Америка препушта Европи рат у Украјини

Када се кодиране изјаве и медијска „открића“ преведу на стварни језик све је вероватније да се Америка и актуелна администрација Беле куће повлаче из рата у Украјини и европске савезнике у НАТО пакту гурају да „преузму“ украјинску несрећу. Америка препушта Европи украјински рат. И то ускоро.

Много је индикатора тих америчких планова. Најновији је оставка друге по важности личности Стејт дeпартмента Викторије Нуланд. Она је била креатор америчке политике у Украјини и сада је отишла. Ништа мање није важна и готово скривена порука у необичном тексту у „Њујорк тајмсу“, листу америчке политичке елите, који открива деценију дугу повезаност америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) и Украјине и центре дуж границе са Русијом из којих су праћена кретања руских јединица.

У тексту се такође сугерише да је обавештајно-субверзивни рад, а не војни, био основа америчко-украјинске сарадње. Откривање тако важних информација сугерише да ЦИА, значи Америка, напушта Украјину и то врло скоро. Не може да прихвати и дочека пораз.

Америчка администрација се сада концентрише на Израел и Блиски исток и процењује да јој је то важније, јер у Украјини је већ доживела неповратан пораз. Али, и ту има доста проблема јер је Вашингтон на неки начин постао талац израелске владе која се све отвореније противи мировним плановима и политици Беле куће. Израелска влада може да уцењује председника Бајдена не због јеврејских гласова на изборима него јеврејског новца за предизборну кампању. У светлу пораза у Украјини и ситуације на Блиском истоку америчка администрација је у неодрживој позицији.

Паника открива поделе

И шта ће у таквом амбијенту да уради Европска унија (ЕУ) која се упорно представља као Европа. Приметна је поприлична паника која открива дубоке поделе унутар водећих земаља које наговештавају прави распад унутар те интеграције.

У тој европској паници француски председник Емануел Макрон покушава да преузме лидерство па је на брзину, за 24 сата, сазвао европске лидере и упозорио их да је ситуација у Украјини критична и да је судбина Европе у питању, па је поручио да су одлучни да предузму све што је и колико дуго потребно. Макрон је поновио стару пропагандну поруку да су Европљани „убеђени да је пораз Русије суштински за безбедност и стабилност Европе, Европа је у ризику…“

У ствари, председник Макрон, оцењују политички хроничари, настоји да одбрамбено и безбедносно лидерство Европе одвоји од Немачке која убрзано гради за Америку важну војну алијансу са Пољском, балтичким републикама, а уз подршку председнице Европске комисије, Немице, Урсуле фон дер Лајен. Немачка већ има билатералне споразуме са Пољском и Литванијом о размештању немачких војника у тим земљама.

Други у ЕУ, међутим, нису подржали Макрона јер његове речи тумаче да оне немају везе са Украјином него са француском централизацијом контроле куповине оружја и војне опреме. Француска у ЕУ има највећу војну индустрију. У тој функцији је генерисање страха од Русије и пропаганде да Русија намерава да изврши инвазију на Европу. Чешки председник владе Петр Фиала је рекао да нико у Европи не жели да шаље своју војску у Украјину. А и канцелар Олаф Шолц је поручио да неће бити ни немачких ни НАТО војника у Украјини. И сами Французи сада демантују Макрона саопштењем да Француска неће слати своје војнике у Украјину.

Званично признање

Почеле су и свађе па се канцелар Шолц, у одбрани одлуке Берлина да Украјини не пошаље пројектиле дугог домета „таурус“, директно супротставио Француској и Британији.

Али, много је важније што је канцелар Шолц директно признао да су европске трупе, француске и британске, већ у Украјини и поручио да за разлику од Британаца и Француза немачки војници неће да управљају пројектилима и бирању циљева против Русије.

И Немачка је потписала безбедносни споразум са Украјином којим се обавезала да ће пружати подршку Украјини наредних десет година. Такве споразуме са Украјином, за које ипак није јасно шта у стварности значе, већ имају Британија и Француска.

Сви су одавно знали да су НАТО војници у Украјини и да они, у ствари, управљају ратним операцијама, али Шолцово признање је то сада и озваничило.

Највећи притисак на европске земље, посебно на Немачку да шаљу оружје Украјини, долази од Велике Британије која је уз Француску прва пребацила ракете далеког домета. Британски притисак се још и појачао упркос открићу разговора немачких официра о плановима да се бомбардује Кримски мост. Тај разговор је, како преносе медији, у Лондону оцењен као „досадан и безначајан“.

У суочавању са неизбежним поразом, за који ће Американци да оптуже Европљане, настао је хаос у Европи.

И шта ће ЕУ да уради?

Британски став

Мало је простора за озбиљнији искорак и шта год да се учини већ је касно. Остали су само пропаганда и лажи а најновија пропагандна идеја је да Русија организује илегалне мигранте да долазе у Европу. А све се око Украјине користи као изговор за повећање издатака за војну индустрију. И у томе опет, поред доста јаке европске индустрије, највећу корист ће да имају америчке компаније.

Један од водећих западних института, британски Краљевски институт одбране  (British Royal United Services Institute – RUSI) објавио је ових дана своју процену развоја војног сукоба у Украјини. Институт оцењује да Русија сада има јасан план како наставити рат и „верује да побеђује“. Такође тврди да преко посредника Русија нуди услове украјинске капитулације. Наводно узимање територија које већ контролише уз Харков и Одесу и уговор да не приступа НАТО савезу и да председника одобри Русија. Наводно једини уступак је да оно што остане од Украјине може да приступи ЕУ.

И зато ће Русија наставити рат а институт процењује да ће те своје циљеве Русија постићи до 2026. године. Али, институт тврди, Русија то може да постигне само ако међународна помоћ Украјини не буде адекватна. Ако те помоћи има онда Русија не може да оствари своје циљеве. То је у ствари пројект којег нуди институт. Британци позивају Запад на наставак рата.

Амерички план

Али, водећи амерички аналитички центар, РАНД корпорација је, међутим, пре скоро годину дана објавила своју потпуно другачију анализу под насловом „Избегавање дугог рата“. Фокус анализе је да уколико се рат у Украјини настави постоји опасност и од увлачења НАТО пакта у директан рат и до употребе нуклеарног оружја. И то, упозорава РАНД, Америка мора да спречи, да избегне, а дошло би и до распада трансатлантског јединства.

Другим речима, наставак рата у Украјини није у интересу Америке. Ако се зна да је Британија гласноговорник Америке а и РАНД најутицајнији у Америци онда постаје јасно да се и даље преко рата у Украјини наставља разарање ЕУ и Европе. У ствари, западни савезници више и не крију да рат у Украјини и нема везе са Украјином него са судбином западног савезништва и ЕУ као инструмента тог савеза. И, наравно, опстанка НАТО пакта.

Реалност је, међутим, неумитна и другачија. ЕУ практично не постоји у досадашњој форми, водеће земље су међусобно подељене и чак посвађане а НАТО је постао само фабрика лажи и пропаганде. Без подршке Америке, а та подршка је све слабија, европски пројекат интеграције као и НАТО полако нестају. У ЕУ круговима, далеко од јавности, су свесни да би Америка ускоро могла да смањи свој утицај и ангажовање и постепено напусти Европу и окрене се својим унутрашњим проблемима.

То је, како изгледа, ипак неизбежан процес а колико ће трајати није ни важно. Међународни поредак преузимају неке друге, нове глобалне интеграције.