Душан Пророковић: Србе убеђују да Косово није важно, а Нова Каледонија је – срце Француске

Током прве деценије овог века, када су вођене полемике о статусу Косова и будућности региона, десетине београдских аналитичара, политичара и НВО-активиста убеђивали су свеколику јавност како Срби кардинално греше! Србији су важне територије, није јој важан народ. За рубрику веровали или не, тек бејаше и министара који су ту мантру изговарали.
Остаће то као сведочанство о једном суморном времену у ком се свакодневно образлагало како је будућност у људима, територије су небитне, ионако ћемо сви једног дана постати ЕУ!
Било би занимљиво чути данас, деценију и по касније, шта заговорници ове тезе имају да кажу о посети Емануела Макрона Новој Каледонији.

При томе, административни центар тог острвског архипелага – Нумеа, удаљен је од Париза преко 16 хиљада километара, редовним летовима и успут преседајући путује се авионима преко тридесет сати.

Шта ће Нова Каледонија Французима
Још се може и додати како се ради о територији релативно скромне површине од двадесетак хиљада квадратних километара, са испод триста хиљада становника. Шта ће Француској толико удаљена територија? Да ли су територије напрасно постале важне?
Домороци из народа Канака често су протестовали претходних деценија, а на два референдума гласали за независност. Ипак, пошто је протоком времена смањиван њихов процентуални удео у укупном броју становника, више нису натполовична већина и на референдумима су тесно губили. Трећи референдум, организован 2021. године су бојкотовали.
Како не би више ризиковале са референдумима и „тесним исходима“, француске власти су промениле правила и дозволиле да убудуће гласају и сви досељени становници који имају боравак дужи од десет година. Французи који се досељавају сигурно неће бити за раздруживање, домороци остају у мањини на изборима и евентуалним референдумима.
Зашто је криза ескалирала?

Био је то окидач за нову ескалацију насиља на улицама, слање француских полицајаца у ову прекоморску територију и експресни долазак председника Макрона у Нумеу. Нову ескалацију због тога што је сличних дешавања било и раније, није ово први пут. Заведено ванредно стање укључује кућне притворе, забране вожње, али и забрану Тик-тока.
Паралелно са тим, француски званичници осудили су умешаност других држава у изазивање нереда, посебно апострофирајући Азербејџан. Тако се дугогодишња Француска подршка јерменском премијеру Пашињану одразила и на дешавања у Пацифику! Није до краја јасно каква је улога Азербејџана у свему, али крајње начелно посматрано, није до краја јасно и зашто сада у Паризу тако оштро реагују када се Француска исто тако мешала у унутрашња питања читавог низа држава. Да ли је подстицање протеста дозвољено само када то раде земље колективног Запада?
Иначе, протести имају и изражену социјалну димензију. Гледајући из угла статистике, Нова Каледонија „стоји одлично“.
Номинални бруто друштвени производ пребацује 30 хиљада евра годишње по глави становника. Међутим, читајући истраживања о стању у том делу света одмах се уочава како је дистрибуција добити екстремно неравномерна.

Отуда и крупна друштвена раслојавања, чак трећина домородаца живи у сиромаштву, још трећина је једва изнад постављених граница за одређивање параметара пристојног живљења. Ваљда желећи да смири тензије, Макрон је по доласку истакао како социјалне и економске неједнакости нису смањене „већ су чак и порасле“, што делује као обећање да се нешто по том питању мора предузети. А нешто ће свакако бити предузето. Јер, Нова Каледонија јесте важна територија за Француску.
Тајна никла

Најчешће се истиче да је то због никла. На Новој Каледонији налази се око четвртина потврђених светских резерви никла. Досадашња експлоатација никла и фероникла била је мање или више интензивна, у зависности од берзанских цена и исплативости посла (на пример, у 2000. години одиграо се велики пад цена због чега је смањена производња за трећину, али 2020. Нова Каледонија је била четврти највећи произвођач на свету).
Но, од сада, а због употребе ових елемената у индустрији батерија за електричне аутомобиле, очекује се да ће тај посао процветати. На тој територији су стратешке сировине којих се Француска не жели одрећи.

Ипак, треба истаћи и да се Француска не жели одрећи своје прекоморске територије из још једног, геополитичког разлога. Захваљујући војним базама на Реиниону и Мајоту, у Француској Полинезији и антарктичким остврима (Тerres australes et antarctiques françaises), као и на Новој Каледонији, Француска је присутна и у региону Индо-Пацифика.
Војне базе ове земље у афричким државама, те Џибутију и УАЕ такође имају улогу да логистички и оперативно повезују Париз са инсталацијама у индо-пацифичком ареалу. У стратешком смислу, ово је велика предност Француске, коју има тек ограничен број актера у међународним односима. Немачка, која је дуго апострофирана као „мотор Европе“ ту могућност нема, па је и њена улога у светској политици због тога мања.

Услед свих дешавања у Индо-Пацифику, а поготово имајући у виду претпостављено заоштравање односа између САД и Кине, у одређеном развоју ситуације Француска може постати пожељан партнер другим великим или регионалним силама и кроз таква партнерства штити своје политичке и економске интересе.
Територије су важне. Макар биле и толико удаљене од престонице. Макар њихова важност у једном историјском периоду изгледала симболично или занемарљиво.
Макрон јесте експресно отпутовао на Нову Каледонију како би показао одлучност и преко тога стабилизовао пољуљани рејтинг, али и због задржавања контроле над стратешким сировинама и очувања прекоморске стратегије која повећава геополитички значај земље у глобалној арени.