Горан Петронијевић : Ведро небо без облачка

Бог периодично на земљу шаље емисаре, који потврђују Божију милост и вољу, пастви и онима сумњичавима и невернима. Шаљу их да својом појавом и својим делом покушају да васпоставе равнотежу васељенску. Многи не схватају да се Свевишњи на Васељену враћа преко својих апостола који припремају његов повратак.

Један од Господњих апостола, послатих да својим даром од Бога, припреми Христов повратак је и наш у Христу Брат Бора Ђорђевић. Хммм… у земаљском животу порочан, у свим уобичајеним земаљским гресима…па шта..? Господ је у своје окриље радо примао грешнике који су се покајали. Атаман Худијар је после свих лоших дела које је починио, на обалама Волге, ушавши у храм који је требао да ороби, добио Христов глас. Распустио је дружину, сво благо поделио сиромашнима и цркви, а сам се замонашио. Волгом и данас одзвања песма о њему… А песма траје… и стихови остају. А иза Боре су остали и стихови и песме…

Топли, људски, љубавни и патриотски, сатирични и визионарски и музика која у свакој од њих наглашава поенту. И није гледао о коме и против кога пева, гледао је коме пева. Не могу да заборавим тренутак пре око 20 година, када ме је у казамату Хашког трибунала у Шевенингену, почивши раб Божији, председник бивши овог напаћеног народа, Слободан Милошевић, замолио да му донесем ЦД Борин. А Бора је за његовог председниковања, певајући народу, певао против његове власти!

Дакле, није га слушао док је био на власти, али када је сужњем постао, Борину поезију је разумео. Дакле, и Слоба и Бора су свако на свој начин и свако у своје време, постали Христови апостоли… Зато је Бора постао и остао емисар Христов, а да сам то није нити знао нити је томе тежио. Много је људи који мисле да нису верујући, а живе и раде баш онако како је то богоугодно. Својим животом и делом мисионаре, а да сами тога нису свесни… Али време и одјеци његовог рада, покажу сву његову богоугодност. И да будем конкретнији… Бора Ђорђевић, радног надимка Чорба, је несвакидашња појава у универзуму и нашим балканским просторима. Нико као он! Стихови, музика, јавна сцена, храброст изговорене речи, све је то оно што је Њега особило у времену и простору.
И сада, када се, колико чујем, спремаш Богу на истину, не брини… мало је оних који су заслужили зелене рајске ливаде као Ти, ако то уопште желиш Мајсторе!!?