Нерон нашег времена: Славој Жижек тамбурањем по филозофским жицама призива нуклеарни цунами!

Украјински рат је пример преломнице на којој су многи пропали – у интелектуалном погледу. Међу њима нису само политичари и њихови медијски подрепници, већ и многи високолетећи интелектуалци и квази-интелектуалци. Ту је дебело заглибио и извикани словеначки филозоф Славој Жижек, који је, уз Луку Дончића, Меланију Трамп и Александра Чеферина, некадашњег успешног адвоката који је завршио као шеф УЕФА-е, свакако један од најпознатијих Словенаца у свету.

Жижек је своје откачене и нетачне анализе украјинског рата већ на почетку сукоба објавио у облику ауторског чланака у британском „Гардијану“. На изненађење оних који нису познавали његову превртљиву ћуд, вазда у служби воље западних сила, Жижек се ватрено заузео за рат против Русије, инфантилно представивши сукоб као битку добра против зла, као рат доброг, демократског Запада против грозног, аутократског руског вође.

Тим потезом се Славој Жижек сврстао међу оне „глобалне интелектуалце“ који су издали своју мисију и своје интелектуалне моћи положили под ноге сила хегемоније, империјализма и угњетавања слободољубивих народа света.

Своју задивљујућу интелектуалну неспособност Жижек је недавно стриптизирао и током наступа у емисији Пирса Моргана „Без цензуре“. И сам амерички водитељ је по питању последњег рата у Европи савршено усклађен са ставовима водећих западних ратних хушкача, па превентивни рат Русије у Украјини редовно тумачи управо онако како га виде Жижек и већина западњачких геополитичких аналфабета – као „ничим изазвану агресију“. Зато и не чуди што је Морган Жижека већ на почетку разговора описао као интелектуалца којег неки сматрају „најопаснијим филозофом“, а заправо је (каква иронија!) – „глас здравог разума“.

Славој Жижек је потом објаснио зашто себе сматра умереним конзервативним комунистом, зашто је руски председник Владимир Путин мрачни конзервативни верски фанатик и зашто њега (Жижека) нападају да је антисемитски припадник Хамаса, либерални циониста и слично.

Поводом рата у Украјини и „Путинове Русије“, Жижек је рекао да неки његови „луди пријатељи“ кажу да је Русија супер, јер је против НАТО-а. „Па зар им се помрачио ум?! Погледајте кога Русија подржава у Западној Европи: само крајњу десницу. Марин Ле Пен, АфД и сличне“, вајкао се Моргану словеначки филозоф. Тиме је доказао да не разуме како државе функционишу у међународној политици, да нема појма о принципу равнотеже снага, важности самоодржања, страха и неизвесности у светском систему без врховног арбитра, темељних претпоставки окружења, значењу безбедности у међународним односима, као и предвидљивог деловања великих сила, заснованог на емпиријским примерима и хиљадама година искуства нагомиланог током развоја многих земаља и цивилизација.

Савршено је јасно да ниједна рационална држава неће подржати политичке снаге које ширењем војних блокова прете њеном непосредном суседству, већ ће подржати снаге које разумеју њене безбедносне интересе, попут странака које Жижеку нису блиске нити их воли. А управо тако је поступао председник Русије – рационално.

Американци имају Монроову доктрину и одговориле су слично као Русија приликом „Кубанске кризе“. Рационално. Али Жижек очигледно нема појма о томе, нити о рационалности и законитости деловања великих сила. Он суди о „лудилу“ земаља у складу са својим политичким симпатијама према страним политичарима. Што је најлуђе од свега.

Жижек је у Моргановој емисији подсетио и да је Владимир Путин пре напада на Украјину критиковао вођу бољшевика Владимира Иљича Лењина јер је устоличио украјинску републику унутар Совјетског Савеза. Неке телевизијске станице су чак јавиле да је Путин рекао да „Русија мора да постане Русија Владимира Иљича Лењина“, и да је тиме нагласио право Руса да поново припоје украјинску територију. Што је била лаж, с обзиром на то да је руски председник само набројао које је територије Украјина добила у време Лењина и подсетио на рушење Лењинових споменика широм Украјине.

