Емило Лабудовић: Цетиње на дну
Фото: Вијести
Цетиње је некада било, у сваком погледу, врх Црне Горе.
Било, па се суновратило. Сурвало у катакомбу самопоништења, у каљугу бруке која озбиљно доводи у питање његов формални статус као престонице јер се онај интимни доживљај њега као пијемонта код огромне већине грађана Црне Горе одавно изгубио. Цетиње је само себе поништило и свело на Белведер, а све сердаре и војводе који га бранише кроз историју на – Оскара Хутера.
Цетиње, Оскарово и „оскароваца“ је, осам деценија након Другог свјетског рата и слома фашизма, последње уточиште фашистичког гесла „Јеврејима, Србима, Циганима и псима пролаз забрањен“, с тим што је данас редуковано само на Србе. Пси слободно шетају Цетињем.
„Нека је проклета земља у којој су пашчад пуштена а камење свезано“!!!
