Зашто се у црногорској резолуцији о геноциду у Јасеновцу не помиње НДХ

Значај резолуције о Јасеновцу, предложене у црногорском парламенту, иако без прецизних историјских чињеница, јесте у томе што ће то бити доказ да српски народ у Црној Гори има одређени политички утицај, мада не колико би требало, због чега и није успео да се измени став Подгорице у гласању у Генералној скупштини УН.

Ово каже за Спутњик председник општине Никшић Марко Ковачевић поводом предлога резолуције о геноциду у Јасеновцу о ком би црногорска скупштина требало да гласа крајем јуна.

„Резолуција о геноциду у Јасеновцу не може да буде никако пандан резолуцији о Сребреници за коју је на жалост гласала званична Црна Гора у ГС УН-а јер то није суштински исто. Зато је резолуција о Јасеновцу тако и конципирана да, ако већ улазимо у природ сукоба на овим просторима током 20. века морамо почети од извора целе приче, а то свакако јесте страдање српског народа у Јасеновцу,“ објашњава Ковачевић.
Уколико предлог резолуције о геноциду у Јасеновцу буде усвојен у црногорском парламенту, 22. април биће званично признат као Дан сећања на геноцид у Јасеновцу, који ће се обележавати сваке године, пише, између осталог, у предлогу те резолуције који су потписала 43 посланика парламентарне већине.

Резолуција о Јасеновцу својеврстан тест
Текст предлога резолуције о геноциду у Јасеновцу почиње констатацијом да се она покреће „полазећи од највиших вредности уставног поретка и опште прихваћених правила међународног права”.

Међутим, у самом тексту се не наводи ко је оснивач тог логора из Другог светског рата, односно Независна држава Хрватска која је била колаборант са фашистичком Немачком владом у том периоду.

На питање зашто се у предлогу резолуције не помиње НДХ као оснивач логора, Марко Ковачевић, председник општине Никшић, за Спутњик овај очигледан недостатак у поменутој резолуцији објашњава на следећи начин:
„Што се тиче саме резолуције о Јасеновцу, дата је прилика да они који су њих убеђивали да се резолуција о Сребреници не односи на српски народ, да виде како то изгледа када је Јасеновац у питању где нисмо помињали кривицу било ког народа.“
Показују лице они са двоструким аршинима

„Али већ видимо по структурама које се противе овој резолуцији о Јасеновцу да се сами у њој препознају без обзир на то што неке ствари нису конкретно поменуте. Тако да видимо да су на снази заиста двоструки аршини и да када је ова резолуција у питању реакције свих оних који су се позивали на хуманост и да треба одати пијетет жртвама у Сребреници, да сви ти разлози сада када је реч о Јасеновцу, нестају и да примат узимају разлози да ће та резолуција покварити неки наш пут ка ЕУ,“ каже наш саговорник.
Ковачевић каже да је добра веста да су још раније имали најаву представника хрватског народа у Црној Гори у парламенту да ће подржати ову резолуцију о Јасеновцу.

„Сви ће добити прилику да на овом питању покажу да ли су њихови аршини двоструки и да ли се у случају страдања једног народа поступа на једна начин а у случају другог на други начин. За нас је свакако значајно да ова резолуција буде донета у парламенту Црне Горе јер би то била прва резолуција тога типа у региону“, истиче Ковачевић.
Када се говори о логору у Јасеновцу са историјског аспекта, јасно је и ко га је основао, и ко је одговоран за њега тако да то што сама резолуција не садржи све то, тврди Ковачевић, није од пресудног значаја.
Први пут неки парламент гласа о Јасеновцу

„Од суштинског значаје је чињеница да ће парламент Црне Горе покренути питање које није покренуо ниједан парламент ни у 20. ни у 21. веку. Са тог аспекта то је, по мени, значајна ствар и доказ да српски народ у Црној Гори има одређени политички утицај, мада не онолико колико би требало да има, дакле не толики да је могао да заустави гласање црногорског представника у ГС УН, али јесте толики да можемо да донесемо једну овакву резолуцију,“ истиче Ковачевић.

У предлогу резолуције још се наводи се да су „јединствени у осуди свих злочина на тлу наше државе и бивше Југославије, у изражавању пијетета према свим жртвама тих злочина, као и у саосећању с патњама њихових породица“, и потврђују „принципијелан став, заснован на домаћем и међународном праву, да одговорност може бити искључиво индивидуална, као и да ниједан народ не може бити означен као геноцидан или злочиначки”.

Иначе, логор Јасеновац основан је 1941. године од стране Независне државе Хрватске .
Логор је постојао до 22. априла 1945. и у логор су затварани, а затим убијани првенствено Срби, Роми и Јевреји (свих узраста, полова и образовања, свих социјалних и других профила), али и један број Хрвата и других који су сметали тадашњој усташкој влади Хрватске. Према општеприхваћеним подацима, у Јасеновцу је убијено око 700.000 људи, од чега највише Срба.