Желидраг Никчевић: ПЉАЧКА ИМ МАТЕРИНА

Руку на срце, ја само отприлике знам шта је јефтино а шта скупо, и ту се моја економска знања неславно приводе крају. Што би се рекло, није то моја епархија. Па ипак, с времена на вријеме бацим поглед и на ту мистериозну зону, тек толико да се не обрукам кад неко у подгоричком кафићу помене integrations&investmens. И да ме сасвим не отпише Небојша Медојевић.

Па ево шта сам недавно прокљувио, док се ми жалимо на ове наше општинске расипнике, који сиротињски народни новац трпају у њедра крештавим празничним певаљкама. Погледајте шта раде узорни ЕУ домаћини.

Дакле овако (Mid-term revision od EU long-term budget 2021–2027):

– 2 милијарде за границу и мигранте;

– 7,6 милијарди за „сусједе и свијет“ (нико нема појма шта је то);

– 1,5 милијарде за одбрану (ух, баш смо се препали);

– 2 милијарде за „флексибилност“ (значи: украшћемо, а још нисмо смислили повод);

– 1,5 милијарде за солидарност и резерву хитне помоћи;

– 50 милијарди кловну у сивомаслинастој поткошуљи.

За подршку фармера – НУЛА.

За комунално-стамбене потребе становништва – НУЛА.

За све скупљи и гори транспорт – НУЛА.

За индустријски развој – НУЛА.

За помоћ банкарском сектору – НУЛА.

И све то док трају огорчени протести у Француској, Њемачкој, Белгији, Пољској, Румунији, Холандији, Италији, Шпанији, Португалији.

Ето тако бриселски чиновници брину о добробити ЕУ грађана. Просто сам очаран, као млади балкански министар кад одгледа видео-интервју Била Гејтса.

***

Да не устајем два пута… Да ли сте чули за ФЕСТИВУС? То вам је релативно нова америчка традиција, уведена у последњих тридесет година, инспирисана једном од епизода чувене ТВ серије Sienfeld … Фестивус је по замисли нека врста алтернативе Божићу, кад се крајем децембра око металног стуба (умјесто око окићене јелке) окупе незадовољни грађани и ту оглашавају све могуће жалбе и невоље из протекле године. Колективна кукњава завршава се банкетом, током којег грађани ломе јефтини колачић meatloaf.

Ту је и свечани бесједник. Овога пута то је био Пол Ренд, амерички сенатор, који је побројао важне ствари на које је Вашингтон потрошио новац протекле године…

А сад – пажња!

Од новца који је америчка влада потрошила, 2,7 милиона је отишло на проучавање руских (још конкретније, петербуршких) мачака, које су након ресекције можданог стабла биле присиљене да ходају тренинг-траком за трчање. Не питајте зашто.

Скоро пола милиона долара потрошено је на проучавање трансродних мајмуна – мужјацима мајмуна убризгавани су женски хормони и проучаване су „последице“…

Други програм, који финансирају амерички порески обвезници, проучавао је утицај боје длаке пса на ректалну температуру потоњег након шетње по топлом дану…

Дио владиног гранта од 12 милиона долара потрошен је на проучавање ефеката метамфетамина на сан мајмуна, а 3,7 милиона долара на проучавање способности мајмуна да учествују у коцкању и бирају мање ризичне понуде у различитим ситуацијама…

Још много занимљивих ствари можете и ви наћи у извјештају педантног Пола Ренда, ако већ нисте изгуглали.

И као што видите – сви су такви, увијек и свуда. Једини рецепт који је дјеловао против морбидне бирократије у свим временима и код свих народа био је онај који је користио друг Стаљин: стално мијешање кадровског шпила са периодичним репресијама и егзекуцијама…

По свему судећи, ништа друго никад и нигдје не функционише.