ИМА ЛИ НАДЕ ЗА СРБЕ? ИМА, И ТО ЈЕ МИЛОСРЂЕ

ВРХОВНА ВРЛИНА

По учењу Светог Писма и Светих Отаца, милосрђе је врлина над врлинама:„Милошћу и правдом очишћава се грех“ (Приче Солом. 16, 6). Нема греха који не би могла да очисти милостиња. Вода по својој природи не пере нечистоћу тела тако, као што милостиња својом силом отире нечистоту душе, каже Свети Јован Златоусти. Писмо каже:„Вода гаси најјачу ватру, а милостиња искупљује грехове“ (Премудрости Исуса Сирахова 3, 30). „Зато искупи грехе своје правдом и безакоња своја милошћу према невољнима“ (Данило 4, 27). На Суду Божјем, милосрђе побеђује, Свети Јован Златоусти каже:“На суду Божјем ти ћутиш, а милостиња заштићује; или боље, онда кад ти ћутиш хиљаде уста говоре за тебе.“ Сиромаси нам продају рај, каже Златоусти:“А пошто се оно продаје? Пошто хоћеш: цену не одређујем, да се не би позивао на сиромаштво. Колико при себи имаш новца, за толико и купи. Имаш ли најситнију монету (пару)? Купи небо, не зато што је небо јевтино, него зато што је Господ човекољубив. Дај мало, и узми велико; дај смртно, и узми бесмртно; дај трулежно, и узми нетрулежно. Слепац коме је указано састрадање, може да руководи у Царство небеско; онај који налеће на зидове и упада у рупчаге, постаје путовођа узласка на небо. Милостиња је лествица која води на небо.“

Ко чини милостињу, каже Свети Исак Сирин, постаје сличан Богу:“Ништа срце не може тако да приближи Богу, као милостиња, која се даје великодушно, са осмехом и радошћу на лицу, и не одваја богатог од сиромашног, јер и Господ Исус није одвајао достојне од недостојних. Милостињом се у души оцртава она света провобитна красота, којом се човек уподобљава Богу“. Старозаветни мудрац Исус, син Сирахов, о милостињи:“Сине, немој лишити сиромаха његове потребе, и не одвраћај очију од просјака. Не жалости душу онога који је гладан, и не озлојеђуј убогога у жалости његовој. Не раздражуј још више огорчено срце, и не одлажи давања потребитоме. Не одбијај паћеника који преклиње, и не окрећи своје лице од сиромаха. Не окрећи свога погледа од потребитога, и не дај му прилику да те проклиње; јер ако те прокуне у огорчењу душе своје, Онај који га је створио чуће молитву његову. Чуј сиромаха и дај му кротко одговор који ће га обрадовати. Нека рука твоја не буде пружена да прима, ни савијена назад кад треба да даје. Помози сиромаха због Божје заповести, и због његове жалости не врати га празних руку. Помози ближњега према својој моћи, и чувај се да сам не паднеш у невољу“ (Премудрости Исуса Сирахова, гл. 4. и 29).

СИРОМАШТВО, БЕДА И МИЛОСРЂЕ

Живимо у немилосрдно доба. У доба када су наша срца затворена, а пустиња се шири, бескрајно.
Како је рекао Мармеладов Раскољникову, достојанство се може сачувати у сиромаштву, али не и у беди:“У сиромаштву чувате племенитост природних осећања, али у беди то не може нико и никад. Беднике на истерују мотком, него метлом почисте из људскога друштва, да још увредљивије буде. Зато је свако дужан да се бори против беде у којој живе наши ближњи. Зато смо, Бога и ближњих ради, обавезни на милосрђе.

Владика Николај нам каже:“ Кад би се људи сваки дан сећали милосрђа Божјег према себи и они би били милосрдни један према другом.
Ништа тако не чини једнога човека немилосрдним као вера да нико нема милосрђа према њему. Нико? А где је Бог? Не награђује ли нас Бог сваки дан и сваку ноћ својим милосрђем за немилосрђа људи? И зар није важније за нас да се у царскоме двору цар односи према нама с благоволењем него ли слуге цареве?

