М. К. Бадракумар: Ако Русија неће да ескалира у Украјини, Америка хоће

Посреднички рат Сједињених Држава са Русијом дошао је до нове одлучујуће тачке. Бојиште се драматично помера ка руској територији, што је појава без преседана чак и током Хладног рата. Исход овога представљаће монументалан догађај за политику 21. века.

У томе постоје три кључна проблема. Прво, НАТО стратегија напредује услед развоја свести на Западу да није могуће поразити Русију унутар Украјине, друго је уставна криза у Кијеву пошто председнички мандат Володимира Зеленског истиче 21. маја и треће су, од значаја за све ово, намере Русије.

Да не буде забуне, НАТО и ЕУ унапређују своју стратегију, док се Русија нада да може да остане „корак испред“ Запада, како је то председник Владимир Путин рекао.

Питање времена

Русију не интересује ескалација пошто јој добро иде у рату исцрпљивања са Украјином. Русија се толико ефектно супротставила америчкој агенди да ју је приморала да, у пружању подршке Украјини, погази сва своја претходно наметнута ограничења.

Данас је велико питање како разумети тврдњу Бајденове администрације – коју су саопштили Национални савет за безбедност Беле куће, Стејт департмент и Пентагон – да се противе томе да Кијев користи западно наоружање за нападе на предратну руску територију.

Усталио се образац према којем, кад год Вашингтон каже да неки напредни борбени систем неће бити испоручен Украјини, Кијев само треба да се стрпи пар месеци док Бајден не погази сопствену црвену линију.

Стога, Русија ово неће прихватити као последњу реч Вашингтона. Интересантно је како се припрема терен за шкартирање и овог табуа, док и конгресни републиканци и државни секретар Блинкен позивају Белу кућу да да зелено светло, а Њујорк тајмс и Вашингтон пост пишу да је само питање времена пре него што администрација да званични амерички благослов за нападе на предратну територију Русије.

Њујорк тајмс и Гардијан у четвртак су известили да заправо у америчком ставу већ постоји промена, односно да се Украјинцима сада дозвољава да америчком артиљеријом узвраћају на ватру руских батерија са руске стране границе у области Харкова, па чак и да гађају концентрације руских снага у околини Белгорода.

За то време, само што није почела нова фаза којом ће бити окончана битка за Донбас, која и након две године остаје недовршена. Ушанчена украјинска војска везује регион од Покровска, преко Краматорска и Славјанска, па и даље угрожава јужну Доњецку област.

Слично томе, Волчанск, који се налази на граници према Белгороду и Купјанску, такође је битна логистичка тачка и железничко чвориште (скоро 20 железничких линија пресеца овај град, од чега половина иде директно у Русију), а представља трн у месу ове пограничне области Русије.

Руси су отворено изјавили да се узастопни упади у Белгород и његову околину из Харковске области морају зауставити стварањем „безбедносне зоне“. Путин је о овоме лично говорио још у марту.

Из актуелних индиција се може закључити да су руске операције усмерене на два украјинска града близу границе: Волчанск и Липсти. Русија би могла да прошири фронт и на Сумску област, али било какав озбиљан напор да се заузму било Суми, било Харков, делују нереално у овом моменту.

Знаци нису добри

У једној бриткој анализи, познати руски стручњак „Велики Серж“ прошле недеље је написао: „Главна сврха ових фронтова биће везивање украјинских резерви како би се укинула могућност Украјине да реагује на другим фронтовима“. Овај рат неће бити добијен или изгубљен у Харкову, него у Донбасу, који остаје одлучујућа позорница.

„Изгледа да смо тренутно чврсто у припремној фази руске летње офанзиве у Донбасу, која ће (између осталог) обухватати руски продор на град Константиновку. Ово је последња велика урбана област која брани правац ка Краматорску и Славјанску са југа (подсећам да ова два срасла града представљају крајњи циљ руске кампање у Донбасу)“.

Путин је оштро реаговао на скорашње посредничке нападе западним наоружањем на стратешку инфраструктуру Русије унутар њене територије, упозоривши да „бескрајна ескалација може да доведе до озбиљних последица“.

Како је рекао, „далекометна прецизна оружја не могу да се користе без система навођења и осматрања из космоса… коначна селекција мета и лансирање једино могу бити дело високо обучених специјалиста који се ослањају на овако прибављене податке, податке од извиђања“.

„За неке офанзивне системе, попут ракета сторм-шедоу, лансирања се могу вршити аутоматски, без употребе украјинске војске… лансирање других система, попут ATACMS, на пример, такође се ослања на извиђачке податке прибављене космичким платформама, мете се идентификују и аутоматски преносе релевантним посадама које можда ни не схватају шта тачно гађају. Посада, можда чак и украјинска посада, затим врши лансирну секвенцу. Међутим, читаву акцију састављају представници НАТО земаља, а не украјинска војска“.

„Стога би званичници ових НАТО земаља, нарочито оних у Европи, а нарочито малих европских земаља, требало да имају на уму да управљају малим у гисто насељеним земљама пре него што проговоре о нападима у дубину руске територије. Ово је озбиљна ствар, немојте сумњати у то, и ми врло пажљиво пратимо развој ситуације“.

Посебно важно

Што је посебно важно, Путин је истакао следеће: „Уколико би се Европа суочила са овим озбиљним последицама, шта би Сједињене Државе учиниле, имајући у виду наш паритет у стратешком наоружању? Тешко је рећи. Да ли траже светски рат? Мислим да пре желе да се споразумеју о стратшком наоружању… Чекаћемо да видимо шта ће се следеће догодити“.

Међутим, све је више назнака да је Бајденова администрација просто привремено ставила по страни идеју употребе далекометног западног наоружања за ударе на стратешке системе дубоко унутар руске територије, макар док се не заврши НАТО самит у Вашингтону (9-11. јул) како би се стадо одржало заједно.

Исто тако, Бајден је можда израчунао да је сврсисходно да појача тензије са Русијом уместо да спољнополитички домен препусти израелском премијеру Бенјамину Нетанјахуу, који долази у Вашингтон како би се обратио Конгресу. Израелски саветник за националну безбедност Цахи Хангеби рекао је за израелске медије у среду како „очекујемо још седам месеци борби у Гази“. Републиканци већ издвајају Блиски исток као највећи Бајденов спољнополитички фијаско. У томе лежи права претња.

Постоји изузетна конзистентност у ономе што Руси говоре, да ће дубина предложене безбедносне тампон зоне дуж западних граница у потпуности зависити од безбедносних питања. Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев експлицитно је изјавио да безбедносна зона можда неће обухватати само Кијев, него да ће се протезати све до пољске границе уколико Запад пошаље Кијеву далекометно оружје. Значајно је и што је у уторак Путин довео у питање легитимитет останка Зеленског на власти, пошто му је председнички мандат истекао 21. маја.

Лоптица је у Бајденовом дворишту. Али знаци нису добри. Немачка, која је најближи амерички савезник у Европи, по свему судећи, мења плочу и сада тврди да „дефанзивне акције Украјине нису ограничене само на њену територију, него се такође могу проширити и на територију агресора“.

Канцеларкин портпарол рекао је да пређашњи став Берлина о томе да Украјина не може да користи немачко оружје против руске територије „представља саопштење чињеница“ које је било тачно у то време, али се не односи нужно и на будућност. Одбио је да открије тачне договоре Берлина са Кијевом о употреби немачког оружја.

Превео Војислав Гавриловић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Reuters/Gleb Garanich

Извор Indian Punchline