Георгије Зотов: ПРИЧИЦА О СТРАШНИМ ПРЕТЊАМА НА ИНТЕРНЕТУ

Једног дана је Георгије почео да размишља о претњама на интернету. Људи који упућују претње увек га забављају, и стално се присећа једног те истог случаја.
Пре око 25 година, у зору интернета, Георгије је комуницирао у неком чату. Администратор чата био је момак по имену Дима, чија је мајка била Рускиња, а отац Грузијац. Експлозивног, врућег карактера, али у исто време веома добар лик. И тако, једна особа је стекла навику да иде на овај чат и уплиће се у причу. Та особа је баш умела да вређа – обећала је да ће јеб… администраторову трудну жену, а што се тиче нерођеног детета, нећу да цитирам. „Наћи ћу те и растргнућу те“, нежно је обећао Дима. А он није трошио речи.

Из неког разлога људи и тада и сада мисле да интернет значи потпуну анонимност. Дима је имао IP тог страшног опонента, а онда се преко познаника повезао са провајдером, и опа – адреса је била ту.
Дима креће на пут. Не зна да ли ће згодни момак бити код куће, али у њему кључа племенити бес. Мисли да ће сад овим мамојебом окречити зидове и добро се осећа.
Тип је живео на периферији града, била је то дуга вожња. Током путовања, Дима је пажљиво размишљао о многим опцијама шта с њим да уради, и најчувенија Торквемадина мучења у поређењу са Диминим замислима била су дечји вртић.

„Не бих се изненадио да сам га убио“, мирно ми је рекао касније, палећи цигарету. „И робијао бих, наравно. Али, дођавола, он ме је потпуно излудео, и није ме било брига за последице.”
И тако, долази Дима у неку подмосковску вукојебину. Звони на вратима. Зачудо, одмах му отварају врата (можда је тип некога очекивао). На прагу стоји мршави бедник у наочарима са избијеним предњим зубом. Зачуђен, Дима га гурне у груди и уђе. „Знате, моја песница се одмах опустила“, рекао ми је касније стидљиво. „Претпостављао сам да је то неки шмокљан, али да је баш такав, нисам рачунао. Па, протресао сам га пар пута. Шта, нема зуба, већ је неко долазио? А он ће: па да, долазио. Онако љигав, слабашан, као да је комарац појебао жабу. Кажем, душо, зашто се тако зајебаваш? Неко ће те на крају убити.“

Одлазе у кухињу. Несрећник приставља чајник. Објашњава да нема девојку. Нема ни пара. Зајебанција на интернету једина је радост и смисао његовог живота. Већ су га једном претукли. Како је Дима рекао, није се ни уплашио, него се држао достојанствено: „Да, пошто си ме нашао, имаш право да ме измлатиш, само сачекај да скинем наочаре“.
Дима је чак покушао да пробуди бес подсећањем шта је ова будала обећала да ће учинити Диминој жени, али, гледајући га, није могао да се наљути, већ само да се насмеје.
Дима му је објаснио да ће, ако се претње понове, доћи и нокаутирати га са кућног прага. И отпловио. Тип је од тада у чату уредно избегавао Диму. Али је очајнички зајебавао друге, говорећи да ће их тући левом руком и тако даље.

Георгију су на интернету много пута упућивали неке претње, обећања да ће се разрачунати, писати где треба, итд.
И сваки пут се сети овог тихог, јадног дркаџије. И постаје му смешно.

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)