МАТЕМАТИКА

На Курској земљи, у соби, у порушеној кући, умирао је тешко рањени Украјинац. Два крупна гелера глатко су кроз панцир продрла у трбушну марамицу.

Аутомат М-16, од сада непотребан, лежао је у углу, рањеник је дисао тешко и убрзано, крварећи.

А поред њега, њему потпуно невидљиви, седели су Зло и Добро.

У суштини, они су се одавно познавали и дружили кад им је то посао дозвољавао.

„Штета за њега“, рекло је Добро. „Веома је млад, чекала би га тако занимљива судбина да се није јавио као добровољац...“

„Ма хајде“, одговорило је Зло. „Дошао је да пљачка, силује и убија.“

У међувремену, кроз прозор се чуо руски говор. Човек на самрти је ослушнуо, спорим покретом из торбице узео гранату, извукао прстен и преврнуо се на стомак, стежући иглу.

„Гле свиње“, осмехну се Зло. „Скоро да је на оном свету, али му је досадно да оде сам…“

„Можда ће се предомислити? – упитало је Добро.

У међувремену, гласови су се сасвим приближили. Кроз прозор је улетела граната, игла је звекнула у плафон и, весело се котрљајући по поду, глатка лопта је пала у отвор подрума, где је детонирала.

„Гледај, биће баш занимљиво“, радосно је прошаптало Зло.

Добро је просто затворило очи и чекало.

Врата су шкрипнула и у собу је најпре ускочио један руски момчић са аутоматом на готовс, а за њим други.

Момци су се распоредили по соби.

У том тренутку, Украјинац се последњом снагом нагло преврнуо на леђа и подигао руку.

Време је стало.

Сва тројица су били млади, пат ситуација, али је рањенику истицало време.

„Да“, рече Добро, „ево сад има прилику да све поправи, да опрости и тада ће му се отворити пут у Царство…“

„Мислим да не“, прекинуло га је Зло. „Он није дошао овде ради Царства Небеског.“

У том тренутку време је поново почело да се креће, прсти су се опустили и игла се померила са отвореног длана у страну, остављајући на њему гранату.

Погодила су га два рафала, смрскавши кости лица, претворивши га у млевено месо, а у собу је кроз врата ушла Смрт.

Не гледајући у палу гранату, Смрт је, обраћајући се Добру, мрзовољно приметила:

„С тобом је увек тако! Могла сам узети одједном тројицу, али ти...“

Момчић у руској униформи одгурнуо је чизмом неексплодирану гранату у подрум, обрисао зној са чела и прекрстивши се истрчао из собе са својим другаром.

Чишћење се настављало.

Машући косом, Смрт је узела несрећну душу и тихо се растворила у ваздуху.

„Па у чему се састоји твоја доброта? – упитало је Зло, опет седајући у столицу. „Зар су они бољи од њега? Зар су га поштедели?

„Не“, тужно се осмехну Добро. „У томе да је отишао један, а не тројица…“

(Телеграм канал „Клубный Сервис“; превео Ж. Никчевић)