Слободан Рељић: Либерална идеологија покорава „Харли Дејвидсон“, али пада у Бугарској

Бугари су изненадили. Председник Румен Радев потписао је закон који забрањује пропаганду ЛГБТ идеологије у школама.

Јесте се узбунио Брисел: комесар Савета Европе је крикнуо – да је „дубоко забринут забраном“.

Узмувало се либерално јавно мњење. На типичан начин: слобода појединца, угрожавање права мањина, кршења слободе изражавања и промовисања дискриминације… И све тако.

Квалификације које више немају никакав смисао, нити снагу.
Слаби моћ НВО-десанта

Разлика је што је то досад било довољно да се све мисли о праву већине у друштву према ЛГБТ+ идеологији одмах повуку у мишју рупу. Помињање суверености народа, да он има право да „дефинише нетрадиционалну сексуалну оријентацију као различиту од општеприхваћених и устаљених представа“ – дочекивано је с презиром.

Подсећање да то има основа и у „духу је бугарског устава, који прописује да је брак само између мушкарца и жене и да је заснован на православним хришћанским вредностима“ протумачи се као – заосталост средине за „вредностима европске цивилизације“.

Кад се још томе дода локална хришћанска заједница, да је „Бугарска православна црква поздравила амандмане“ – онда је сваком у „цивилизованој Европи“ бивало јасно да никаква расправа нема смисла.

Али бугарски парламент, који иначе углавном личи на сва парламентарна вашаришта широм Европе, одједном је дигао главу – „159 гласова за, 20 против и 10 уздржаних“. Иако је предлог закона дошао од треће партије по заступљености у скупштини – проруског Препорода.

Уобичајено се у тренуцима побуне активира НВО-армија која је трансгранична и наднационална: развију се заставе дугиних боја, потписују петиције академика, најављују нови протести…
Ризик ширења побуне

Кад о томе читате у извештајима западних медија могли бисте помислити да је то апсолутна већина народа/Бугара. Ако мало загребете, јасно је да је реч о малобројним фалангама извиканих имена, чији су „специјалци“ обучени на курсевима по камповима. И који, док западне амбасаде ударају у бубњеве, све раде с одсуством сваке идеје о дијалогу.

Ако бугарска политичка структура овако настави – могао би јој ускоро пасти на ум и онај закон о обавези да се НВО-десантне јединице легитимишу – одакле добијају новац да раде како раде. Као што се недавно десило у Грузији.

Такав закон скоро век има Америка, а онда су га преписали Руси. Недопустиво, запевао је хор „цивилизованог света“. Али, Путин није толико слаб да мора да слуша те арогантне изливе глупости и антилогике.

Кад је Грузијцима пало на ум да донесу такав закон, онда су их нападали да доносе руске законе. Амерички оригинал је избачен из „наратива“. За Бугаре, који би одмах могли бити повезани с Грузијом, могло би да се говори да постају стаљинисти, јер Јосиф Висарионович, као што је познато, бејаше Грузин.

Проблем с угуравањем нових идеологија народима састоји се у томе што је то процес насилан и нетранспарентан. Тако су радили немачки евангелисти, француски револуционари, аустријски реформатори, руски бољшевици, југословенски титоисти… Народ је „пучина једна грдна“, то је затуцано, то се опире прогресу свим силама.
Нежељена Креативна Европа

Ево, молдавски цивилизатор у лику министра културе Сергиja Продана је ових дана морао да повуче Молдавију из програма Европске комисије за подршку културном и медијском окружењу земаља ЕУ и партнерских држава – Креативна Европа.

Наравно, министар, европски човек, за то је окривио „искључиво молдавско друштво“! Такав човек заслужује бољи народ јер се „испоставило да (молдавско друштво) није довољно зрело да искористи прилике које су се отвориле“. Е, сад, да видите у чему је „заосталост“ културних кругова Молдавије: тај простодушни свет није пријављивао пројекте о животу ЛГБТ заједнице, а донације Креативне Европе су ту да подрже идеологију европског друштва.

Пошто Молдавци, ипак, другачије разумеју креативност нису могли „да повлаче средства“ (како се то каже) из донацијских фондова тако „да је република током вишегодишњег учешћа у програму ЕУ Креативна Европа дала више од 400.000 евра, али је на крају добила само 38.000 евра за реализацију својих пројеката“. Кад нема идеолошки подобних пријава и пројеката за грантове нема ни пара, а то што се ту, у дивљим земљама, сматра нормалним не да није добро да се подржи, него мора да се уништи.

Ту, како је својевремено грубо поједноставио онај посланик из Трстеника, морају да клекну и – широм света деценијама подизане мушкарчине! Ових дана се морао сагнути и чувени „Харли Дејвидсон“ компанија чији лик широм света асоцира на мушкарца и по – који распојасан седи на моторчини пред којом стаје дах и онима који никад нису возили ни мопедић.
„Харли Дејвидсон“ кочи

Недавно је „Дејли мејл“ објашњавао да мора да се обрати пажња „на ширење инклузивних вредности у компанијама које су традиционално сматране бастионима традиционализма“. Тако да је у фокусу „Харли Дејвидсон и Марлборо човек“. (Тако се звао бајкерски филм из 1991. са Микијем Рурком и Доном Џонсоном у главним улогама – којим је то укопавано дубоко у свест људи широм света.)

Елем, менаџмент компаније је, у складу са западном модом, подржао „закон о равноправности“ тј. брисање природних разлика међу половима, а онда, добро је да се „контакти са белим добављачима и дилерима смањују, а бело особље отпушта“.

