Да ли после самита БРИКС-а стиже драматична промена глобалног финансијског система

Поприлично је финансијске и геополитичке ироније садржано у податку да је један банкар са Вол стрита (Џим О’Нил из ”Голдман Сакса”) дао име организацији која прети да се развије тако да угрози доминацију америчког долара, а самим тим и Вол стрита. Али дугови Колективног запада на рачун сировина Глобалне већине напокон долазе на наплату.

Па је и зато у средишту пажње читавог света био самит дотичне организације, БРИКС-а, који је у Русији, у Казању, одржан од 22. до 24. октобра. Светска већина тамо је гледала с надом. Преостали, међутим, страхују.

Признање западних медија

Па су у складу с тим западни медији главног тока у први план истакли своју предвидљиву збуњеност пред чињеницом да – као што наводи карактеристични Си-Ен-Ен – председник Русије Владимир Путин уопште није изолован на међународној сцени као што су се они надали јер су гледали сопствени програм. Напротив, признаје сад ова америчка ТВ мрежа, ”велики самит коме је (Путин) домаћин показује да је он далеко од усамљеног”.

То, додуше, и није било нарочито тешко приметити док је председник Русије дочекивао лидере Кине Си Ђинпинга, Индије Нарендру Модија, Јужне Африке Сирила Рамафосу и још тридесетак других шефова држава и влада које улазе у састав проширеног БРИКС-а и његових партнера, а стигао је у Казањ и генерални секретар УН-а Антонио Гутереш; све у свему, Си-Ен-Ен невољно је навео да ”слика која се пројектује” из Казања показује да ”Запад остаје изолован у свету сопственим санкцијама и савезима, док ’глобална већина’ земаља подржава настојање (Русије и Кине) да изазову глобално лидерство Америке”.

”Путин је окупио економије за које се нада да ће превазићи Запад”, коментарише и ”Њујорк тајмс” и констатује да БРИКС већ сада окупља земље у којима живи скоро половина светске популације и више од 35 одсто глобалне економије мерене паритетом куповне моћи – западна Група 7 најразвијенијих, насупрот томе, већ има пет одсто мање од тога, с тенденцијом даљег разилажења у корист БРИКС-а.
”Разлика се шири, и шириће се и даље – то је неизбежно”, подсећа ”Њујорк тајмс” на Путинове речи и упозорава да ”на овом самиту Путин узвраћа ударац (…) а БРИКС је најпотентнија и најрепрезентативнија структура овог новог светског поретка.”

Раст нове економије

И заиста, док су у претходних пар деценија у развијеним економијама Запада углавном расли њихови дугови – само је амерички дуг за ових 20 година са око 7 порастао на скоро 36 билиона долара – земље БРИКС-а допринеле су у последњих 10 година, упркос западним санкцијама којима су изложене неке од њих, с више од 40 одсто раста светске економије.

Две престонице БРИКС-а – Москва и Пекинг – ”форсирају планове за драматичну промену глобалног финансијског система”, указује ”Њујорк тајмс”.
И у томе се заправо налази највећи значај овогодишњег БРИКС-а: нису у Казању само окупљене земље Глобалне већине које хоће да покажу да Путин није изолован, него су ту окупљене земље које хоће да учествују у тој драматичној промени глобалног финансијског система.

БРИКС-ов мост

И ту на сцену ступа нешто што се зове БРИКС Мост као кључна компонента промене која би Казањ у извесном смислу могла да претвори у заметак обрнутог Бретон Вудса, оног месташца у Њу Хемпширу у коме је пре 80 година креиран актуелни светски финансијски поредак с америчким доларом у његовом средишту.
Детаље ”Путиновог плана да порази долар” доноси лондонски магазин ”Економист”. У најкраћем, поменути БРИКС Мост, који би требало да заживи у предстојећем периоду, представља тај нови, револуционарни међународни систем плаћања, аналогија доларском СВИФТ-у под контролом Вашингтона и његових вазала који су одатле искључили Русију у промашеној нади да ће је тиме економски скршити. Осим што није у домашају Запада, БРИКС Мост, наводи ”Економист”, захваљујући својим иновативним технолошким решењима омогућава знатно брже и јефтиније трансакције у односу на западни СВИФТ, уз употребу националних валута уместо долара и евра за којима у тој варијанти нема потребе. А тиме је и све мање оних који морају да имају долар као нужног посредника у трговини.

Као посебно важна околност, притом, открива ”Економист”, БРИКС Мост ослања се на експеримент Банке за међународна поравнања из Базела – централне банке централних банака – из 2019. који је био ”запрепашћујуће успешан”. И заснован на технолошким решењима кинеске централне банке. А Кина је, примећује даље ”Економист”, ”одавно уверена да ће технологија плаћања – а не побуна кредитора или војни конфликт – умањити моћ коју Америка има јер је у центру светских финансија”.

Притисак ЕУ

А то ће заузврат донети и светски геополитички преокрет. Свој сразмерни допринос томе у Казању су дали и председник Републике Српске Милорад Додик и четворо министара у Влади Србије. Не и председник Србије, због притиска Европске уније. Што само додатно потцртава разлику између ње и БРИКС-а који не притиска никога.

Колики је значај БРИКС-а? Колика је важност овогодишњег самита у Казању? И шта од тога могу да имају Србија и Република Српска?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили некадашњи министар иностраних послова СРЈ Живадин Јовановић и научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић.