Апсурди западне пропаганде: Лупањем о шерпе, трубљењем и аплаузом до украјинске победе?

За западне земље је све што се дешава важно са једне једине тачке гледишта – како се то види „споља“. Све је у „оптици“, дакле како ствари изгледају посматрачима. Зато огромну пажњу поклањају пропаганди. Могло би се чак рећи да су западне земље започеле рат са Русијом пре свега у домену „односа са јавношћу“. Док Русија рат види као наметнут и егзистенцијалан, за Запад је то у првом реду „пропагандни рат“.

И зато се Колективни запад труди да свет види како побеђује – макар само у свом, виртуелном свету. У стварном свету, Запад губи из дана у дан – али западне лидере то претерано не брине све док својој јавности могу да продају флоскуле о „украјинским победама“.

Такав наратив радо преузимају и шире и једнако заведени западни, а њих копирају и словеначки мејнстрим медији. У Словенији је, на пример, недавно била популарна прича о руским војницима који се против добро опремљених украјинских војника боре безмало голоруки, само лопатама, коју је објавио таблоид „Словенске новице“.

Још апсурднији пример који одлично илуструје нереална очекивања западних политичара стиже из Уједињеног краљевства. Нови британски министар спољних послова Дејвид Лами постао је мета исмевања јер је позвао земљаке да топоћу ногама, а британско војно особље да труби из аутомобила у знак подршке независности Украјине. Гротескну идеју је и званично промовисао на сајту владе под геслом „Лармај“ (Make Noise).

„Министарство одбране је покренуло кампању ‘Дигни буку за Украјину’, упркос чињеници да Кијеву, у рату са Русијом, очајнички недостаје војна опрема. Док су украјински команданти приморани да штеде на артиљеријским гранатама, изгледа да је министар спољних послова Лами фокусиран на хештагове и објаве на друштвеним мрежама. Кампања коју води (британско) Министарство одбране, позива војно особље Уједињеног Краљевства да диже буку трубљењем из аутомобила и заједно лупа о шерпе како би Украјини послали поруку за подизање морала. У истом даху су британски одбрамбени званичници рекли да снимци, објављени на Иксу и Фејсбуку, нису замена за оружје, укључујући британске смртоносне пројектиле ‘сторм шедоу'“, известио је „Дејли мејл“.

Британски таблоид је уз то испрео жалопојку како Кијеву очајнички недостаје војна опрема у рату са Русијом и како кијевски режим још увек не сме да употреби оружје далеког домета против Русије, не помињући да има безброј доказа о украјинским терористичким нападима на цивилну руску инфраструктуру.

Што се Ламија тиче, он је у писму колегама из владе уједно позвао војнике и припаднике хитних служби да свој допринос подизању морала Украјинаца сниме и „окаче“ на друштвене мреже. Војницима Уједињеног Краљевства је наређено да „праве неку буку попут свирања инструмента, певања, скандирања, аплауза, ударања ногама о тла или трубљењем аутомобила“. У званичном промотивном видеу Министарства одбране виде се радници ресторана како кашикама лупају о лонце. Болничарима и лекарима је наређено да „укључе сирене хитне помоћи“, док су званичници Министарства унутрашњих послова у Лондону објавили видео снимке „лавежа полицијских паса“.

Тим поводом је бивши начелник британске војске пуковник Хејмиш де Бретон-Гордон рекао: „Сигуран сам да би украјински председник Владимир Зеленски више ценио више оружја него ваше видео снимке. Верујем да министар спољних послова и министар одбране улажу бар исто толико труда у те напоре, колико се труде око објављивања снимака на друштвеним мрежама. Јер видео снимци на ТикТоку неће помоћи Украјинцима који се боре на првој линији фронта.“

На апсурдност кампање #MakeNoiseForUkraine указали су и коментатори на интернету. Један је написао да Британија ризикује да постане „мета посмеха“ од стране Руса уколико буде наставила са таквим „бедним флоскулама“. Очигледно је незадовољан и украјински аутократа Зеленски који је оптужио Велику Британију да „успорава“ своју помоћ Украјини.

Америчко-руски војни експерт Андреј Мартјанов овим поводом није крио сарказам: „Велика Британија је одавно постала виц, а сада смо суочени и са рециклажом имбецила у британском војно-политичком врху. Уз то се мора рећи да ракете ‘сторм шедоу’, иако се повремено провуку, нису дорасле руској противваздушној одбрани. А сад смо видели британско ‘оперативно планирање’. Да им успе да поново изгубе дивизију за једва 10 дана код Курска, за то је стварно потребан посебан таленат и школовање 44 седмице у Сендхурсту, како би се претварали да сте војно обучени.“

Прави проблем са којим је суочен Запад је заправо још гори. Пропаганда и државне лажи, подизање ларме лонцима и трубљењем уместо суочавања са чињеницама, уништавају способност људи да спознају како ствари заиста стоје. Тај проблем је у једном од својих коментара описала Ив Смит, уредница „Голог капитализма“.

„У корпоративној Америци постоји значајан ризик да ће вас у лажи уловити конкуренти, узбуњивачи или ће вас у ћошак сатерати подробно читање ревидираних финансијских извештаја… Насупрот томе, у политици је избегавање стварности рутински кључ за дугу и успешну каријеру, што се види и кроз склоност еврократа да стратешки лупају о шерпе… Добро избрушена ефикасност пропаганде подстиче политичаре и њихове медијске савезнике да дивљају продајући велике лажи. Што је најгоре, нема никаквих последица за починиоце“, упозорава Ив Смит.

Прикривање непријатних истина није специјалност само тзв. „западних демократија“, али је начин, како то раде, вероватно најопаснији од свих.

Крег Робертс често истиче разлику између, на пример, „директне“ цензуре коју користи Кина и „индиректне“ цензуре типичне за „Запад“. Док Кина користи директну цензуру да блокира незгодне истине, Запад своју јавност уз објаву незгодних истина преплави и мешавином полуистина и лажи, што људима отежава да разазнају шта је заправо истина, а шта није. Аутор упозорава да је тај метод деструктивнији јер подрива поверење јавности и ствара конфузију.

Западни медији стварају „лажну стварност“ тако што „контролишу наратив уместо директног цензурисања информација„, што може бити штетније од директне цензуре, јер подрива сам концепт истине. Ово води у стању друштвене конфузије и пропадања.

Хана Арент је међу првима указала на делотворност и деструктивност ове методе: „То стално лагање нема сврху да људе натера да верују лажима, већ да нико више ни у шта не верује. Са народом који је лишен моћи да мисли и суди, са таквим народом можеш да радиш шта хоћеш.“

Људи који не успевају да разаберу истину од лажи, не могу да разликују ни шта је исправно, а шта погрешно. Народ, лишен моћи размишљања и расуђивања, бива, не знајући и не желећи то свесно – потпуно подвргнут владавини лажи. Британско лупање о шерпе и трубљење стога неће допринети украјинској победи. То заправо уопште нема за циљ да пробуди британску јавност, већ да је уљуљка у лаж о „ничим изазваној агресији“ на Украјину.