Тим поводом је сматрао да би онда требало да врате и све што им је Лењин дао. Дакле, руске територије. Поврх свега, из редоследа догађаја је јасно да је Путин био принуђен да заштити Русе у Украјини након што су западне земље и Кијев прекршиле споразуме из Минска, које, како су касније признали и западни преговарачи (канцеларка Меркел и француски председник Оланд), али и тадашњи украјински председник Порошенко – никада нису ни намеравали да испоштују.

„Путин дефинитивно није левичар. Путин је мрачњачки конзервативни верски фанатик“, улизивао се америчкој публици у Моргановој емисији Славој Жижек. Додао је да су руски медији – исти они на којима је уочи украјинског рата лично често и радо гостовао – постали религиозно-фундаменталистички јер описују сукоб у Украјини као рат хришћанске цивилизације против сатанизма.

„Слично као и Арапи, и они су постали верски фундаменталистички фанатици. Морамо безусловно да их зауставимо. Запад мора да прекине са двосмисленом игром ‘подршке Украјини’, али не превише, да не наљути Русију и да не нарушимо превише наш животни стандард. /…/ Зато провоцирам (западне вође) када тражим да Украјинцима дају нуклеарно оружје. То тражим и говорим као левичар“, истакао је Жижек.

Потом је свој захтев да се Кијев наоружа атомским бомбама објаснио трактатом на тему како Русија спроводи империјалну експанзију и да се неће зауставити на Украјини. Понављао је већ познате фразе да ће потом доћи на ред Грузија, Молдавија… „Што више толеришемо Русију, толико ће бити страшнија коначна конфронтација“, уверавао је америчку публику Жижек у име својих америчких мецена.

Хронологија догађаја, међутим, јасно показује да је Русија реаговала тек после ширења НАТО-а 2008. године и трансформације украјинског режима после пуча 2014. године у „ударну песницу“ Запада на руским међама. Поврх свега, рат у Украјини је био најављен чак седам година раније, а предвидео га је – као логичан резултат грешака Запада – амерички политиколог Џон Миршајмер.

Професор из Чикага Миршајмер је већ 2015. упозоравао да ће Русија „уништити“ Украјину још пре него што постане чланица НАТО-а и њен непријатељ ако Вашингтон настави са својом неразумном политиком. Отуда је сулуда и Жижекова процена да би Украјини требало дати нуклеарно оружје, јер нема сумње да би то водило до употребе атомских бомби, и то не само у западној Украјини, где је ова опасност већ данас највећа.

Да су управо филозофи најпозванији да воде и управљају државе сматрао је у давна, античка времена грчки мислилац Платон; он је мудрог владара видео у улози краља-филозофа. Случај Славоја Жижека показује како се историја понавља – сада као фарса. И Нерон је себе сматрао филозофом, попут Жижека, само што је био уз то и владар Рима. Већина римских извора нуди махом негативне оцене Неронове личности и владавине.

Историчар Тацит тврди да су Римљани Нерона сматрали компулзивним и поквареним. Светоније, римски писац и државни чиновник, приповеда да су многи Римљани веровали да је Нерон запалио велики пожар у Риму како би очистио терен за градњу своје „куће од злата“.

Славој Жижек карактерно веома наликује Нерону, али, на срећу, није се дочепао улоге „краља-филозофа“, попут помахниталог римског императора. Неронови жртвени јарци били су хришћани, а Жижекови су Руси. Када би Жижек којим (несрећним) случајем у наше доба постао краљ-филозоф, нема сумње да би уживао у тамбурању на своје филозофске жице док би свет пред његовим очима нестајао у термонуклеарном цунамију. Да бисмо избегли трећи светски рат, не треба зауставити Русију, која се брани, већ Жижека и њему сличне фанатичне НАТО фундаменталисте.