Бојо Пижурица: КАКО ОСВОЈИТИ РУСИЈУ

У овом времену пуно је предлога који говоре о томе како освојити Русију. Најновији представља дуги домет кратке памети. Е мој Нато. Све се нешто увија, завија, те сад ћемо, те опет ћемо, и Њемци, и Пољаци, и Румуњи, и Француси, и Балтици, углавном сви који су били под Стаљинградом. Све то нешто засукано, зарозано, неодлучно, нико да се испрси, закокоти, исковријежи и каже – ево крећемо. Зато, ево плана како да се порази Русија па да овој планети коначно сване. То ћемо да урадимо ми. Ми, синови стијења. Зато, потамо се Нато. Правац Русија. Ем побожна, ем христољубива. Е па, неће моћи.

Ми их знамо најбоље и најдуже. Да нијесу можда вама стварали и очували државу и пунили касу 200 и кусур година и помагали све движимо и недвижимо? Да вам можда нијесу завладичили неког генералног секретара? Знамо их ми добро и без надгледања и без сателита. Све те њихове Долгорукове, Мазуревске, Родофиникине, Стремоухове и друге. Да им вратимо и за Саву, и за Василија, и за Петра првог, и Петра другог, и за Шћепана малог. И за сабље, и ордење, и за златне рубље, и за онај некорубани кукуруз.
За почетак, заузећемо њихове радио станице и претворити их у радио постаје. Прво ћемо им емитовати црногорске новокомпоноване патриотске пјесме а у паузама црногорску поп музику. Неки би рекли да је то сасвим довољно да Руси дигну руке од свега, али идемо даље, издржљиво је то. Зна се да у сваком Русу чуче бар по један демон и барбар. Могли би им истовремено послати и наше конобаре, али ипак не треба бити претјерано суров. Бар не у почетку.

После ове припреме, ударамо право у центар, тамо гдје је најтврђе. Пушкин. На његовом споменику у једну руку ставити му рјешење о уклањању споменика, а у другу фризерску диплому. А имао је тако лијепе коврџе и увојке. После тога умјесто споменика направити величанствени монументални маузолеј. На његовом отварању наш министар културе би одржао говор под насловом „Црногорска проза воли Јосип Броза“. Пустио би коју крокодилску сузу за Пушкином, да би и Руси пали у депресију. Али, не треба бити наиван јер се зна да Москва сузама не вјерује. За нас, иако је Москва пуна људи, тамо нема никог.

Зато одмах прећи на следећи корак. Ћирилица. Прогласити је равноправном, а писати на латиници. Генијално. Да се Руси не досјете, листу „Правда“ оставићемо наслов на ћирилици а остатак ћемо да пишемо латиницом. Још генијалније, зна се да Руси читају само наслове. После побједничког трљања руку, прећи на Цркву. Руску православну цркву претворити у Цркву Русије. Испред храма гдје се Његош завладичио организовати налагање бадњака са тендом. Оног њиховог Кирила оставити на кафу са нашијем Мирашем да му овај објасни и пренесе оно око 25ог децембра.

На тај начин Москву би запљуснуо дух модернизма и европеизма и преостало би само да ону њихову тврђаву Кремљ претворимо у Еурокремљ. Са Кремља би скинули тробојку а на Еурокремљ поболи заставу еуросонга. Одмах поставити наше доказане стручњаке да воде секретаријат за регулисање саобраћаја, метроа и одношење смећа. Бивше предсједнике владе и министре именовати у одбор за развој демокрације. Ово ће бити сасвим довољно да се Руси повуку иза Урала. Ту им прочитати неколико саопштења дукљанске академије знаности и умјетности (дазу). Прочитати им и дјелове будуће црногорске енциклопедије, Руси би пали у очај кад би схватили да са оном њиховом могу само да притискају купус.

После овога, онако шћућуреним и уплашеним баћушкама строго рећи реченицу од које сваки Рус стрепи и не жели да је чује ни у најцрњим сновима – Цетињски парламент је прешао Дон. Не да је прешао „Тихи Дон“ Шолохова, већ ријеку Дон. Они имају Дон, ми Дона а Амери Доналда. О црни дане и црна судбино, и црна брезо ђе сам коња свезо, завапио би очајни Рус и шта би друго него отклапусао даље на Исток. На Об и Јенисеј. Ту би им ми дали фериботе за прелазак и наплатили карте. Кад смо већ ту, дај да неки наши нешто и зараде.
Е ту би Руси имали част да им се обрати наш бивши мудри врховни (бмв), и то на сибирском језику пошто би руски био укинут. Рекао би им да иду даље, не на Балкан него на Бајкал. Чиста бајка. Саопштио би им да ће уређење језерске обале преузети наши експерти, исти они који су се доказали у сређивању нашег приморја. Њима би још додали и комисије за уређење простора, сјевера и свемира. За почетак отворићемо једну омању транзитну луку и фабрику за прераду бајкалских срдела и балканских шарана. Ту би им наш бивши мудри врховни (бмв), са свог пауновог престола, духовно потпуно неначет, свечано обећао да ће бригу о њима и њиховој личној срећи преузети лично Он.

Русима после овога не би преостало ништа друго него да се хватају Камчатке. Кам да им је. Ту бисмо им, гдје су станишта звјезданих орлова, предочили план развоја са нарочитим освртом на рационално коришћење и заштиту ријека и шума, као и израду мини хидроелектрана. Након тога Русима би само преостало да се баче не у Јадранско, него у Јапанско море. Остао би само онај најжилавији, најиздржљивији, последњи Рус. Тога смо чекали. Е, њега ћемо да сједнемо на ону руску ракету и да га испалимо у свемир. Ко Лајку. Па нека онда лаје на наш Нато. И на нашу демократску партију социјалиста америке.
Е да, прије него што кренемо у овај славни поход, замолићу некога да сврати у ону конобу гдје се ономад славило уз пјесму, цику и игру. И да види онај сулундар у који је бивши мудри врховни (је бмв), онако раздрагано таламбасао и добошарио најављујући нова антируска времена. Чисто да прегледа сулундар, да се није млађан осушио.