Слободан Иконић: Планско уваљивање апатрида
Недавно је амерички председник Доналд Трамп потписао извршну наредбу којом се забрањује улазак у САД за држављане 12 земаља, истовремено депортујући многе мигранте али на врло чудан начин. Америчка администрација је послала скоро 300 људи из Ирана, Афганистана, разних земаља Централне Азије и широм света у Панаму, убеђујући тамошње власти да ће ти људи брзо бити враћени својим земљама, што се није догодило.
Панама их је прво морала сместити у хотел, а затим у притвор. На крају су их пустили, при чему су потрошили много новца и имали доста проблема. Исто се десило у Костарики са 200 особа, опет из Ирана, Афганистана, као и Русије, Грузије, Јерменије и других земаља. И опет, амерички циљ је више казнени него да заиста утиче на враћање људи у њихове матичне земље. Ако САД не могу одмах да врате особу у њихову матичну земљу, мање је вероватно да ће то моћи учинити Панама или Костарика, а исто питање се поставља и за било коју другу земљу којој би САД могле да шаљу људе, укључујући потенцијално и Србију.
Агенција Блумберг је пре две недеље објавила да Администрација председника Доналда Трампа врши притисак на Србију и друге балканске земље да прихвате мигранте депортоване из САД. Захтеви упућени земљама у региону део су шире стратегије Америке да пронађу стране владе које су вољне да приме депортоване мигранте који су у САД ушли током администрације Џозефа Бајдена, наводи исти медиј.
Према изворима ове агенције регионални бирои Стејт департмента имали су задатак да предложе идеју (земљу), али је остало нејасно да ли су постигнути неки споразуми. Бела кућа, Стејт департмент и Министарство спољних послова Србије још увек нису коментарисали ова сазнања, али се јавио директор организације „Срби за Трампа“ Александар Саша Јовичић и прокоментарисао да је извештај Блумберга чиста лаж. „Ја сам упознат са овом ствари, и ово је чиста лаж“, навео је на Иксу.
Дестинације за мигранте
Прошлог месеца, Врховни суд САД дозволио је Трамповој администрацији да укине привремени правни статус стотинама хиљада миграната који живе у САД, што је додатно оснажило Трампов напор да појача депортације. Привремени правни статус укинут је за мигранте из Венецуеле, Кубе, Хаитија и Никарагве. Трампова администрација трага за могућим дестинацијама за мигранте који би могли бити депортовани као резултат те одлуке, наводи се у извештају Блумберга.
Волстрит џорнал је у априлу објавио да су САД разматрале могућности за слање депортованих лица на Балкан, у Молдавију али и на друге локације широм света. Када је Србија у питању, Блумберг је поменуо и породицу Трамп, подсећајући на план да се Генералштаб претвори у Трампов хотел, као и „балансирајућу игру“ председника Вучића између Истока и Запада и да је „велики обожавалац“ Доналда Трампа.
Споразуми о прихватању депортованих миграната нису без преседана у региону. Сличан споразум је постигнут између Италије и Албаније након што је премијерка Ђорђа Мелони убедила балканску земљу да буде домаћин мигрантским центрима за „илегалце“ који су покушавали да пређу морем из Африке у Европу. Италија сноси трошкове центара. Међутим, споразум је наишао на практичне препреке и правне проблеме у Италији.
Само десет година уназад, током 2015, Стари континент доживео је врхунац мигрантске кризе, када је земље Европске уније, Норвешку и Швајцарску „преплавило“ 1,3 милиона људи из ратом захваћених подручја, да би десетак година касније доживео сличну судбину јер је захтев за азил поднело више од 1,1 милиона људи. А тек са најновијим сукобом на Блиском истоку , између Израела и Ирана, само се може замислити какав ће талас да уследи.
Још крајем 2018. године, представници 164 државе присутни у Маракешу, прихватили су Глобални споразум о миграцији. Многе земље су на дводневну конференцију УН о миграцији послале своје председнике држава или влада како би истакле значај тог Споразума.
Ипак, многе земље су послале само министре, Јапан и Лаос чак помоћнике министра. Јер, око мало којег документа УН се подигла толика прашина. Чак је као последица овог договора дошло до распада белгијске коалиционе владе јер је странка Фламанаца категорички одбијала Споразум. У Естонији је тај споразум такође велики проблем за тамошњу коалицију. Сједињене Америчке Државе нису хтеле да учествују ни у преговорима око његовог доношења.
