Распирује се глобални литијумски рат: Поприште Донбас, а копља се укрштају и у Србији

Најновије информације указују на велика налазишта литијума на територији Украјине и Донбаса. Уколико се ти подаци покажу као тачни, Украјина би постала највеће налазиште литијума не само у Европи, већ и у свету. Глобални литијумски рат је могућност у коју би можда и Србија могла да буде увучена.
Директор Немачког института за литијум Улрих Блум изјавио је како Кијев не би требало да уступи Донбас Русији из разлога што тамо постоје огромна налазишта литијума. Како је он истакао, Европа би већину тих ресурса могла да искористи да „убрза своју енергетску транзицију“.

Лист „Глобал тајмс“ пише да НАТО подржава кијевски режим како би добио приступ налазиштима литијума у Донбасу и покушао да ослаби Русију, док жеља да настави финансирање Украјине гура ЕУ ка „економском самоубиству“.
Професор београдског Факултета политичких наука и директор Центра за студије Азије и далеког истока Драгана Митровић каже да је питање копања литијума већ неколико година вруће геополитичко питање, поготово од тренутка када је наметнута зелена агенда и инсистирање на преласку на друге изворе енергије.
Она подсећа да су наметнути прописи унутар саме Европске уније који свима налажу да избаце из употребе класичне аутомобиле и замене их електричним колима који иду на литијумске батерије.
Зависни од Кине

Митровићева подсећа да глобалном производњом литијума доминира неколико земаља и да је до сада била размештена у Аустралији, Чилеу, Кини, Африци. У Зимбабвеу су потврђена налазишта великих резерви литијума, али ту је Кина доминантна. Сједињене Америчке Државе настоје да буду присутни и доминантни у Чилеу, али је Чиле најавио да ће све своје руднике национализовати.

Извештај америчког геолошког прегледа од пре три године навео је где се налазе највеће светске залихе литијума. По тадашњим проценама, Аустралија је давала 55 одсто светске производње, Чиле нешто преко четвртине, Кина 14, Аргентина 6 одсто. Кина је била и највећи прерађивач, јер се ту не ради само о екстракцији, односно извлачењу, него и о преради литијума која је врло упитна и у односу на екстракцију још гора по животну средину, рекла је Митровићева за Спутњик.

Овде се ради, каже она, о питању ко ће предњачити у новој зеленој агенди. Кина је постала највећи произвођач и извозник електричних аутомобила, а САД и Европска унија су јој наметнули казнене увозне мере. Увозне царине на кинске аутомобиле у Америци износе 100 одсто, док у ЕУ износе 18 до 30 одсто.
Имамо настојање ЕУ да се геополитички понаша и према Русији и према Кини на начин који подразумева да смањи своју зависност од њих. Видели смо како је ЕУ економски прошла када је на силу прекинула у великој мери ослањање на увоз нафте и гаса из Русије. Сада настоји да смањи зависност од увоза литијума који је, као најлакши минерал, присутан свуда, од телефона и таблета, до електричних аутомобила. Увек иза тога стоје велики произвођачи аутомобила у настојању да њихова производња електричних аутомобила постане конкурентна кинеској.
Хистерична унија

Иако се пројекат копања литијума у Србији привремено био зауставио због огромног противљења локалног становништва, Европска унија се наглашено понаша готово хистерично у свом настојању да постане конкурентна и смањи зависност од Кине, каже наша саговорница.
Та нека узаврела идеолошка кампања и геополитичка острашћеност не би требало да постоје. Требало би да се све то рационално анализира. Цела та агенда је, по мом мишљењу, веома упитна. Такође је упитно и то да ли ће ЕУ моћи да забрани људима да возе електричне аутомобиле или да их натера да бензинске замене електричним. По мом мишљењу, пре ће доћи до промене законодавства.

Митровићева је упозорила да се сада вуку многи исхитрени потези и врше притисци, те да се долазак немачког канцелара Шолца у Србију може тумачити на више начина. Можда се ради о притиску на Србију, каже она, а можда и на инсистирању на остваривању нечега што је неко некоме некада обећао.

Оно што показује испитивање јавног мњења јесте да су грађани у јако великој већини против свега тога. Моје мишљење је да у оваквој атмосфери велике подељености, не само у домаћој јавности већ велике опште неравнотеже, опасности и изазова по мир и стабилност у окружењу, Европска унија вуче много, много штетних потеза у низу. Сматрам да се треба дистанцирати и бити опрезан до највеће могуће мере, а не треба доносити на пречац тако крупне одлуке, закључила је Драгана Митровићева за Спутњик.
Уништење Русије битније од литијума

Аналитичар Бранко Павловић каже за Спутњик да се у питању Украјине не води никакав рат због ресурса. Иако су присутни интереси мултинационалних компанија, усмеравање Украјине да буде платформа за напад на Русију од много је већег значаја него питање профита на рударењу било које врсте.
Колико год били значајни у милијардама, када ставите у контекст укупних привредних токова, то не може бити никакав озбиљан разлог рата с Русијом. Могло би да буде да је на супротној страни нека мала држава која не може да одбрани своје ресурсе, али водити рат против Руске Федерације никада није због нечега попут литијума, већ због тога да Руске Федерације као такве не буде, односно да она као целина буде под контролом Америке и Запада. То је много већи интерес него што је сам литијум, закључио је Павловић.