Отварајући нову књигу Маргарите Симоњан „Вртлог“, треба се што више дистанцирати од професионалних заслуга ауторке и не покушавати да се између редова разазнаје њена журналистичка позиција. Не треба у тексту тражити алузије на савремену друштвену или политичку стварност. Оно што имамо пред собом је уметничка проза, мада је у њој, наравно, приметан и стил публицисте.
Ако роман од 600 страница хоћеш-нећеш садржи десетак или двадесетак страница заиста доброг текста, онда би прича морала да буде као дијамант: савршено исклесана и презентирана што је могуће згодније.
Маргарита Симоњан храбро приступа овом сложеном жанру – наравно, помаже јој њен новинарски осећај за језик. Сви текстови у збирци „Вртлог“ су стилски верификовани и садржајно устројени. Свака прича је мала, али прецизна скица садашњости или недавне прошлости. Ликови говоре реалистично, као што и треба да говоре 20-годишње девојке, 40-годишњи бизнисмени уморни од живота или усамљени старци.
Простор „Вртлога” је врели југ, Краснодарски крај, Сочи, где је туриста истовремено и извор прихода за мештане и опсесивни иритант, ванземаљац из другог света, кога је обманути ситница – нормална ствар.
И том свету врти се шаролики плес најразличитијих ликова: од таксиста који превисоким ценама деру туристе, до младих дама различитог узраста које по инерцији настављају да сањају о срећи и верују у чудеса.
Заправо, све приче у овој збирци су посвећене магији. Хероји, на овај или онај начин, сањају о чуду, некој неочекиваној судбинској интервенцији. Оно што добијају је судар са стварношћу, што им на крају даје оно што желе, али то не доноси увек радост.
И случајан сусрет са милијардером на пристаништу, поред скупе усидрене јахте, и излазак са првом љубављу која нас не оставља на миру већ дуги низ година – све то је изгледа оно што сте желели. Али накнадни укус је потпуно прозаичан, свакодневица. Попут мађионичарског штапића у циркусу за који се испоставља да је комад пластике на невидљивим концима.
А једини прави носилац чуда овде је – сам човек. Чим лик почне да види нешто више иза материјалног и тренутног, тада му се дешава права трансформација.
Маргарита Симоњан читаоцу показује и аутопортрет младе девојке која тежи другачијем животу, мимо свакодневице, ка великом новинарству, где има искушења, опасности, узбуђења, романтике. Али у исто време, све у њеној судбини зависи од ње саме.
У том погледу, „Вртлог“ је књига која приказује свет у коме су божанска воља и правда уграђени у могућност људског избора. Кад сами одлучите шта да радите, понекад нека ваша акција може бити пресудна за цео живот.
(РИА Новости; превео Ж. Никчевић)