Геополитичка нужда Аналене Бербок: Шта је шефица немачке дипломатије понудила Западном Балкану?

Шефица немачке дипломатије Аналена Бербок боравила је прошле недеље на Западном Балкану и у (релативно) широком луку заобишла Србију. Али упркос томе ни у Подгорици ни у Сарајеву није ни покушала да сакрије да је управо Србија у средишту њене пажње, јер су сви остали у региону већ успешно потчињени истом оном интересу коме је потчињена и она.
А уз Србију, наравно, у средишту њене пажње је и Русија, пошто је све то и те како повезано. Па отуда и ”Вашингтон пост”, у свом извештају о Аналени Бербок у Црној Гори и Босни и Херцеговини, и потенцира њену оцену да је приступање Западног Балкана Европској унији – као да се Западни Балкан о томе ишта пита – ”геополитичка нужда” која ће ”Европу учинити снажнијом” у оквиру њеног НАТО рата против Русије у Украјини.

Српски реметилачки фактор
А Срби су ту главни, уз то и једини преостали реметилачки фактор јер, обавештава ”Вашингтон пост” своје читаоце, ”Русија традиционално има утицај на Балкану, а нарочито међу православним Србима. Лидер босанских Срба Милорад Додик отворено заузима проруске позиције иако је суочен са санкцијама Сједињених Држава и Велике Британије због своје сепаратистичке политике у Босни, док популистичка влада у Србији одбија да се прикључи санкцијама Запада против Москве.”

Оваква врста мањка послушности, као што је познато, на демократском Западу није допуштена; тамо, наиме, мора да се поступи по оном наређењу за које су Аналену Бербок овластили да нам га пренесе.
”Желела бих да свих шест земаља Западног Балкана буде способно да се придружи (Европској унији)”, поручила је из Сарајева немачка шефица дипломатије која поштује територијални интегритет сваке земље која није Србија (па је тако и пронашла чак шест земаља на Западном Балкану), уосталом, у складу с породичном традицијом оног свог омиљеног деде, увереног нацисте кога је Хитлер одликовао за ратне заслуге на Источном фронту.

И још је додала, такорећи, злокобно: ”Услови за то морају да буду створени.”
Хибридно ратовање
Ово стога што, опомиње, док против Украјине ратује бомбама, ракетама и дроновима, Русија против Западног Балкана ”ратује хибридно”. Те управо зато проширење Европске уније – једног дана, а можда и пре – представља поменуту ”геополитичку нужду” будући да ”сиве зоне које би погодовале Русији не смеју да буду дозвољене”. ”У овом геополитичком моменту не смемо да станемо и да се опустимо, морамо да наставимо”, поручила је Аналена Бербок и из Подгорице.

Док је истим поводом и Алиша Кернс, ноторна посланица британског парламента, без било какве ограде, значи, с одобравањем ретвитовала поруку једног албанског коментатора о немачкој министарки која поручује и да су се ”Русија и Србија упустиле у хибридни рат против Запада с нарочитим фокусом на таргетирање женских лидера. Циљ је да се наруши репутација тих лидера” – то јест лидерки – ”чак и до те мере да ће оне бити приказане као ’проститутке’.”

Па и зато ”Бербок жели да ствари напредују брзо”, указао је у свом коментару немачки ”Велт”, уз препоруку да ”Западни Балкан заправо треба да буде у средишту спољне политике Немачке” и да ”морају да буду постигнути значајни продори” стога што је ”Европска унија задуго занемаривала Западни Балкан” па је ”Русија знала да искористи прилику да стекне упориште у овом региону. Министарка спољних послова Немачке жели да исправи ову стратешку грешку.”

Тим пре што, додаје овај немачки лист, ”забринутост због новог конфликта на Балкану не расте само у Берлину, већ и у осталим европским престоницама”. Док је у Србији ситуација нарочито алармантна и зато што, опомиње ”Велт”, ”истраживања показују да само око трећине становништва подржава улазак земље у Европску унију”.
”Стратешка рекалибрација” и немачка стратегија
”Мора да дође до стратешке рекалибрације”, крупним речима барата и експерт Курт Басенауер из берлинског тинк-тенка Савет за демократизацију политике, уз опомену да се приступ Немачке састоји од пуких ”речи без акције, без стратегије”. У чему поучан пример представља случај Црне Горе, кога ”Велт” истиче као позитиван јер ова НАТО чланица ”жели да се прикључи Европској унији до 2028, и у Берлину поздрављају њену ревност за реформе, али не желе да се обавежу на било какву годину” што се тиче прикључења. Које прети да се претвори у пословично ”обећање – лудом радовање” ако се иоле оствари прогноза ”Блумберга” да ”долазе крају дани Немачке као индустријске суперсиле”…

”Енергетска криза је последњи ударац за све већи број произвођача” у Немачкој, наводи овај пословни портал, и указује да је цена индустријске струје по киловат часу са 9 порасла на 22 цента, да је за око 8 одсто мања индустријска производња сада него 2015. те да је услед свих неповољних околности на продају и сама ”кичма Немачке – породичне фирме, мала и средња предузећа”… Док на сличан начин и магазин ”Форин аферс” ових дана пише о ”немачком економском преиспитивању”: ”Трендови забрињавају. Губитак јефтиног руског гаса поткопао је индустријски модел Немачке.”

Какву ће тежину имати овај ”политички патуљак” ако више не буде ”економски џин”? Чиме прети Аналена Бербок? И шта од тога може да оствари?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили дипломата Зоран Миливојевић и аналитичар Бранко Павловић.