Јелена Панина: Иранске лекције за Русију

Украјински оператер наводи дрон негде у близини линије фронта у Донбасу, 8. мај 2023. (Фото: Sergey Shestak/AFP)

Једна од главних лекција коју Русија треба да научи из израелског напада на Иран јесте да неспремност за страну агресију и лоше управљање доводе до катастрофалних последица. Управљање је кључни фактор у сваком питању, а посебно у националној одбрани.

Најбољи показатељ овде је велика брзина реаговања на изазове. И мада је Техеран успео да се сабере и организује узвратне ударе, они су уследили тек 12 сати после, што указује на недопустиво низак ниво брзине одговора на израелски изазов.

Друга илустративна лекција је – пуна употреба концепције удара обезглављивања од стране Израела. Наравно, стратегија обезглављивања противника није нова и користи се од давнина. А Сједињене Државе редовно користе овај концепт последњих деценија. Израел, као верни ученик, није изузетак. Ипак, донедавно је Тел Авив углавном користио циљана убиства непријатељских лидера, посебно шефа Политбироа Хамаса Исмаила Ханије и генералног секретара Хезболаха Хасана Насралаха.

У нападу на Иран, Израелци су покушали да униште целокупно војно и штабно руководство одједном и то је, могло би се рећи, нови приступ ратовању. Техеран је изгубио десетине кључних личности. Овај напад на ирански војни командни систем имао је за циљ постизање блицкрига дезорганизацијом отпора агресији.

Важно је напоменути да је концепт удара обезглављивања развила америчка корпорација РАНД и предложила га Белој кући још почетком 2000-их. А у извештају од 28. јула 2022. године, посвећеном изгледима ескалације сукоба између Русије и НАТО-а у Украјини, овај концепт је прилагођен ситуацији и директно се односио на удар против руководства Руске Федерације.

Превише коинциденција

Дакле, делимично обезглављивање Ирана 13. јуна је обележје нове врсте рата. У суштини, Запад је, преко Израела, тестирао „нову технологију“ на нивоу велике земље. Технологија се сада сматра успешном и може се ширити до нивоа непријатељских суперсила – Русије и Кине.

Зашто ова технологија коју користи Израел фунционише већ пети дан заредом? Пре свега због присуства опсежне шпијунске и саботажне мреже у Ирану – и то је још једна лекција за Русију. Према неким подацима, 90 одсто удара на иранску територију 15. јуна било је последица „дејства унутрашњих елемената“. И овде треба обратити највећу пажњу на запањујућу сличност између тактике напада дронова камиказа кијевског режима на аеродроме руске стратешке авијације првог јуна и тактике израелских напада на иранске системе противваздушне одбране, ракетне лансирне системе и особље 13. јуна.

Следећа иранска лекција: напад обезглављивања у Ирану је изведен на новој технолошкој бази – коришћењем вештачке интелигенције, технологија анализе података и геопросторног извиђања. Исте оне која се у мирнодопско време представља као невина технологија, која наводно олакшава живот у мегаполисима.

Чињеница да „Велика цифра“ на Западу директно служи Пентагону многима је постала јасна још кад је Старлинк Илона Маска постао главни интернет провајдер за украјинске оружане снаге. Исто се догодило и 13. јуна изнад иранског неба. Још упечатљивији пример је полагање војне заклетве у чину потпуковника у резервном саставу Војске САД од стране руководилаца четири највеће технолошке компаније Силицијумске долине: Палантир, Мета (забрањена у Русији), ОпенАИ и Тхинкинг Мацхинес Лаб.

Ово је објављено 13. јуна. Није случајно што је на редовном годишњем састанку Билдерберг клуба од 12. до 15. јуна примећено снажно присуство водећих дигиталних компанија и војно-индустријског комплекса Запада.

Једна од главних лекција коју Русија треба да научи из израелског напада на Иран јесте да неспремност за страну агресију и лоше управљање доводе до катастрофалних последица

Још једна важна лекција упућена не само Русији, већ целом свету била је вишеслојна употреба преговарачког пута како би се прикрила припрема агресије и осигурао елемент изненађења. Тхе Финанциал Тимес директно пише да је Трампова администрација код Техерана намерно створила илузију безбедности. Вашингтон је „знао да ће се ово догодити и помогао је у одржавању фикције да ће у недељу бити састанка“ између иранског министра спољних послова Абаса Арагчија и Трамповог изасланика Стива Виткофа, каже Арон Дејвид Милер, бивши преговарач америчког Стејт департмента за Блиски исток.

Он даље вели: „[САД] су сарађивале са Израелцима у овој замци, и то је очигледно успело.“ И опет, невероватна коинциденција: напад кијевског режима на руску транспортну инфраструктуру и њену стратешку авијацију догодио се првог јуна, а нова рунда преговора у Истанбулу била је заказана за трећи јун – такође два дана разлике, као у иранском случају. И опет, САД су иницијатор преговарачког пута и посредник. Превише коинциденција?

Припрема за Русију

На шта Русија треба да се припреми на основу ових иранских лекција? Са високим степеном вероватноће можемо претпоставити комбиновани напад прокси-снага НАТО-а у лику Украјине на војни и државни систем контроле Руске Федерације, синхронизован са нападом на снаге и средства њеног нуклеарног одвраћања. На позадини такве претње, рачунати само на тиху, постепену победу у Украјини као резултат рата исцрпљивања равно је потписивању сопствене смртне пресуде.

Наш глобални противник неће чекати да Украјина падне, већ ће искористити прву погодну прилику да удари док кијевски режим још увек има довољан војни потенцијал. Још једна важна ствар: ако такав удар буде ефикасан, Русији неће преостати својих 12 сати, као Ирану, пошто ће тај удар одмах бити подржан нападом свим средствима НАТО-а за уништење.

Тим пре што интеграција украјинских оружаних снага са Здруженим оружаним снагама НАТО-а у Европи расте сваког дана. Ако резултат удара буде недовољан, онда ће уследити „смирујући позив“ Москви са предлогом да се задржи преговарачки колосек. Затим пауза. Припрема. И у погодном тренутку следећи удар.

У том смислу, наша припрема за непријатељски удар треба да се заснива на нуклеарној доктрини Руске Федерације – „Основама државне политике Руске Федерације у области нуклеарног одвраћања“ одобреним у новембру 2024. године. Ту се налази тачка 16, која се, између осталог, тиче „прилагодљивости нуклеарног одвраћања војним опасностима и претњама“. Прилагодљивост подразумева нагло повећање нивоа обавештајног и контраобавештајног рада, унапређење система државног и војног управљања, као и стварање најмање четвороструке кадовске резерве у свим областима и још много тога.

Треба разумети да је напад на руске стратешке аеродроме првог јуна био тест обновљене нуклеарне доктрине Руске Федерације од стране НАТО-а. Још у новембру 2024. године упозорили смо да ће Запад сигурно покушати да испита Москву. Тако се и догодило.

Под утицајем преговарачког пута са Сједињеним Државама, Русија је, без одговора, дозволила одступање од алгоритама своје нуклеарне доктрине. Искуство Ирана, који, у нади да ће доћи до преговора, никад није озбиљно одговорио агресору, јасно показује неадекватност таквог става. А главни закључак за Русију је – да не чека док непријатељске ракете почну да падају на њену главу, већ да превентивно лиши непријатеља техничких могућности наношења удара.