Једном је Георгије прочитао какав је крвави и страшни диктатор Башар Хафезович Асад, кога сад свуда траже и не могу да нађу.
И присетио се како је први пут дошао у Сирију, 2005. године. Башар није био нарочито популаран, због младости су се према њему односили с презиром и сви су га критиковали – таксиста, власник хотела и просто људи у кафићу. И нико из неког разлога није одведен нити ухапшен. Они који желе могу то да упореде са Садамом, којег су се људи заиста ужасавали, јер је због неке анегдоте ишчезавала цела породица. Зато су у Ираку сви хвалили Садама. Сви су били задовољни и искрено срећни. Али у Сирији не.
Већ 2012. године, за столом у наргила бару у Дамаску (на отвореном), Георгије је разговарао са женом, наставницом енглеског. Псовала је Асада из све снаге и обећала ми: ускоро ће „Слободна сиријска армија“ ући у Дамаск. И нико је није дигао са столице нити је негде одвео (а већ годину дана је трајао грађански рат). Таква вам је то била страшна, нечовечна диктатура. Прави фашисти.
Главни проблем Башара Хафезовича био је што је њиме манипулисало татино окружење. Ужасно крути, али глупи старци. Који – кад су почели први немири у вези са арапским пролећем, нису ни обавестили председника. Као, то ће се некако решити само од себе. Неред у Сирији у свим областима је ужасан, као што је уобичајено у једној арапској земљи, и сви се плаше да узнемире тамошње власти. А кад су их узнемирили, већ је било касно. Па, као што сам већ рекао, Башар се окружио приглупим улизицима. Клели су се да ће умрети за Башара, толико га воле. Сад су се ови полтрони разбежали на све стране, а премијер кога је он поставио љубазно предаје власт милитантима.
Такође, Георгије заиста обожава да чита како у Сирији, изгледа, постоји умерена опозиција. Ма, просто демократе. Асад је истеран, и сад ће у Дамаску парламент заседати са халвом и уставом.
У септембру 2013. Георгије је живео у Дамаску у хришћанској четврти, и „Слободна сиријска армија“ је овај кварт свакодневно бомбардовала минобацачем. Од јутра до вечери. Једном, у мом присуству, граната је погодила цркву, други пут – аутомобил поред пута, кад сам ишао да ухватим такси са пријатељицом Анхар Кочевој, трећи пут – неколико људи је рањено поред жена које су шетале са децом. У овом блоку није било никаквих јебених војника. Ни један једини. Али су га тукли сваки дан. Само зато што тамо живе хришћани. Јер у Сирији постоји тако дивна умерена опозиција, обавезно са халвом и уставом.
Башар се нашао на погрешном месту. Није био припреман да буде председник, татицу Хафеза је требало да наследи Башаров старији брат. Али је он погинуо у саобраћајној несрећи, па је јадни Башар позван на престо из Лондона, где је радио као офталмолог. Хафез је владао Сиријом гвозденом песницом. Башар је одмах почео да ради много мекше, дозволио је много тога и отворио Сирију за туристе. Имао је европско васпитање. Његова мекоћа била је његова пропаст. Да је Башар сломио „арапско пролеће“ на самом почетку, ништа се не би догодило. Али он се плашио да тако поступи – гледала га је просвећена Европа. Асад такође није успео да организује информисање и тотално је изгубио инфо-рат. Није умео ништа да уради. Мада, земљом није ни владао он, већ стари алавитски генерали. Сад су они сви мртви, касно је да се пије шербет.
Садам, у његовој патолошкој окрутности, са сталним погубљењима и мучењима, био је свргнут од страних трупа, његово становништво то није могло, иако је 1991. године дошло до моћног шиитског устанка. Папа Хафез је седео на трону у Сирији 30 година, гушећи свако неслагање. Башар је желео да изгледа секуларно, не као стандардни оријентални деспот, већ као просвећени диктатор, љубазни милосрдни човек. Да се поигра са демократијом, али не превише, наравно. Дозволити ово, дозволити оно, а онда седиш на престолу до старости и одредиш наследника. Као тата.
Међутим, испоставило се: што више дозвољаваш, све више желе. Увучеш канџе, и птичица је пропала.
Тата Хафез гледа са оног света и каже: „Шта дођавола радиш, сине?“
А син шири руке. Желео је да буде добар. Туризам је хтео да развија.
Само што је изненада нешто кренуло наопако.
(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)