НАТО члан 5 и „шолцовање“ Олафа Шолца: Да ли ће Немачка оставити Француску на цедилу у Украјини

Због грешке рачуноводства Бундестага посланике немачког парламента је 1. априла дочекала непријатна шала: плате за март касне. Али је зато тачно на време извештај експертске комисије Бундестага о обавезама Немачке према Француској у Украјини по члану 5 Повеље НАТО-а процурио у медије – да стави до знања да се такве обавезе сматрају непостојећим.

То је, изгледа, одговор немачког канцелара Олафа Шолца на претње француског председника Емануела Макрона упућене председнику Русије Владимиру Путину о слању војске у рат који НАТО против њега води преко Украјине. И то је оно што ће Ана Паласио, бивша шпанска министарка спољних послова која је сад и више од тога, презриво назвати шолцовањем…

Срце пакта
Фамозни члан 5 Повеље Северноатлантског савеза, елем, НАТО описује као „само срце“ пакта које „повезује његове чланове, обавезује их да бране једни друге и успоставља дух солидарности унутар алијансе“ – тако што каже да се „оружани напад на једну или више њих (…) има сматрати нападом на све њих“ па оне стога треба и да прискоче у помоћ „онако како нађу за сходно, укључујући и употребу оружане силе“. Те су Северна Македонија или Естонија у обавези да бране, на пример, и Велику Британију, Бугарску или поменуту Француску.

Управо тај је детаљ сад и нарочито актуелизован након што је француски председник Емануел Макрон припретио слањем своје војске у Украјину да ратује против Русије и покушао да постави своје црвене линије око Кијева и Одесе, да би затим на државној телевизији чак почели да разрађују и планове о распоређивању француских снага дуж Дњепра или на граници Украјине и Белорусије.

Док је, знатно озбиљније, директор руске Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин опоменуо да Француска већ и припрема контингент снага за слање у Украјину, који би у почетној фази чинило око 2.000 војника, да би неколико дана касније портпаролка Министарска спољних послова Русије Марија Захарова обавестила руску и светску јавност да ће већ током овог месеца, априла, у ту сврху бити спреман први контингент кога ће чинити 1.500 француских војника за рат против Русије.
Као да су заборавили шта је било с претходним контингентом, а управо је ових дана, крајем марта, обележено 210 година од уласка руских трупа у Париз пошто је инвазија Наполеона Бонапарте завршила у контра смеру…

Извештај Бундестага
Из свих тих разлога је посланица опозиционе Алтернативе за Немачку (АфД) Беатрикс фон Сторч и поставила питање надлежним службама Бундестага о обавезама Немачке према Француској у случају њене директне војне авантуре у Украјини. Одговор не представља само правно тумачење члана 5 Повеље НАТО-а, већ личи и на политички став владајуће коалиције, имајући у виду како је извештај брже-боље превентивно дојављен медијима и пре него што је формално представљен самим члановима Бундестага.

Кључна реченица: „Ако се војска НАТО чланице укључи у колективну самоодбрану у корист Украјине у постојећем конфликту (Русије и Украјине), и буде нападнута од стране друге учеснице у конфликту током борби у зони конфликта, онда то не представља случај обухваћен чланом 5 Повеље НАТО-а.“
Простије речено, Немачка неће (директно) у рат против Русије као што машта француски председник. И зато и не чуди незадовољно гунђање дубоке (НАТО) државе у лику Шпањолке Ане Паласио која је шпанско Министарство иностраних послова заменила позицијама, поред осталих, у управи компаније покојне Мадлен Олбрајт („Олбрајт Стоунбриџ груп“) и у главном НАТО тинк-тенку, Атлантском савету у чијем борду директора уз њу седи и неколицина бивших директора ЦИА.

Замерке Ане Паласио
Са тог места, дакле, Ана Паласио указује на термин шолцовање који значи „исказивање добрих намера само да би се потом пронашао било какав замисливи изговор како би се одложило или спречило спровођење (тих намера)“.
„Шолцовањем нико није погођен више од Украјине“, пише Паласио и указује на примере тенкова „леопард 2“, који су испоручени тек после дугог одлагања, и „таурус“ ракета дугог домета које (још) нису испоручене. А притом из Немачке стижу и забрињавајуће вести да компанија која их производи, МБДА, више неће да их производи јер их влада није ни поручила.

Отуда и оптужба Ане Паласио и дубоке државе из које долази: „Шолцов главни приоритет је, изгледа, да избегне ескалацију конфликта – а нарочито директну конфронтацију НАТО-а и Русије“.
Па у том смислу и треба разумети закључак Бундестага о Члану 5 и Француској као сасвим логичан. Тим пре што је чак и Ана Паласио морала да примети да чак 61 одсто Немаца подржава Шолца у одбијању испоруке „тауруса“ Украјини, и то је једино у чему има подршку јер га иначе подржава само 17 одсто Немаца и најнепопуларнији је откако се спроводе таква истраживања.

Зашто Шолц одбија да се придружи Макрону против Путина? Шта уопште хоће и може Емануел Макрон? И како ће реаговати НАТО, а како Русија?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили генерал-мајор у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума и народни посланик, и Душан Гујаничић са Института за политичке студије: