Чудно је да се Бил Гејтс изненада досетио цензуре (да вештачка интелигенција обавља тотални надзор над интернет-расправом о мРНА вакцинама), кад је чињеница да се та врста контроле слободе мисли одавно сматра превазиђеном, баналном па и срамотном. И чудно је да се електронска демократизација (у чему Гејтсова улога као оснивача „Мајкрософта“ није мала) и од које се толико очекивало, претворила у франкенштајновско чедо – које суштински доводи у питање дигиталног Виктора Франкенштајна.
Непопуларност цензуре
Демократије, посебно старе демократије, лепиле су censorship као етикету тзв. ауторитарним системима који грубо „ограничавају или забрањују јавно изражавање мишљења или идеја, а због опасности по власт, друштвени или морални поредак“.
Државе то скоро век не раде отворено, jeр увек има начина да се нешто непожељно маргинализује или склoни, а кад се верске организације побуне онда се то обележи као „фундаментализам“ и грађанин, како се зове биће које верује у демократију, зна шта да о томе мисли. Цензура цензурисаном материјалу даје на значају. Повећава тражење. И утицај.
Кад се ширење мисли и идеја увелико пребацило у електронско-дигиталну сферу, сеирење слободних журналиста није имало границе. Свако је слободан да каже и шири своју мисао јер интернет је ту, а цензура је, побогу, „неправедна и омета напредак“.
Слободни свет се у тако нарисованој реалности праћакао у топлој води привида слободе, а само „неке владе нација као што су Саудијска Арабија, Северна Кореја, Куба, Венецуела и Народна Република Кина ограничавају људе у својим земљама да гледају одређени интернет садржај за идеолошке, политичке и/или верогледне разлоге“. Срамота! Али, обучиће њих западне фондације и институти „слободних медија“.
Наравно, ако би се ко упустио у анализу како су на Западу слободно третиране теме и праћени догађаји – уочио би тоталитарност и реално одсуство „друге стране“ у мејнстрим медијима. Позитивно и пожељно је било оно што се усаглашавало (тј. бивало кооперативно са западним интересима ), а другачије мишљење… То бејаше маргиналност и углавном описивано као антидемократско, нецивилизовано, примитивно и све тако.
Том начину представљања – шта се у ствари дешава – цензура је само додатно средство. Мали делови операције. Јер, приступ западних медијских система није се бавио простим прикривањем него је стварао (како је Ниче говорио: није важан догађај него интерпретација!) слике и приче које су им биле потребне.
Слобода као наратив
Није било важно ни да ли се нешто десило – као на пример чувени „масакр на Тјенанмену“. После је то конструисање приче означено као – наратив. Имаш своју причу, имаш надмоћну медијску артиљерију и она ће оне друге наративе бацити у јарак. И готово.
Али проблем са друштвеним, историјским кретањима је што се она отимају инжењерингу, преливају, избијају испод тепиха…
Јесу Совјети на позив домаћих левих снага и за своје идеолошке и геополитичке потребе окупирали Авганистан (1979-1989), али – на крају ће се показати и да је „ослобођење“ од злих комунистичких сила и терориста, чиме су Авганистанце частили Американци (2001-2021) горе и од совјетизације земље. Наратив је био привлачан, али у реалности се не живи по шареним лажама и медијским сликама.
Медијска манипулација која је установљена у дигиталним мрежама, у које су увучени грађани, много је вештије цензурисање од старе добре цензуре. И неко време то изгледаше као да тај „напредак“ може да се схвати као „крај историје“. Али нема краја историје, јер то би био крај човечанства.
И онда су велики манипулатори стигли до операције – ковид 19. И интернетски Виктори Франкенштајни све су теже успевали да затворе најбруталнијим методама све непожељне канале у којима је избијало њихово чудовиште, а онда ће се оно појавити – као што је то на почетку тог наратива Мери Шели разумевала у свом роману из 1818. Франкенштајн или модерни Прометеј – као биће које својим ствараоцима почне да ради о глави.
Тако се Бил Гејтс, Виктор ових дана, готово истоветно као и онај из 1818. „жали што се мешао у природу кроз своју креацију, јер сад ненамерно угрожава свој живот и животе своје породице и пријатеља када створење тражи освету против њега“.
Демократија у Гејтсленду
Објављује се да „милијардер Бил Гејтс позива да вештачка интелигенција (ВИ) цензурише сва питања и забринутости у вези са вакцинама у реалном времену у оквиру напора да се наводно ухвати у коштац са такозваним ‘дезинформацијама’. Према суоснивачу ‘Мајкрософта’, једна од кључних мисија његове фондације је заустављање ширења ‘дезинформација о вакцини’ на мрежи. Гејтс тврди да критичари званичних наратива у вези са вакцинама морају бити ућуткани како би се скептични или невољни чланови јавности уверили да су експерименталне инјекције ‘безбедне и ефикасне'“.
Добри Бил је пре нешто више од месец дана истрчао на Си-Ен-Би-Си и ударио на Први амандман. Подржава он слободу говора (није мајка родила Американца који неће испалити ту фразу), али инсистира „да би Први амандман требало да има ‘правила’ у случају да особа изрази став који ‘тера људе да не узимају вакцине'“.
Конкретно: „Требало би да имамо слободу говора, али ако подстичете насиље, ако терате људе да не узимају вакцине, где су те границе? Чак и САД треба да имају правила.“
Добро Биле, звучи смислено, али ко ће да одреди – правила? Ти или они с друге стране, као на пример, др Роберт Мелоун, проналазач мРНА технологије, а који од почетка тврди да је њена употреба у вакцинама које пропагира и производи Бил Гејтс опасност непредвидивих размера?
Мелоун је и прошле године – кад су Гејтс и Светска здравствена организација (коју финансира Гејтсова фондација) почели да прете новом пандемијом – рекао да је то „медијско подметање страха од нових варијанти ковида чиста пропаганда и да не постоје докази о претњи. Нема апсолутно никаквих доказа да ће бити потребе да се поново уведу ограничења.“
„Порнографија страха“, како је он назвао Гејтсово хушкање, „долази пошто су нове варијанте ковида откривене у веома малом броју у Сједињеним Државама“.
Мелоун је човек од угледа и интегритета те све то посматра као „гурање агенде да се одузму слободе људима. Обузети смо страхом од догађаја на нивоу изумирања“, рекао је Мелоун, наводећи „климатске промене које су изазвали људи, заразне болести, енергију (на бази угљеника) и страх од нуклеарног рата“.
„Када зароните у стварне ризике од нових варијанти вируса“, вратио се на повод Мелоун, „оне изгледају прилично непретеће“. Наравно, „Фајзер“ и Гејтсова „Модерна“ су у то лето 2023. већ били развили вакцине за најмање једну од варијанти вируса, а Бајденова администрација издвојила 1,4 милијарде долара за развој „нових вакцина против ковида-19“ и других третмана.
Мелоун не инсистира да ВИ шири ове његове истине, он говори као жив човек који мисли и много тога зна. И држи до моралних – и обзира и обавеза.
Драма Фајзерових папира о вакцинама
А Гејтсово/Франкенштајново чудовиште већ дише за вратом својим изумитељима. Ових дана се појавила књига под насловом Фајзер папири (The Pfizer Papers edited by Naomu Wolf), која упркос свему постаје бестселер, а што је анализа „450.000 страница докумената, који су сви написани изузетно густим, техничким језиком“. „Фајзерови“ папири из времена стварања и употребе вакцине су постали доступни кад је адвокат Арон Сири успешно тужио државну Управу за храну и лекове, како би их приморао да објаве интерне документе корпорације.
Али то је требало и прочитати и – разумевати. Сами по себи такви папири су за обичног човека неупотребљиви. Онда се нашло „3.250 високо акредитованих доктора и научника… обичних људи са изузетним вештинама, лоцираних на различитим местима широм света, различитог порекла и интересовања – који су се сви окупили, без икаквог новца или професионалне накнаде; из доброте својих срца, и мотивисани љубављу према правој медицини и истинској науци – да предузму ригорозан, болно детаљан и сложен истраживачки пројекат, који се протегао од 2022. до данас, и који траје.“
Тако на видело излазе и чињенице о „манипулисању подацима о ‘инфекцијама’ и искривљавање документација о смртности“. Слике великог злочина против човечности (неки кажу највећег!) спуштају се у јавност.
Сетићете се, пише у предговору књиге, како су „милиони ових људи који су се подвргнули инјекцији добили ‘мандат’ да је приме, суочавајући се са претњом губитка посла, суспензијом школовања или губитка војних положаја ако одбију; у неким америчким државама и страним земљама, људи су се суочили са суспензијом права да користе превоз, прелазе границе, иду у школу или колеџ, примају одређене медицинске процедуре или улазе у зграде као што су цркве и синагоге, ресторани и теретане…“
ВИ против човека
А то је судбина Франкенштајна – он омогућава и злоупотребу свега, али отвара и могућност неукротиве побуне. „‘Фајзер’ је знао да материјали за вакцину… нису остали у делтоидном мишићу… Распршили су се по телу за 48 сати ‘попут пуцњаве из пушке’… прешли су сваку мембрану у људском телу – укључујући крвно-мождану баријеру – и акумулирали се у јетри, надбубрежним жлездама, слезини, мозгу и, ако је жена у питању, у јајницима.“ Последице, буквално несагледиве, и даље се држе ван увида јавности, а камоли судских и других органа.
Тако, као што је ова скупина од 3.250 људи којима је истина важнија од личног комодитета, то раде одговорни људи. А вештачка интелигенција би требало да то заустави. Да се не сазнају монструозне чињенице. Писци Првог амандмана нису знали за „Фајзер“ и Гејтса, али су знали у шта све похлепа и идеја да се буде Бог може одвести људе.
Гејтс се ових дана дао у пророчанске послове, над пројекцијом да ће „вештачка интелигенција обезбедити питања попут болести и довољно хране или климе“, а људи ће у Гејтсленду имати више слободног времена те ће им бити потребне „нове религије или нове филозофије“. Наравно, то се односи на оне који преостану после гејтсовског смањивања броја становништва на Земљи. Да, али тај свет се неће морати смарати с слободом, а посебно са слободом говора. О вакцини, рецимо. Али не само о вакцини…