову верског и културног живота у Израелу“. Под Персијанцима, Јевреји су напредовали, а први јеврејски погроми догодили су се… након доласка Грка и европске цивилизације. У Персијском царству, Јевреји су чинили 20 процената становништва (једну петину). Јеврејска заједница је цветала под последњим шахом, а чак и након револуције у Ирану, Хомеини је издао фатву којом је наредио заштиту иранских Јевреја.
Дакле, напад Израела на пријатељски персијски народ под притиском САД постао је чин најцрње историјске незахвалности. А такође и разлог да Иран легитимише нуклеарну бомбу, што је очигледно и учинио. Све ради бившег хегемона, који је престао да држи реч дату вазалу. А такође и ради онога који је послао вазала на „обрачун“, приморавајући га да купи процурели оклоп („Шупља купола“) по високој цени.
Ово је поступак на нивоу Дарвинове књиге рекорда, отприлике као понашање Украјине, и, нажалост, Израелци за то већ плаћају цех.
Узгред, менел, текел, фарес – ово је на правом хебрејском језику, на арамејском.
(Телеграм канал В. Лорченкова; превео Ж. Никчевић)
