ЈЕЖЕВА КУЋИЦА

Мој син, шестогодишњак, воли себе да назива „краљ јежева“, ђаво ће га знати зашто, али он има 24 јежа – мекане играчке, различитих облика, боја и величина, и свака има своје име.
Кад оде у кревет и затражи да с њим легнем и ја, пребројава их пре спавања, проверава да ли су сви на окупу.
Кад легнем поред њега, јавља се осећај сигурности, на трен; ми смо у стану, у кревету са кровом, као у некој јамици.

У том тренутку ја помислим на своје другове и просто на људе који седе у земуници, на земљи, на мразу… Знам како је то – смрзнути се!!! Присећам се тог осећаја да сам потпуно мокар и жеље да се умотам бар у поцепани дукс, да се бар мало загрејем и придремам.

Људи који сваког дана удобно тону у сан не могу ни замислити како је то – смрзавати се у рову, и што је најважније – ради чега.
То је вероватно блиско и познато онима који су се у младости бавили планинским туризмом или алпинизмом. Мраз је исцрпљујући. Мраз –20 није тако страшан, али свепрожимајућа влага је катастрофа. Ходаш, тумараш, стојиш, пијеш чај, и као да није хладно, већ гадно и мокро, али чим легнеш, долази тешка влага, а после ње увек језива хладноћа… и то није сан, већ некаква дрхтавица са дивљим и наглим сновима, полу-ноћне море од петнаестак минута, кад нехотице забацујеш главу на било шта и експлодираш, како ти се чини, у секунди.
Кости стењу и смрзавају се.

И драго ти је што ће ускоро лето, биће топлије, земља ће се загрејати…
Вероватно је страшније само осетити долазак јесени, јер сигурно знаш да ће опет доћи зима, и опет мрак и мраз.
А кад лежиш са децом, у безопасној топлоти, у јежевој кућици, разумеш ради чега су све те муке и одрицања.
Ради спокојног сна овог „краља јежева“, старог 6 година.
И машташ: само да опет не дође зима.
Нова и бесконачна зима.

(Телеграм канал „Джон Сноу и Вторая Поющая“; превео Ж. Никчевић)