Шта нам вреди, ако нас све слуге цареве обасипају милошћу а цар негодује према нама?
Људи постају немилосрдни ишчекујући док се прво други покажу према њима милосрдни. Но гле, то исто и други чекају од њих! И у том узајамном ишчекивању милосрђа један од другог сви људи, више мање, постају немилосрдним. А милосрђе није врлина која чека но која наступа. Јер откуда би људи уопште знали за милосрђе, да Бог није први наступио са Својим милосрђем? Милосрђе Божје изазвало је милосрђе код људи; и да Бог није показао први Своје милосрђе, не би се у свету уопште знало ни за реч милосрђе.
Ко схвати милосрђе као врлину која наступа а не која чека, и као такву почне је испуњавати, томе ће се и небо и земља убрзо показати у другој боји. Јер ће убрзо познати и Божје и људско милосрђе. Милосрђе је удар који непогрешно изазива варницу. Ко даје тај блажени удар и ко га прима, обојица осећају Бога међу собом. Онога часа осећа се милујућа рука Божја на оба срца. Зато је Господ и рекао:блажени милостиви јер ће помиловани бити.

Милосрђе је веће од сажаљења, које су мудраци у Индији проповедали као највећу врлину. Један човек може се сажалити на просјака и проћи мимо њега, но милосрдан ће се сажалити и помоћи просјака. Бити пак милосрдан према просјаку није још ни најтежа ни најкрупнија ствар у закону Христовом – него бити милосрдан према непријатељу.“
То је задатак који нам је постављен.
Има оних који су на извршење задатка кренули.

КОМЕ СУ ПОМОГЛИ „СРБИ ЗА СРБЕ“

Хуманитарна организација „Срби за Србе“ постоји од 2005. године и за 19 година, има 11 огранака у свету и помогла је више од 3.300 породица са више од 15.500 деце. Уз помоћ бројних донатора широм света прикупљено је 15 милиона евра донација. Оно по чему је препознатљива је потпуна финансијска транспарентност. За успешан рад и постигнуте резултате ову хуманитарну организацију Српска православна црква одликвала је Орденом Светог Саве на Видовдан 2015. године.
Коме су „Срби за Србе“ помогли?
Ево неколико примера.

Породица Аврамовић је из страћаре без купатила и воде у којој су живели у месту Голобок усељена у кућу која се налази у Смедеревској Паланци. Поред Виолете, ову породицу чине и отац Горан и деца: Александар (22), Славољуб (21), Алекса (17), Ирена (14), Теодора (13), Сара (11), Сања (10) и Филип (7). Најстарије ћерке, Биљана (27) и Оливера (25) удате су и не живе с њима. купила кућу, заменила столарију, купила електрични шпорет, два кревета са душецима, водоводни материјал, славине и бојлер.
Указана је и помоћ самохраној мајци Жељани Драгојевић ( 32 ) из Дервенте. Новине су извештавале:“У yлици Жељезничка број 1 у Дервенти, недалеко од модерног хипермаркета и магистралног пута, у прастарој бараци у којој су се некад одмарале машиновође и радници, своје гнијездо свили су малишани: Ана-Марија (15), Данијела (13), Кристина (12), Жељко (10), Кристијан (8) и Дражан (4). Мајка Жељана није скидала осмијех са лица јер она и њена дјеца коначно имају свој дом, своје уточиште, топлу кућу и оазу мира.“Дочекујемо празнике у својој кући. Живјели смо у неусловном објекту, а сада моја дјеца имају своје собе, етажно гријање, нема више влаге ни буђи на зидовима. Све је ново и лијепо, онако како се само пожељети може“, рекла је Жељана.
А септембра 2021. радост је посетила Старо Нагоричано. „Срби за Србе“ бележе:“Наша нова акција и помоћ српском народу у Северној Македонији обухватала је посету општини Старо Нагоричане, где смо у истоименом селу завршили изградњу нове куће, новог дома за породицу Лазаревски! Укупан износ грађевинских радова и опремања куће износи 37.515 евра. Домаћин Стоје за нешто мање од годину дана, добио је нов дом. Тескобу свакодневице коју смо видели последњи пут, већ је промењена, на измученом лицу домаћина са видиљивим борама провејава осмех.(… Домаћица, Стојетова супруга Благица је била ћутљивија. Захваљује се, осмехом клима главом, док је ћерка Катерина предусретљива и вредна око послуживања пристиглих гостију на част у новом дому. И Мите, који нам је прошли пут пожелео добродошлицу реченицом „Помози Бог, браћо Срби!”, вредно припомаже. Са њима је и бака Стојанка. На њеном старачком лицу видиљива је сва патња живота, радује се што ће унучад имати нов дом, али кроз зубе процеђује носталгију за старим крајем, уз помешане емоције и сузе радоснице.(…)Био сам у паклу, сада сам у рају – говори сузних очију Стоје, упутивши благослове Хуманитарној организацији Срби за Србе, која брине за Србе у Македонији, али и СПОНА-и која га је како рече, пронашла, и довела ове добре људе у његов дом.“
То је само неколико примера са сајта организације, на који свако може отићи и суочити се са делима милости, данас и овде.

