Како је огроман арапски свет у поређењу са Израелом! И како немоћан! Израелац и Американац, као два ниткова из прича О. Хенрија, одавно су научили да се носе са арапским светом. Са једнима тргују, увлачећи их у шеме из којих је тешко побећи, друге бомбардују, треће и четврте међусобно сукобљавају, итд. Али муслимански свет – то нису само Арапи. Постоје Турци, постоје Африканци, Индонежани… А постоје и Персијанци – Иран. Испоставило се да су за тандем Израел-САД они најопаснији, а самим тим и омражени ривали. Ваљало би детаљније размотрити ову тему. Шта то има Иран, а нема већина исламских земаља?
Питање је вишедимензионално, али је очигледно да Иран иза себе има дугу историју. Неколико хиљада година непрекидне државности, то је оно што Иран јесте. Они не стоје на врећама новца, већ на библиотечком ормару испуњеном књигама о историји и филозофији. Скоро да нема таквих држава у свету. Сви остали изгледају као гомила малолетника поред одраслог чике. У овом случају, Јевреји су, као неоспорно древни, библијски народ, изабрали непријатеља из исте тежинске категорије. Персијанци су такође библијски народ и њихови корени су исто тако дубоки. О њима први пут сазнајемо у детињству, кад читамо о Александру Великом (у то време Персијанци су били један од светских хегемона), и слушамо о њима до дана данашњег.
*
У исламском свету они су врло посебни. Њихов језик није нестао, иако је њихово писмо арапско. А верски су шиити – тј. „они који следе“. Има се у виду континуитет традиције. Основа шиитске вере (поред „стубова ислама“ заједничких за све муслимане) јесте култ убијеног вође. Култ праведника који је пао од издајничке руке. Да ли Американци и Јевреји знају да убијање вођа код Иранаца не изазива панику, него их, напротив, уједињује и даје им нови подстицај за борбу? Ово директно следи из шиитске вере, која датира још из времена имама Алија.
Савремени Италијан уопште није стари Римљанин; савремени Јеврејин, ако га загребете, и даље је исти Јеврејин као и кроз сву историју. И савремени Персијанац је исти Персијанац као у време Омара Хајама.
Било би их боље купити. Али древну цивилизацију, која никада није заборавила своју историју, тешко је купити. Она зна колико вреди. Отуда таква непопустљивост.
Озбиљни ривали осећају једни друге, не губећи време на оне који ништа не разумеју. Оне који воле новац – купиће. Љубитеље комфора ће искварити и отерати са сцене. Одважним и глупим ће обезбедити славну и узалудну смрт. Али независно мислеће цивилизације са добрим памћењем – то су непријатељи васељенских лопова и развратника.
Дакле, Русија и Иран би у овој фази светске историје могли да буду пријатељи. На обострану корист. Против заједничког непријатеља. Узгред буди речено, први пут у целој досадашњој историји.
(Телеграм канал А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)