о. Дарко Ристов Ђого: Ми смо се борили да будемо једно

о. Дарко Р. Ђого

У Русији, у септембру, неколико људи ме пита: Република Србија или Република Српска? Изненађен да уопште познају такав детаљ, са осмјехом одговарам: „живим у Српској, представљам и Српску и Србију – ми смо се и борили да будемо једно. Зар је то важно?“ „Просто је задивљујуће да сте ви Срби успјели да преживите у таквим условима и да останете своји и наши, а ви у Српској сте чудо над чудима!“

Прија, наравно, када видиш да је овај народ коначно дозвао читаву ту огромну државу-цивилизацију коју безгранично воли ма колико да је познаје. Да, ми смо најзападнија тачка хришћанског, православног, словенског Истока. Читава Српска јесте љута Крајина тога свијета, Крајина која се није отргла од Цјелине. Тврђава и упориште косовског Завјета.

Јер овај народ дубоко памти. Овај народ, поред сваког искушења и неправде коју трпи од окупације странаца до објесних „својих“ лажних великаша и даље није изгубио наду и радост. То је народ који се и даље поздравља са „Христос се роди – ваистину се роди!“ од Божића до Малог Божића и у продавници, и на улици, ништа мање него у цркви. Народ топле душе и тешког живота, одлучног погледа и чврстог стиска шаке када се рукујемо. Народ који за славе и даље посуђује столове и столице, дуго држи здравице и пјева као да се планине руше. Народ који и даље размишља шта дугује мртвима и шта оставља нерођенима. Народ који се не стиди својих ратника и њихових година у рову а изнад свега воли слободу и жели мир. Народ понекад и себи несхватљив, горд преко границе и рад сваком дошљаку а ономе у невољи – услужан без сјенке користољубља, за чисту Божију љубав. Народ добар и понекад самоувјерен у своју доброту, а истовремено склон да се прекомјерно диви туђини коју је видио само на филму, заслијепљен да некада и не види своје предности над онима којима се диви. Једном ријечју: Срби.

Такав народ, чије је постојање чуди а борба непрестана, он је сањао и створио Српску, он ће је знати сачувати и одбранити. Из тог народа је и свети ђакон Авакум, брат светог архиђакона Стефана по мучеништву за Христа. Народ српски. Читавог тог народа, у цијелој Отаџбини са обје стране Дрине и Таре, вечерас је навечерје и сутра је слава Републике. И сваког доброг госта који нам на славу дође. Да са нама прослави и напије „ва славу и чест“ Светог Стефана и Српске.