Е, сад, за посао треба вам капитал. То, 30 година после бајкерског филма, контролишу БлекРок, Вангард, Стејт Стрит и филијале (кажу да је то више од 20 билиона/трилиона долара), а промовисање ЛГБТ агенде је „апсолутни приоритет за америчку администрацију“, тј. Федералне резерве. Компаније које не следе пожељне вредности једноставно нису укључене у инвестициони портфолио. Алтернативе монополу три гигантска хеџ фонда – или нема или су слабе.

Тако су фирме пред ултиматимом и уценом. Јер хеџ фондови, Федералне резерве и Давос граде нови светски економски поредак. Прете свету како је у току Четврта индустријска револуција. Важан чин је: „Или се придружите покрету, или изгубите део капитализације компаније“. Тачније, на новом „тржишту“ приоритет имају компаније укључене у пропаганду ове идеологије и „улажу у ‘зелене’ технологије“.
И кад сте, на пример, „Харли Дејвидсон“, нема велике дилеме да ли ће вам приоритет бити очекивања ваших клијената или сугерисани начин привлачења капитала. Јесте, тржишни модел привреде, у којем су овакве фирме настале, претвара се у оно што економисти зову – нови модел дистрибуције. Критеријум престаје бити позиција изборена на слободном тржишту, већ ће се препустити силама глобалне кабале која ће вам одредити место. Дугорочно гледано, појешће их Кинези или ко други на светском тржишту, али менаџер решава проблем сад и овде.
Добитници транзиције

Успостављени систем подразумева да менаџер ту неће лупати главу, него ће пригрлити пожељну идеологију. А ако има неких људи старог кова, они ће бити бачени на „сметлиште историје“, као што је то увек бивало са ренегатима, како су се некако звали људи које је „прегазило време“.

Наравно, постоје ту – „добитници транзиције“ и постоји „транзицијска математика“. Ширењем ЛГБТ+ идеологије БлекРок обећава смањење оптерећења буџета – што мање деце, мање социјалних давања за медицинску заштиту, образовање или за повлашћене хипотеке за породицу.

И паре могу да теку ка богатим! Као на пример – ка фармацеутској олигархији/мафији. Знате, трансродним особама потребни су лекови на редовној основи, а они се и подвргавају вишеструким операцијама. Идеално – нема старог здравог друштва. То доноси екстрапрофите фармацеутима који су укључени у БлекРоков портфолио.

То је део мозаика главних полуга механизма ширења ЛГБТ+ идеологије. Делује моћно, али Човек ти је блесаво биће.

Лакше ће све ићи са ВИ (вештачком интелигенцијом). И док не заживи царство трансхуманизма дешаваће се ломови. Као, на пример, прошле године, кад је у основној школи „у једном од најлибералнијих градова (Лос Анђелес) у једној од најлибералнијих америчких савезних држава (Калифорнија)“ дошло до туче родитеља на протесту због прајда.

Елем, једног мирног петка у мирном приградском насељу скупили су се родитељи јер је менаџмент, посвећен у државно-корпоративне приоритете, одлучио да локална основна школа која се зове Сатикој буде „домаћин догађаја организованог у оквиру Месеца прајда“. Родитељима се чинило да је то „индоктринација неприкладна за (њихову) децу“.

Кад се родитељи пробуде

Школа је узвратила ударац, па је организовала контрамитинг. Искачу групе које тврде „да су демонстрације дискриминаторске“ и да наравно деца имају право (право деце је најјачи аргумент!) „да уче о другачијим врстама породица“. И да од малих ногу схвате – да породица и не треба. То је реликт прошлости. Хришћанска терористичка организација.

Онда је од тога настала вест коју су проносили сви, од Би-Би-Сија и Си-Ен-Ена до новина и социјалних мрежа: избила је туча међу демонстрантима, полиција је морала да интервенише.

Оптужена је и тешка артиљерија неолибералног друштва – интернет. Јер, замислите, родитељи су се усудили да у позивању на окуп објављују на Инстаграму: „Реци НЕ сексуалној индоктринацији!“ или „Једини људи који желе да подучавају децу сексу: педофили!“

Трагично је схваћено да се таква затуцаност појавила у Св. Лос Анђелесу. ЛГБТ главни град света. А један од повређених Ренато Лира, директор ЛГБТ центра у Долини Сан Фернандо, иначе и члан школског одбора, објашњавао је како дивљаци нису дозвољавали да се чита „књига о томе како нека деца имају ‘две маме и двојицу тата'“.

А то је баш брижљиво припремано да се „нашој деци“ приповеда „о породицама разних других култура, а између осталог и о породицама са родитељима истог пола“. Наравно, ту нема места причи од доброј баки девојчице која је имала црвену капу – јер то је плашење деце злим вуковима. А деци треба да се причају само лепе приче. Политички коректне. Да се деца уче како девојчица може да постане дечак док удариш дланом о длан. Само да каже школском психологу. Мајци нема потребе. Деци се дају права – па, нека дете изабере. Нека дете слободно мисли главом оног директора из Долине Сан Фернандо.

У таквим штивима се обавезно појављују, уз неке афричке и азијске недорасле државе и народе, и – Мађарска и Русија. Они кваре бајковито ширење ЛГБТ идеологије у Европи. И буде друге као што су Бугари, Молдавци, Пољаци… Охрабрују и покорене по „цивилизованој Европи“. Ко зна колико ће се појавити Салвинија који ће једног јутра из документа – тако добро освојеног подручја – избацити ту савршену слику „родитеља 1 и родитеља 2“. ЛГБТ+ идеологија би тако остала без очњака. А време борбе непрестане тек долази.