Једног дана je Георгијева колегиница, која је већ 20 година живела у САД, дошла са децом у своју историјску домовину – град Москву. Све јој се јако допало, па је на друштвеним мрежама наивно написала како ју је (после Њујорка) све у Москви одушевило. Дивила се услузи, безбедности, јер су шетали ноћу (у Њујорку не шетају), и љубазности људи. Радовало је одсуство бескућника у метроу, пуњење телефона у превозу, бесплатни часови јоге у парковима, достава у било које доба дана, продавнице препуне робе и још много тога. И потпуно искрено је написала: „Нисам била ту толико година, и сад је Москва прави европски град“. Мора се рећи да је направила грешку.
Већ рано ујутру добила је позив од познанице која је ЗАХТЕВАЛА да се објава уклони. „Шта?“ – изненадила се госпођа. Познаница јој је рекла да треба да се извини (!) и напише да није све тако. „Написала сам оно што сам видела“, рекла је колегиница. „Није ме брига, мораш да уклониш ту објаву!“ „Уз дужно поштовање, јеби се“, побеснела је жена која долази из интелигентне породице и скоро никад не користи псовке.
Али то је био само почетак. Пост је сакривен, али и тада су нашој туристкињи написали гомилу лепих ствари. Људи који такође нису били у Москви најмање 20 година, па и више, сматрали су да Москва не може бити таква, да је жена била поткупљена, застрашена, дрогирана и пијана. Зато она пише такве глупости – невероватно је да московске продавнице нису пусте, да људи не пате под санкцијама, и да, ако једу јежеве, то су само морски јежеви и у модерним ресторанима. Чињеница да у престоници има добре хране страшно је наљутила бивше сународнике. Господе, каква пропаганда!
„Никад се у Москви нисам осећала сигурно!“ – огорчена је у коментарима извесна госпођа. Истина, појаснила је да је то било деведесетих. Друга коментаторка је многозначно рекла да је лети то у реду, али зими је у Москви другачије. „Зашто се људи зими смрзавају у својим становима?“ – распитивао се topic starter. Није било одговора. Многи су сматрали да се у Москви уопште не сме говорити о политици. Госпођа је и то демантовала – седели смо са пријатељима у отвореном кафићу и причали о политици. „Зар не осећате напетост?“ – узнемирили су се грађани земаља Велике Слободе. „Не“, нервирала их је колегиница. Указивали су јој да се не сме мешати туризам са емиграцијом (колегиница је рођена Московљанка). Њихови рођаци живе у Москви, и говоре сушту истину: како је деда из куће преко пута појео своју унуку, јер му је пензија била мизерна, а већ је наловио све јежеве. Нема друге, овај женин пост је платио ФСБ и то их ужасно нервира.
Само Бог зна шта би било да је колегиница своје утиске објавила у отвореном доступу. Добри љубитељи слободе који се залажу за изражавање туђег мишљења појели би је с говном. Извесна лепотица је истакла: до свргавања императора, она дефинитивно неће ићи у Москву – и то таквим тоном, као да је на коленима моле да дође, а свргавање ће се догодити сутра. Страдалници из Европе и САД су тврдили да Москва паразитира на рачун државе, док цела Расејушка гладује. Одакле Московљанима уопште право да се осмехују? Они су бездушни зомбији, а и Рајх је био чист, ђубре на улицама је знак слободе.
Георгија све ово страшно забавља. Ко зна кад су отишли, али свакако морају да се увере да је овде све лоше. Иначе ноћима неће спавати, јадници.
И ту се Георгије присећа како је у априлу 2022. отишао на службени пут у Калињинград, и пише му пријатељ Пољак. Тражи да Георгије направи снимак из супермаркета – не верују му да у Русији има доста хране. Није проблем. Георгије је мало прошетао и фотографисао.
Мада је већ било јасно шта ће рећи.
Вероватно су рекли: Георгије је ни мање ни више него пуковник ФСБ-а. Продавница је лажна, од неких старица су одузели продукте и ту их довезли. Једна продавница за читав регион. Видео-снимак је лажан. Све је просто.
Како је страшно живети таквим људима кад им се поквари уобичајена слика света.
Ако сте у Москви, снимите им видео са пар депонија смећа, нека се порадују.
(Телеграм канал Г. Зотова: превео Ж. Никчевић)