Могу ли милијарде евра које „доноси“ Урсула Србима да – „преломе мозак“

Не постоје новци који би могли да промене став Србије поводом увођења санкција Русији. Уз то, део од милијарду и по евра, колико износи „план раста“ ЕУ који припада Србији веома је мали у односу на оно што би Србија изгубила ако би у овом тренутку ускладила спољну и безбедносну политику са Бриселом.
Урсула фон дер Лајен стиже у посету региону, у Бриселу знаном као Западни Балкан, између осталог, са пакетом од шест милијарди евра, познатим као „план раста“. Од тога, Србији би требало да припадне милијарду и по евра, ако „заслужи“.

И ту долазимо до питања (а одговоре сви знају) како Србија може да заслужи милијарду и по евра, шта треба да уради?
Према ономе што западни медији пишу могло би се наслутити о чему се ради – „план раста“ предвиђа да буде искоришћен, како се наводи, за борбу против кинеског и руског економског утицаја у региону. А што се Србије тиче, нагласак се ставља на то да наша земља није увела санкције Русији, те да ће усклађивање са спољном и безбедносном политиком Брисела сасвим сигурно бити једна од главних тема када Урсула фон дер Лајен стигне у Београд.

Симболична сума у замену за санкције Русији

За ЕУ, богату и која у својим фондовима има много новца, сума коју је Брисел одвојио за Балкан је исувише мала. Уз то, сума која је предвиђена за Србију биће растегнута до 2027, од чега већи део подразумева кредите, сматра новинар Жарко Ракић.
„Уколико желите да заиста помогнете „демократски развој“ држава које ће Урсула фон дер Лајен посетити за три дана, колико јој траје турнеја по нашим крајевима, мислим да се ради о више него симболичној суми новца“, коментарише он.
Ракић каже да је усклађивање спољне и безбедносне политике тема која се покреће увек када у Бриселу изгубе осећај за неке важније теме и потеже се када јој није ни место ни време.

„Разумео бих да је Србија заиста пред вратима уласка у Унију. Али, питање је усклађивања и у другим секторима живота. Не можете тражити да Србија потпуно усклади спољну политику са спољном политиком ЕУ, а да се ЕУ према Србији односи као маћеха. Тако да то у овом тренутку не долази у обзир“, категоричан је наш саговорник.
У овом тренутку Србији је приоритет очување националних интереса, а то баш и није у складу са спољном политиком Брисела, додаје Ракић.

Милијарде за признање Косова

Александар Лукић, истраживач из Института за политичке студије, сагласан је са Ракићем да је питање очувања националних интереса Србији на првом месту. То је, како каже, пре свега, питање Косова и Метохије. Кроз призму косовскометохијског питања, он посматра и посету Урсуле фон дер Лајен, као и „помоћ“ коју она доноси.
Он подсећа да је на недавно одржаном самиту Берлинског процеса став Брисела био да Балкан има шест држава. Тај став подржава најпре Немачка. Српски став је, пак, да се ради о пет држава и једној територији под протекторатом УН.

„Право питање је, ако се већ нуде милијарде, колико кошта Косово? Да ли кошта милијарду и по, две, три… Мислим да „европски пут“, без обзира на милијарде, колико год их било, подразумева, или наше признање Косова као шесте државе на тзв. Западном Балкану, или одустајање ЕУ од тог става“, сматра Лукић.
Док се став једног од двоје актера не промени, вртећемо се бесконачно у круг, као хрчак у вртешци, додаје он.
„Косово је, дакле, питање свих питања и без његовог решења, на овај или онај начин, питање приступања Србије ЕУ не може се решити. Што се тиче милијарди, за мене Косово нема цену, оно није на продају. И мислим да ни једна власт у Србији неће признати независност Косова. Да би нека власт у Србији признала Косово, мора буде силом наметнута власт“, закључује Лукић.