Администрација председника Трампа врши притисак на Србију и друге балканске земље да прихвате мигранте депортоване из САД
На конференцији је као један од главних аргумената за споразум истакнута потенцијална млада радна снага која ће освежити економије у државама у развоју. Нови пакт подразумева да се мигранти третирају као држављани УН, са посебним правима а Пактом ће се уврстити и ново „људско право“ неометана миграција, и експресно добијање пасоша, односно држављанства, где се буду населили.
У ствари, већина држава учесница није уопште угрожена мигрантима, док одређен број њих управо производе кризе од којих људи траже уточиште по Европи. Аустрија, Пољска, Чешка, Мађарска, Словачка, Италија, Швајцарска, Бугарска, Словенија, Литванија, Естонија, Летонија и друге земље потпуно одбијају Споразум који би, како тврде, „широм отворио врата“ мигрантима и потписнике наводно присилио да прихвати баш свакога ко им дође на границу.
Њима наклоњени медији пишу о „милионима миграната“ који ће сад доћи у њихову земљу и како је овим споразумом њихова држава присиљена да свима њима пружи смештај, радно место, новчану помоћ… За разлику од поменутих, Србија је потписала споразум, сврставајући се уз земље која на мигранте гледа благонаклоно.
И Европљани депортују
Данашња ситуација ни издалека није тако идилична како је представљено на скупу у Маракешу. Немачка је урадила оно што је већ обећала – поново је увела привремене контроле на свим својим границама у оквиру напора за борбу против нерегуларних миграција и прекограничног криминала. Према подацима Савезне владе Немачке, током 2024. године из Немачке је депортовано укупно 20.100 особа, док је само у прва три месеца ове године из те земље враћено 6.151 лице.
Више од трећине свих депортација реализовано је скупим чартер летовима, а значајан део трошкова покрила је Агенција ЕУ за заштиту спољних граница – Фронтекс. У првом кварталу ове године већина људи (502 особе) депортована је у Турску, следе Грузија (454), Француска (333), Шпанија (325) и Србија са 291 депортованим држављанином, показују подаци из владиног одговора на питање које је у Бундестагу поставила опозициона странка Левица, 20. маја, преноси Дојче веле.
Холандска влада је још јесенас затражила од Европске уније да је изузме из прописа о миграцијама како би могла да спроведе своју политику сузбијања илегалних долазака у земљу. Они који добровољно напусте Шведску од 2026. године имаће право да добију до 350.000 шведских круна, односно до тридесетак хиљада евра за повратак у матичне земље. Према систему грантова успостављеним средином 1980-их, Шведска тренутно нуди мигрантима до 10.000 круна по одраслој особи и 5.000 по детету за одлазак. Међутим, познато је да је само једна особа прихватила да узме новац и оде.
Према писању Тајмса, Британија разматра могућност да мигранте којима је одбила азил „утрапи“ земљама са Балкана, а између осталих и Србији.
Према изворима блиским влади, пише Тајмс, истражује се могућност да Албанија, Србија, Босна и Херцеговине и Северна Македонија буду плаћене за прихватање миграната, који би онда били депортовани кући. То је последица вишегодишње кризе тражилаца азила који малим чамцима прелазе Ламанш.
Упркос низу мера које је Велика Британија применила у настојању да смањи и контролише имиграцију, најновије анкете показују је то друго најважније питање за грађане земље, после економије, па 72 одсто Енглеза сматра да влада лоше води рачуна о имиграцији.
Приштинска улога
По свему судећи, британски званичници и Косово и Метохију, такође, виде као потенцијалну дестинацију за смештај оних који не могу да остану у Великој Британији. Сваки такав договор захтевао би да Лондон плати за сваког пребаченог азиланта. Председница лажне државе „Косово“ Вјоса Османи ставила је до знања да су „отворени за разговоре.
„Нисмо имали никакве формалне разговоре с Великом Британијом о тој теми. То питање још није покренуто. Отворени смо за разговоре, али не могу ништа више да кажем јер не знам детаље. Не могу да коментаришем захтев који још није упућен“, рекла је Османи.
Британски министри желе да остваре напредак до јесени ове године, када ће Велика Британија бити домаћин самита лидера Западног Балкана у Лондону, а на којем ће илегалне миграције бити главна тема. Британска влада је првобитно имала наду да ће Албанија пристати да буде домаћин једног таквог центра, али је премијер Еди Рама прошле недеље то изричито одбацио.
Тајмс подсећа да је парадржава „Косово“ већ показала спремност да склапа међународне договоре о прихвату оних које Европа не жели. Тако су 2021. пристали на уговор вредан 200 милиона евра са Данском о преузимању 300 страних затвореника, који би остатак казне служили у затворима на КиМ, а пре депортације у своје матичне земље. Тај договор још није спроведен.
Амерички циљ са депортацијом је више казнени него да заиста утиче на враћање људи у њихове матичне земље
Док од велике Британије тек очекује захтев, лажна држава Косово је већ прихватила захтев Сједињених Америчких Држава да прими мигранте који су депортовани из Америке, уз почетни план да годишње прихвати 50 особа. Премијер у техничком мандату ове квазидржаве Аљбин Курти поновио је да САД остају непоколебљиви савезник тзв. државе Косово. „Наше заједничко партнерство, грађено деценијама, засновано је на истим вредностима и сарадњи. Веома ценимо њихову подршку, посебно на нашем путу ка интеграцији у евроатлантске институције“, наводи се у саопштењу.
Стејт департмент је ипак пре неколико дана потврдио да су земље балканског региона укључене у контакте у оквиру шире америчке стратегије за депортацију страних држављана без редовног статуса. Према извештају Блумберга, ово се односи углавном на мигранте са Кубе, Хаитија, Никарагве и Венецуеле – којима је укинут привремени правни статус у САД.
Бањалука контра Сарајеву
Председник Републике Српске Милорад Додик затражио је од Народне скупштине РС да одбаци било какве споразуме о прихватању миграната из трећих земаља. Српска треба да „превентивно делује и донесе одређене мере“ након најаве владе Велике Британије и неких земаља ЕУ, изјавио је Додик за РТРС.
Додик истиче да постоји велика опасност да се ти мигранти повежу са радикалним групама, вехабијама или онима који су у БиХ дошли са ратишта у Сирији. „Уосталом ни велики Запад није тада успео да утврди тачно ко има безбедносно сумњиве биографије, него су их примали без икаквих контрола, а сада би их нама испоручили, безбедносно опасне особе које би овде додатно дестабилизовале ситуацију“, рекао је Додик.
Наша земља је у сталном ризику јер је на путу глобалне миграције која иде ка Европи. „Србија јесте транзитна земља за ирегуларне мигранте и они не желе да траже азил у нашој земљи. Граничне контроле нису имале никад већи ефекат. Чињеница да ако мигранти буду заустављени на граници између Аустрије и Немачке не значи да ће они бити враћени у Србију“, рећи ће Радош Ђуровић, извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, уз опаску да би то могло да се догоди једино у случају да наша држава промени политику према миграцијама и преузима их, што је готово немогуће.
И Комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић изјавила је да је ситуација са мигрантима у Србији стабилна и регулисана и истакла да нема бојазни да ће наша земља бити било какав хотспот за мигранте (хотспотови представљају центре који се налазе у земљама где су највећа миграторна кретања).
„Србија није земља дестинације, Србија је земља транзита, тако да има другачије управљање миграторних кретања“, рекла је Станисављевић и навела да је од почетка године у нашим центрима примљено 16.000 миграната, док је у истом периоду прошле године било 93.000 миграната тако да је за 80 одсто смањена спољашња миграција кроз Србију.
Међутим, има и другачијих, упозоравајућих коментара који у програму лидера ЕУ виде милитаризацију европског континента, односно припрему мобилизације против Русије, да се дестабилизује друштво и да у неком потенцијалном сукобу, мигрантске масе искористе као плаћенике и топовско месо, како је то за РТ изложио Александар Павић, народни посланик из групе „Ми снага народа“, уз сугестију да се угледамо на Републику Српску и јасно кажемо „не“ такозваној мигрантској политици Британаца.
Он истиче да Британци немају ни трунке добре намере према нама и да ово није решавање мигрантских проблема, већ покушај да се изазове нестабилност код нас. Ма колико звучало бизарно и невероватно, треба и то узети у обзир.
Наслов, лекутра и опрема текста: Нови Стандард
Извор: Печат
Насловна фотографија: Reuters/Benoit Tessier