ДОНАТОРСКО ВЕЧЕ У ЧАЧКУ

Био сам, 11. јуна ове године, у Чачку на једној донаторској вечери у организацији удружења „Срби за Србе“, и био сам прво скрхан, а онда срећан. Гледао сам, и то ме је скрхало, њихов документарни филм о сиротињи којој помажу, а затим је кренуло скупљање помоћи – на аукцији су, између осталог, била и сабрана дела Матије Бећковића, који је кратко, али сјајно, поздравио присутне, показујући да је прошло време наших непријатеља, који су слали Србе на Србе: сада је време да дела милосрђа творе Срби за Србе.

Песник је поручио:“Чуло се “Србе на врбе”, па се чуло “Serbien muss sterben”, па се чуло “Србе на Србе”, па је сада време да се чује “СРБИ ЗА СРБЕ”!…“
Бећковић је подсетио на причу о једном лопову који је крао грнчарију, и мудраца који је тим поводом рекао:“Земља земљу краде“. И додао је:“А колико ће се кад тад насмејати косовски цар Лазар кад после свих векова устане из гроба и угледа, не неког несретника како краде некакву грнчарију, него хиљаде разбојника који усред бела дана, пред очима целога света не краду грнчарију него Грачаницу, Високе Дечане, Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку, Девич, Соколицу, Косово Поље, косовске божуре, жилу куцавицу, а не знају да је кључ од Косова, Лазар однео и сакрио на небу. Важно је и то што последњих година сваком трећем, четвртом детету на Косову и Метохији дају име Лазар.“

У музичком делу програма наступали су дивни „Фенечки бисери“, а виолиниста Андрија Абрамовић отворио је забавни део програма. Певала је и Ана Кокић. Програм су водили Марија Моровић и Стефан Поповић.
Вече је, сведочи Зорица Лешевић – Станојевић, новинарка „Чачанског гласа“, организовано поводом велике Видовданске акције за помоћ Србима на Косову и Метохији, која је намењена за збрињавање четрдесет породица које остају на свом огњишту кроз инфраструктурну подршку, куповину кућних апарата или обезбеђивање средстава за рад и одрживи опстанак.

КАКО ЈЕ ТО БИЛО?

После приказивања краћег документарног филма о потребитим породицама и деци на Космету, која живе потпуно неусловно и на ивици егзистенције, и филма о остварењу прошлогодишње Донаторске вечери за породицу Бешански са тада шесторо деце и седмим на путу, у драгачевским Дучаловићима, у име Хуманитарне организације „Срби за Србе“ обратио се Игор Рашула:“Захваљујући вашем времену и донацијама променићемо животе више од сто малишана и зато нам је важно да се вечерас вратите кући пуни утисака и да схватите колико нам ваша подршка значи. Да вечерас легнете у кревет свесни да ће мали Лазар, Алекса и Андријана из села Копиловице добити 16 грла оваца које су одувек желели, да ће родитељи Кристине, Николине, Михаила и Лазара из Сувог грла добити минибагер. Постаћете део срећније будућности 40 породица на Косову и Метохији.“

Млади кошаркаш Алекса Аврамовић, Чачанин, сматра да сваког јуна у Чачку треба организовати овакве вечери:“ Нисам имао овакву трему ни у финалу Светског првенства.“
На хуманитарној аукцији лицитирани су кошаркашки дрес Алексе Аврамовића који је носио на Светском првентству у Манили 2023, фудбалски дрес репрезентације Србије Александра Митровића, сабрана дела академика Матије Бећковића са посебном личном посветом, уникатна кошуља бренда „Gufo wear“ и препис странице „Мирослављевог јеванђеља“ на пергаменту калиграфа Душана Мишића.
Највећи донатор био је Милан Поповић, власник хотела „Ројал“, који је донирао комплетну услугу за ово вече, а био је и купац сабраних дела Матије Бећковића. Поповићу је дарована икона Светог Василија Острошког, а међу купцима на аукцији лицитирали су из Чачка и Владе Драгић, Милош Стеванић и други.
Отишао сам са скупа као човек који има наде.

МИЛОСРЂЕ, ОПЕТ И ОПЕТ

„Срби за Србе“ су настојање да се, у нашем часу, буде хришћански милостив.
То је нада и утеха српском народу. Нисмо мртви, иако се смрт креће против нас огромном брзином.
Бог је милостив: .,Ја сам милостив… Ја сам Господ који чиним милост“(Јерем. 3, 12; 9, 24). „Милости хоћу а не жртве“, поручује Он преко пророка Осије (Осија 4, 1). „Не за дела праведна која учинисмо, него по својој милости спасе нас Бог“, учи свети апостол Павле (Титу 3, 5). А псалмопевац кличе: „Милости Господње пуна је земља… До неба је и виша од неба милост Његова“ (Псал. 25, 10 ). Христос каже: „Будите милосрдни, као што је и Отац ваш милосрдан“ (Лука 6, 36). Свети учитељ милости, Јован Златоусти, каже:“Дај невољнику макар најмање: и то неће бити најмање за онога ко у свему оскудева… Ти си здрав и богат? Онда утеши болесника и сиромаха. Ти ниси доживео пад?

Онда подигни онога који је пао и разбио се. Ти си весео? Онда ободри клонулога. Ти си срећан? Онда олакшај судбину унесрећеног. Дај што било Богу као захвалност за то што не припадаш броју оних који имају потребу у доброчинствима, него броју оних који могу да укажу доброчинства, што не гледаш у туђе руке, него други у твоје. Обогати себе не само имовином него и побожношћу, не само златом него и врлинама, или, боље, само њима … Буди за несрећног богом, подражавај милосрђу Божјем. Јер ништа толико не уподобљава човека Богу, као доброчинство; ма да Бог несравњено више добра чини, а човек мање, према својим моћима. Ако не можеш да укажеш велика доброчинства, укажи мања. Помози му, пружи храну, одећу, лек, превиј ране, обавести се о његовом јадном положају, поразговарај о трпљењу, осмели се, дођи. Тиме нећеш унизити себе … Ако ништа немаш, утеши сузама. Велики је лек за онога који зло трпи, кад се неко из душе сажали на њега; несрећа се много олакшава искреним саосећањем“.

Тако нас је учио Свети Јован Златоусти, чију Литургију служимо скоро сваке недеље.
Ако наш народ опет буде кренуо путем милосрђа, он ће, Божјим благословом, наставити да постоји. У мраку и крви који нас окружују, то нам је и нада и утеха и путоказ ка Небеској Србији, нашој вечитој отаџбини и очевини.

Владимир Димитријевић